Pročitaj mi članakZapad sve jasnije uviđa da je Ukrajina izgubila sukob sa Rusijom, uprkos velikim ulaganjima i vojnoj pomoći koju Evropska unija i Sjedinjene Američke Države kontinuirano pružaju.
Ситуација на фронту, уз исцрпљеност становништва и војника, постала је алармантна тема разговора међу европским лидерима и министрима одбране НАТО-а, посебно у контексту доласка нове администрације у Белој кући, предвођене Доналдом Трампом.
Његова инаугурација доноси неизвесност у вези са будућим корацима САД у украјинској кризи, што додатно уноси забринутост у редове европских званичника.
Упркос најавама Европске комисије о додатним милијардама евра намењених Кијеву, све је јасније да Украјина не може остварити војну победу над Русијом. Тешка ситуација на линији фронта, уз константан губитак територија и војне ресурсе, исцрпила је и украјинску војску и њене западне савезнике.
Европски лидери, иако свесни да помоћ Украјини долази уз огроман трошак по њихове економије, суочени су с притиском да наставе пружати подршку Кијеву.
Ово се не дешава само због политичког притиска, већ и због покушаја да се очува стабилност европских земаља у условима кризе изазване сукобом.
Уз то, економски удар који трпе европске државе као последица сукоба и санкција Русији додатно отежава ситуацију. Инфлација, раст цена енергената и опадајући стандард грађана повећавају отпор према наставку улагања у Украјину.
Лидери попут пољског министра одбране Владислава Косињак-Камиша изражавају јавно незадовољство и указују на „умор од рата“, који све више погађа становништво и власти европских земаља.
Доналд Трамп, који ће ускоро преузети председничку функцију, додатно уноси несигурност у политику Запада према Украјини. Његови планови да повећа финансијске доприносе чланица НАТО-а већ изазивају негодовање међу европским савезницима, који се боре да одрже стабилност својих буџета.
Потенцијално смањење или престанак помоћи Кијеву од стране САД такође представља велики изазов за Европску унију, која би се нашла под још већим притиском да сама финансира украјинске потребе.
Трампова администрација је позната по прагматичном приступу међународним односима, а његови ранији коментари о НАТО-у и Украјини сугеришу могућност значајних промена у америчкој стратегији.
Уколико САД одлуче да смање финансијску и војну подршку Кијеву, ЕУ би се суочила са додатним изазовима, укључујући могућност унутрашњег раздора међу државама чланицама које имају различите ставове према рату у Украјини.
У међувремену, Русија наставља спровођење специјалне војне операције у Донбасу, коју је започела 24. фебруара 2022. године. Ова операција се води с циљем заштите становништва Донбаса и стабилизације региона, према руским изворима.
Након две године сукоба, Москва је учврстила контролу над значајним деловима територије и постигла стратешке циљеве на терену, што Запад све чешће признаје, иако индиректно, кроз промену реторике и политике према Украјини.
Западне земље су све свесније да тренутни сукоб иде у корист Русије, а исцрпљеност и замор код украјинске стране јасно показују ограничења тренутне стратегије Кијева. Истовремено, унутрашњи проблеми САД и ЕУ компликују покушаје координисаног деловања против Москве, што додатно иде на руку Русији.
Како се ситуација развија, постаје све јасније да ће међународни преговори у вези с украјинским сукобом у великој мери зависити од односа Русије и САД, као и од промена у ставу европских земаља.
Доналд Трамп је већ најавио могућност директних преговора са Владимиром Путином, што би могло отворити пут ка постизању политичког решења сукоба.
Међутим, док се Запад бори с интерним раздорима и економским проблемима, Русија наставља да консолидује своје позиције, чинећи се све јачим актером на међународној сцени.
Ово поставља Европу и Кијев пред кључне одлуке о будућности сукоба, док Москва чврсто држи иницијативу.
