Покрајинска власт срочила је декларацију којом тражи отварање расправе о положају Војводине и промену Устава. У исто време огласила се у Странка демократске акције, која тражи аутономију Санџака. И једни и други тврде да су њихови захтеви у интересу грађана, демократског интегритета Србије и њене европске будућности, који ни на који начин не би угрозили њен територијални интегритет. Правни експерти, али и аналитичари, међутим, истичу да широка аутономија продубљује различитости, а као последица тога долази захтев за отцепљење једног дела од целине.

Нови Сад: протест Треће Србије против декларације војвођанске скупштине; Нови Пазар: обележавање дана када су Бошњаци стрељани у насељу Хаџе

Војвођанска декларација, коју су изгласали посланици ДС-а, НДС-а и ЛСВ-а, без коалиционог партнера Савета војвођанских Мађара, дошла је у тренутку када је војвођанска власт на веома климавим ногама. Ова декларација је практично још један маневар ДС-а и Бојана Пајтића за задржавање власти, јер је на њеном усвајању инсистирала Лига Ненада Чанка, која би Пајтићу ускратила поверење да овај документ није изгласан. Са колико год обланди овај текст био обавијен и колико год лидер ДС-а објашњавао да је овде реч о интересима „грађанки и грађана Војводине”, у ту причу тешко да ће било ко поверовати, с обзиром на то да је у време када је власт ДС-а била јака, захтев ЛСВ-а да се оваква декларација уврсти у дневни ред војвођанског парламента, како је истицао Бојан Костреш, одбијен више од 30 пута.

За разлику од војвођанске приче, која се наводи уз велику помпу, санџачка није тако гласна, или јој, бар, медији нису посветили пажњу. Али, она траје. Како би требало да изгледа, објаснио је Енис Имамовић, потпредседник СДА, у интервјуу „Политици”, после посете Јужном Тиролу где је разговарао о сарадњи на дефинисању аутономије Санџака као прекограничне европске регије између Србије и Црне Горе. Имамовић би желео да аутономија Санџака буде иста као Јужни Тирол и тврди да би све то било у интересу грађана и у оквиру Устава Србије. Шеф његове партије, Сулејман Угљанин, на скуповима у оквиру кампање за избор Бошњачког националног савета, поздравља грађане са: „Видимо се у аутономији!” Угљанин подсећа и како су се грађани Санџака изјаснили на референдуму за аутономију, али пропушта да подсети да је тај референдум пре 20 година спроведен мимо закона, а да не помињемо да на њему нису учествовали Срби. Угљанин тврди да је са оваквим ставом био и део Владе Србије, али се, откако није ушао у нову владу и у предизборној кампањи, не сећа да није излазио ни са каквим захтевима за спровођење његовог става у дело.

Имамовић тврди да ће, чим добије аутономију, Санџак постати богатији и успешнији. О аутономији, не Санџака, већ уопштено, говорио је и Тамаш Корхец, председник Националног савета Мађара у ауторском тексту за војвођанске медије на мађарском језику. Корхец је написао да ће „широка аутономија допринети смањењу снага покрета отцепљења.” Он се позива на недавни шкотски референдум, где је „уз велики одзив победила аутономија наспрам отцепљења.” Корхец је у тексту поставио питање каква би била судбина Косова, да је државни врх Србије сео на суштинске преговоре са Руговом о уставном положају покрајине и о предаји власти косовским Албанцима.

Професор уставног права Ратко Марковић, каже да постоји и други угао гледања од Тамаша Корхеца: „Широка аутономија може само да продубљује разлике због којих је успостављена. Она инсистира на томе да се део разликује од целине и као последица тога долази природан захтев за самосталношћу, односно независношћу, то јест отцепљењу дела од целине.” Професор Марковић, каже да је то што је Корхец рекао једна политичка флоскула, коју нити је доказала уставна пракса, нити на том становишту стоји уставна теорија. Он се, такође, осврће на „шкотски случај” и наводи: „Када су лабуристи дошли на власт, Тони Блер је 1998. године на велика врата донео законе на основу којих су формирани парламенти Шкотске, Велса и Северне Ирске. Британски парламент је на њих пренео део надлежности утврђен законом и мислили су да је с тим готово. Тони Блер је тада рекао да су заувек заустављени снови о независности, па смо видели шкотски референдум 2014. године.” Што се тиче обећања Дејвида Камерона, британског премијера, о широј аутономији, професор Марковић наводи да неће бити много од тога: „Он је то обећао под утицајем емоција и страха да ће за његовог мандата да се деси историјско чудо. То што је обећао је врло тешко оствариво, зато што је Енглеска оно што је некада била ужа Србија, или како смо је звали ’УжаС’, дакле у њеном парламенту о енглеским стварима и законима који ће важити само на територији Енглеске, одлучују посланици изабрани у Шкотској, Северној Ирској и Велсу, а њени посланици не могу у парламентима тих покрајина одлучивати о њиховим законима. Енглези, иначе, чине 85 одсто становништва Велике Британије.” Што се тиче санџачке приче о аутономији по моделу Јужног Тирола, Марковић каже да Енис Имамовић тешко да зна шта то уопште подразумева. „То зна веома мали број људи, ми који се тиме бавимо цео радни век.”

Ђорђе Вукадиновић, главни уредник Нове српске политичке мисли, каже да некада давање уступака некој територији, или регији може да амортизује њихове тежње ка независности, али у другим ситуацијама да их разбукти. Према његовим речима, поређење Тамаша Корхеца са Шкотском је доста проблематично. Вукадиновић, између осталог, наводи да је, на пример, у Шкотској захтев за самосталношћу ишао одоздо, од народа, а у Војводини широку аутономију траже одозго, односно „са позиција већ стечене моћи и неког административног апарата, који покушава да у народу створи аутономну и, евентуално, сепаратну свест.” Он истиче да би „давање широке аутономије само обезбедило више ресурса за производњу те свести.”

Професор уставног права Владан Кутлешић каже да „аутономија са отцепљењем нема никакве везе” и наводи пример Војводине: „Све што се у Војводини тражи са променом Устава и што је било у вези са Статутом и његовом неуставношћу, јесте у ствари маскирање националне равноправности, аутономије са захтевом за политичку децентрализацију.”

Иако су захтеви из Санџака све гласнији, а и нека збивања у овом делу Србије, у најмању руку чудна, готово да никакве реакције из републичке владе нема. Треба ли озбиљно схватити ову причу? Професор Марковић каже: Како да не. Ми то треба озбиљно да схватимо, али о томе не треба да се расправља кроз институције, нити, не дај боже, да предузимамо неке реформе државног уређења у том правцу. Треба о томе ванинституционално говорити, јер њима та буба не избија из главе.”

Кад је Корхец већ поменуо Космет, има ли икога овде ко се не сећа од када је кренула прича о „Косову Републици” и о преговорима који косметске Албанце уопште нису занимали?

(Политика)

Ознаке: Јужни Тирол, аутономаши, сепаратисти, Шкотска