Прочитај ми чланак
Статус Космета је готова ствар, а Србија је сама себи везала руке преамбулом о Космету и скривањем истине, зато треба подржати Дачића, сматра Вук Драшковић.
„Од народа се крије истина, чињенице које нису драге, али које не можемо променити. Резолуцијом 1244 је Србији одузет сваки вид суверенитета над Косметом“, каже он.
Лидер СПО је у „Кажипрсту“ рекао да што пре народ сазна све о наметнутим решењима, пре ће „скинути камен око врата“, и да треба подржати оно што ради премијер јер он „истином издаје лажи о Космету“.
Драшковић је истакао да је Ивици Дачићу преко „Твитера“ упутио поруку „само напред и издај сваку лаж, јер док не издамо сваку лаж нећемо доћи до истине.“
„Ми морамо да сазовемо седницу Скупштине, уз директан пренос, и да се саопшти сва истина. Зато је добро да је премијер почео издају тих лажи о Космету. Последња је прилика да прихватимо Ахтисаријев план, који ја зовем косовски З4, уз платформу са два става – да никада не признамо Косово и да прхватимо нестатусни део тог плана, који предвиђа унутрашњу поделу суверенитета Космета и даје најширу аутономију српским општинама, ширу него било где у Европи. Предвиђају се апсолутно све институције, полиција, судство, као и екомонска, културна повезаност са државом Србијом, као и то да српски језик буде званични језик на целој територији Космета“, рекао је Драшковић.
Он је истакао да је платформа „Косово је најскупља српска реч“, платформа за кафане.
„Српски народ је скупљи од сваке српске речи“, истакао је Драшковић.
Лидер СПО је додао да се уз велике речи већ 12 година крије шта је све договорено и потписано, а да је у Бечу 2007. завршен разговор о статусу.
„Резолуцијом 1244 и Кумановским споразумом Србија је потписала потпуни губитак државног суверенитета над Косметом. Анексима из Рамбујеа и други анексима, који се скривају од народа, косовски Албанци су добили право на самоопредељење и отцепљење. Они су то и искористили“, рекао је Драшковић.
Он је истакао да је и Међународни суд правде пресудио да проглашење независности Косова није противно међународном праву, а изнад њега нема другог суда.
„Ми те чињенице не можемо променити. Били смо тога свесни и када смо доносили Устав. Наравно да договори Београда и Приштине нису у складу са Уставом, а ако Уставни суд то каже, онда мора и да каже да је неуставна и стварност на Косову и Метохији“, рекао је Драшковић.
Он је рекао да ако се тако посматра, онда Суд мора наложити државним органима успостављање стварности у складу са Уставом, а то би „значило нови рат и слање специјалаца на Космет и десант падобранаца на границу са Албанијом“.
„Пред нама су два пута. Први је да подигнемо Берлински зид пред ЕУ и држимо се преамбуле, што значи да Космет нећемо повратити, а Срба на Космету бити неће, док ће Србија назадовати економски, политички, демографски, и да ћемо ући у невиђене проблеме и као нација и као држава. Други пут је да Србија уђе у ЕУ. Опет нећемо повратити Космет, али то значи да ћемо културну и религијску баштину најчвршће везати за Србију. То значи да ће ови прелази бити привремени, јер граница више бити неће када Србија уђе у ЕУ и са собом повуче Космет. Србија ће се тако по европским правилима враћати на Космет робом, културом, својим утицајем…“, сматра Драшковић.
Он је поновио своју тезу да је Космет „веома специјалан сусед“ Србије.
„Кажу да није? Географски, политички, историјски, због свега што је у нашој души, Космет нам је веома специјалан сусед. Односи морају бити најбољи због Срба на Космету. Статус Космета је завршена ствар, ми не морамо да прихватимо независност, не морамо слати амбасадора, али све друге односе морамо нормализовати. Има и УН земаља које друге земље не признају“, рекао је Драшковић.
На питање зашто ништа није предузео док је он био министар, Драшковић је рекао да је био усамљен.
„Разговори су тада вођени у Бечу. Хтео сам да се изборимо за статус `једна Србија – два система`, а остали су заговарали нешто што је неостварљиво – да је Космет српска покрајина“, рекао је он.
О својим запаљиивм речима из деведесетих о Космету и „враћању Арнаута у Албанију“, рекао је да се не могу се поредити деведесете и 2012. година и да са овим политичким искуством не би све то поново рекао.
Драшковић је одбацио и да је крив за губљење времена у претходне две деценије јер је „од деведесетих водио доследну политику, за одржање Југославије, за Србију на Западу…“
„Још тада сам питао како Србија да храни два милиона гладнијих и беднијих од себе, како да их запосли, како да им да пензије. Питао сам да ли Србија има довољно младића да их пошаље на Косово и држи те људе под контролом“, рекао је Драшковић.
(Б92)
