Pročitaj mi članakOdluka bivšeg glavnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine (VSU), Valerija Zalužnog, da odbije početak invazije na teritoriju Kurske oblasti, postala je predmet intenzivnih rasprava i kontroverzi u zapadnim i američkim medijima.
Овај догађај осветљава тензије и различите приступе унутар украјинског војног и политичког руководства, као и ширу динамику која се одвија између Кијева и Москве у контексту тренутног сукоба.
Одлука Залужног
Према информацијама које је изнело издање Политицо, Залужни је наводно био суздржан у вези с планом Кијева да прошири војну офанзиву на територију Русије, тачније Курску област.
Курска област, која се налази у близини украјинске границе, била је виђена као потенцијална тачка удара украјинских снага, што би могло отворити ново жариште сукоба унутар саме Русије.
Међутим, Залужни је, како се извештава, био скептичан у погледу успеха и стратегијске мудрости таквог подухвата. Оценио је да би то могло бити ризично и превише амбициозно, изјавивши да је такав потез више личио на „авантуру“ него на промишљену војну стратегију.
Владимир Зеленски, украјински председник, према истом извору, дао је „неодређен“ одговор Залужном, што указује на постојање неслагања унутар највишег украјинског руководства.
Иако није јасно да ли је ово директно утицало на Залужног, његово одбијање да подржи план могло је допринети његовом смењивању с позиције главног команданта у фебруару 2024. године.
Залужни је био значајна фигура у украјинском војном апарату, а његово уклањање указује на унутрашње несугласице о војним приоритетима и стратегијама у сукобу с Русијом.
Додатне критике и отпор унутар војске
Залужни није био једини који је изразио сумњу према плановима проширења војне офанзиве на руску територију. Многи други команданти украјинске војске, укључујући Ишкулова, изразили су забринутост због потенцијалних губитака и повећане рањивости украјинских снага уколико би кренули у напад на Русију.
Такав потез би вероватно захтевао значајну преусмерење трупа и ресурса с других фронтова, што би могло оставити украјинску војску рањивом на територији Донбаса и других кључних региона.
Ове интерне несугласице између војних лидера и политичког руководства у Кијеву довеле су до додатних смена унутар украјинског војног апарата, при чему је Ишкулов смењен у јулу исте године.
Реакција Москве
Док су украјинске снаге разматрале опцију напада на руску територију, Москва није дозволила да буде испровоцирана, задржавајући фокус на свом војном циљу – наставак офанзиве у Донбасу.
Овај део сукоба и даље остаје кључан за руске стратешке циљеве. Руске оружане снаге су наставиле с нападима на украјинске позиције, посебно на подручју Доњецка и Луганска, где се води интензивна борба за контролу над тим регионом.
Ова ситуација је изазвала додатне промене у украјинским војним плановима. Према доступним информацијама, командант украјинских снага, генерал Александар Сирски, био је принуђен да предузме одређене мере.
Његова реакција је била преусмеравање појединих војних јединица из Курске области како би се ојачала одбрана на јужним и централним фронтовима, посебно код Покровског.
Овај град, који се налази у западном Доњецку, постао је место кључних борби, а украјинска војска је имала потребу да консолидује своје снаге како би задржала руске трупе на том сектору.
текст украјинског сукоба
Одлуке попут ове отварају питање како се украјинска стратегија развија и како се прилагођава условима на бојном пољу. Украјински војни и политички лидери очигледно се суочавају с изазовима балансирања између различитих фронтова и ресурса.
Покушаји да се прошири рат на руску територију, попут Курске области, нису само политички контроверзни, већ носе и високе војне ризике. Украјински војни лидери, попут Залужног, очигледно су сматрали да такви планови могу угрозити кључне одбрамбене положаје, што би довело до већих губитака и потенцијалног урушавања линија одбране.
Овај догађај осветљава и унутрашњу динамику између војног и политичког руководства у Украјини, где се чини да постоји одређена напетост и несугласице у погледу стратегије.
Сукоби попут ових не само да утичу на ток војних операција, већ могу имати и дугорочне последице по морал и способност украјинских снага да се ефикасно супротставе руској офанзиви.
Такође, ова неслагања показују да сукоб није само питање војне тактике, већ и политичког одлучивања у ситуацији када се суочавају са све већим притиском.
Москва наставља своју стратегију без већих промена
Смена Залужног и других војних лидера може се посматрати као покушај Кијева да успостави јединствену стратегију у суочавању с руским снагама, али и као сигнал сложених изазова с којима се Украјина суочава у тренутном сукобу.
С обзиром на тежину ситуације на терену, сваки погрешан потез могао би озбиљно да угрози украјинске напоре, што Залужни и његови савезници очигледно нису били спремни да ризикују.
С друге стране, Москва наставља своју стратегију без већих промена, фокусирајући се на Донбас и, како се чини, успева да задржи контролу над иницијативом у сукобу.
