Pročitaj mi članak
(Бранко Жујовић)
Места за љутњу због великоалбанског дипломатског дрона Едија Раме у Београду након потписивања Бриселског споразума нема превише, осим ако неко не мисли да се са државом која се добровољно повуче са своје територије другачије разговара. Гост, на жалост, није рекао ништа ван контекста коначних очекивања Европске уније од Србије. Само је дрипачки пустио жељу низ логичку спиралу српске политике.
Држава која се добровољно, мимо властитог и међународног права, потпуно повуче са своје територије не може очекивати суштинско поштовање од суседа и међународне заједнице. Отуда чуди тобожња запањеност Београда, због непримерене изјаве албанског премијера да је независност „Косова“ реалност коју би Србија требало да призна. Друго је питање да ли је поменута Рамина изјава за јавност договорена или није и да ли се Београд не слаже са њеном садржином или је само љут због „тајминга“ њеног изрицања.
Руку на срце, места за љутњу због ове дипломатске нетактичности у Београду нема превише, након потписивања Бриселског споразума. Осим ако неко не мисли да се са државом која се добровољно повуче са своје територије другачије разговара.
Рама, на жалост, није рекао ништа ван контекста коначних очекивања Европске уније од Београда, о чему је и Ивица Дачић нескривено говорио више пута последњих година, па му нико због тога није замерио, а није га питао ни за логичку утемељеност српске спољне политике. Немачки парламентарци су, такође као гости, Београду испоручили грозан сет захтева, па се бука око свега није подигла оволико високо.
Рама је у Бограду само дрипачки пустио жељу низ логичку спиралу српске политике. Дакако, ону која води ка Бриселу. Укратко, ако је Европска унија свети циљ водећих српских странака, а у исто време очекује успостављање добросуседских односа Србије са „Косовом“ којих нема без признања независности јужне српске покрајине, шта остаје као проблем?
Остаје Рамино непоштовање договореног протокола. Зар је, након свега што се између Србије и Албаније догодило, неко мислио да ће Рама у Београду послужити леблебије и ораснице, уместо великоалбанског дипломатског дрона?
Медијски добрано подгрејана љутња на Едија Раму не може да прикрије чињеницу да су чак и ДОС-ове скупштинске већине, за разлику од ове, усвајале резолуције које су све владе у Београду обавезивале да јачају везе Космета са другим деловима Србије, суверенитет и интегритет државе. Све у складу са Резолуцијом 1244, коју више нико не помиње, па макар се то односило (само) на просвету, здравство, саобраћај, трговину, финансије, културу и државну управу.
Бриселски споразум није само тренутни парауставни оквир за Косово и Метохију. То је оквир укупне европске политике Србије, чије би финале за, коју годину, требало да буде пуно признање „Косова“. Знају то у Београду, након толико упозорења и изјава, а зна то добро и Еди Рама. Чему онда београдски циркус Србије и Албаније са дроновима, дипломатским испадима и вербалним, али не и делотворним интервенцијама премијера – Супермена?
Ваља приметити да су након Рамине посете Београду у ствари сви задовољни. Вучић је у фекетићком стилу још једном спасио Србију понижења. Рама се код својих бирача, али и сународника у околним земљама, потврдио као све неприкосновенији национални вођа, кадар да пљуне на сред Теразија.
Европска унија је такође задовољна. Србија се код куће спасила понижења тако што ће напољу наставити да се излаже понижењима и, што је најважније, наставиће европску политику која води право до суштине Рамине изјаве.
