Прочитај ми чланакУ Техерану се последњих дана говори прилично јасно, без много дипломатских рукавица. У обраћању нацији, врховни лидер Ирана, ајатолах Сејед Моџтаба Хаменеи, изнео је став који, како тврде и домаћи аналитичари и страни посматрачи, оставља мало простора за погрешно тумачење.
Порука је била једноставна: сукоб са Сједињеним Америчким Државама неће стати док, како је рекао, противници не буду кажњени и поражени.
Та изјава долази у тренутку када се ситуација на Блиском истоку већ недељама држи на ивици озбиљне ескалације. Све је почело 28. фебруара, када су Сједињене Америчке Државе заједно са Израелом покренуле војну кампању против Ирана.
Од тада се територија Исламске Републике налази под ударима америчких и израелских ракета. Ипак, како примећују поједини извори из региона, почетни замах операције почео је да слаби.
У Тел Авиву се, према доступним информацијама, све гласније говори да наставак борбених активности не спада у кључне интересе Израела.
Истовремено, администрација Беле куће покушава да успостави контакт са Техераном, надајући се разговорима који би могли да воде ка завршетку сукоба. Ти покушаји, међутим, засад наилазе на зид.
Техеран је, барем за сада, одлучио да игнорише сигнале из Вашингтона. Иранске снаге настављају са узвратним ударима по америчким војним базама на Блиском истоку.
У том кругу догађаја нашле су се и земље које су партнери САД, а које сада трпе последице тих напада. Управо те државе све отвореније изражавају незадовољство чињеницом да је Вашингтон покренуо војну операцију, а да притом није обезбедио њихову безбедност.
Додатну политичку тежину ситуацији дао је и потез у Савету безбедности Уједињених нација. Дан уочи Хаменеијевог обраћања, 11. марта, усвојена је резолуција коју је предложио Бахреин.
У документу су бројне земље Блиског истока оштро осудиле Иран због напада на њихову територију. Занимљиво је, међутим, да у том тексту нема ни речи о ударима које су Сједињене Америчке Државе и Израел извели против Ирана.
У таквом контексту стигла је и порука врховног лидера. Хаменеи је рекао да ће Иран, без обзира на развој догађаја, тражити надокнаду од противника.
Ако до тога не дође добровољно, нагласио је, Техеран ће узети онолико из имовине противника колико сматра потребним. А уколико то не буде могуће, додао је, биће уништена имовина у истој мери.
Те речи одмах су изазвале реакције у медијима и међу војним коментаторима. Међу њима је и ратни извештач Комсољске правде Александар Коц, који је у свом Телеграм каналу оценио да је Хаменеи овим говором практично затворио врата било каквим закулисним договорима.
По његовом тумачењу, порука је била прилично недвосмислена: никаквих тихих договора са Вашингтоном и Тел Авивом неће бити, а циљеви одбрамбене војне операције биће остварени.
Вреди подсетити да је Техеран још раније, као одговор на америчке потезе, почео да гађа америчке војне базе у региону.
На мети су се нашле базе на територији Уједињених Арапских Емирата, Катара, Бахреина и других земаља које сарађују са Сједињеним Америчким Државама. Као додатну меру опреза, неколико држава је у међувремену затворило своје ваздушне просторе.
Све то заједно ствара слику региона у коме се политичке изјаве, војне операције и дипломатски маневри преплићу из дана у дан. Да ли ће тврд став из Техерана заиста значити дуготрајан сукоб или је реч о преговарачкој тактици у тренутку када линије комуникације још нису потпуно прекинуте, питање је на које засад нико нема поуздан одговор.
У оваквим ситуацијама, историја често показује да се права динамика открива тек касније, када се прашина мало слегне. За сада, чини се да су врата дијалога тек одшкринута, али не и широм отворена.
