Podešavanja / Settings

Intervju Ivice Dačića „Blicu“ podsetio me je na staru priču o radniku iz jedne nekada siromašne zemlje, čije je stanovništvo, pre više decenija, trpelo užasne torture pod firmom reformi. Kada je moj znatno stariji kolega radnika upitao da li je zadovoljan reformama, ovaj je zadigao bluzu malo iznad stomaka i pokazao jeftin kaiš od plastike, rekavši: „Druže, da li bih ja imao ovo da nije reforme?“.

Mesta za ljutnju zbog velikoalbanskog diplomatskog drona Edija Rame u Beogradu nakon potpisivanja Briselskog sporazuma nema previše, osim ako neko ne misli da se sa državom koja se dobrovoljno povuče sa svoje teritorije drugačije razgovara. Gost, na žalost, nije rekao ništa van konteksta konačnih očekivanja Evropske unije od Srbije. Samo je dripački pustio želju niz logičku spiralu srpske politike.

Ne postoji bolji razlog da Beograd zatraži hitnu sednicu Saveta bezebdnosti i zaštitu UN, od najnovijih saznanja o korupciji i zloupotrebama Euleksa, što se, naravno, neće dogoditi, jer ne postoji opšteprihvaćena društvena norma odgovrnosti. Da takva norma postoji, oni koji su omogućili dolazak Euleksa podneli bi ostavke i uz izvinjenje zauvek otišli iz politike.

Šta više, početkom juna ove godine objavljeno je da srpska vojska od 24. maja više nije raspolagalani jednim ispravnim lovačkim avionom.

Živo me zanima šta će danas, sledeće nedelje, sledećeg meseca ili makar do sledećeg godišnjeg doba, kada bi pretpristupni pregovori Srbije trebalo da počnu, uraditi Tomislav Nikolić. On je, podsetimo, obećao da Srbija neće u EU, ako u zamenu za članstvo treba da prizna svoju pokrajinu za nezavisnu državu.