Говор Јелене Вујановић, директора Инфо службе Двери на протесту „1 од 5 милиона” који је одржан у Чачку:
Како сте? Јесте ли уморни? Ја сам уморна, али уморна од ужасне власти, а од борбе за слободну Србију – никад!
Морам признати, кад сам уписивала основне студије нисам мислила да ћу стићи до докторских, а кад сам уписивала докторске нисам мислила да ћу стићи до сузавца у очима и микрофона на који вапим за слободом медија и нормалним животом у 21. веку
САВЕЗ ЗА СРБИЈУ: Ово су Вучићеви провокатори, који су хтели да изазову инцидент! (ФОТО) https://t.co/nHjBEOoioL
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 23, 2019
Али што каже она народна: Не може се мегдан задобити на дивану све лулу пушећи, а ја бих рекла и: Не може се мегдан задобити, на твитеру статусе пишући.
И док се баш на том твитеру расправљају ко је на протестима из које странке и ко има какве ставове, они хапсе и не питају те ни како се зовеш, а камоли шта мислиш о Хагу, и Европској унији.
Док се ми бавимо разликама, они хапсе без разлике.
Уроша из Двери. Павла из Демократске странке. Крсту из студентске организације. Милоша који организује трибине о Нато агресији. Стефана студента политичких наука.
Док се ми бавимо разликама, они хапсе без разлике.
И пуштени су оног тренутка када смо престали да се бавимо разликама, и када смо заједно поручили: Неће вам проћи. Када су средњошколци стали пред кордон. Када су ђаци у Ковину блокирали наставу у знак солидарности са ухапшенима. Када је професор историје рекао: Павле је ухапшен. Ја не могу држати час.
И ја кажем: Србија је ухапшена. Ја не могу да ћутим. Србију су ухапсили ови манијаци на власти и све нас држе као таоце свог лудила. Србију су ухапсили ови лудаци који су у недељу наредили члановима своје странке да се окупе и дођу да нас бију. Ухапсили су је исти они који нису ухапсили никога за убиство Станике Глигоријевић, нити за смрт Омера Мехића. И нису ухапсили никога за Савамалу, хотел Шумадију, нити за продају ПКБ-а. Нису ухапсили Лабана, Зељу и Милана Радојичића. Нису, али су ухапсили Србију
И сви заједно треба да кажемо: Србија је ухапшена и ја не могу да ћутим. Србија је ухапшена и ја не могу да држим час, ја не могу да возим аутобус, ја не могу да седим у канцеларији. Сви заједно да кажемо: Ухапшена ми је земља, ја не могу а да не дођем 13. априла у Београд и да им кажем Доста је бре више!