Прочитај ми чланак

Вучићево златно доба:Близу 800.000 грађана Србије гладује, пола милиона побегло…

0

Невероватних 800.000 грађана Србије живи испод границе апсолутног сиромаштва, показује најновији извештај Иницијативе А11. То практично значи да 12,5 одсто људи у нашој држави гладује, у тренутку док припремамо ЕXПО са пратећим пројектима у укупној вредности од 17 милијарди евра, градимо Национални стадион који ће бити скупљи од 600 милиона евра или, рецимо, дајемо донацију од 10 милиона евра Републици Српској за суфинансирање ауто-пута. Златно доба које је одавно обећао председник Александар Вучић за велики број грађана Србије, заправо, је ноћна мора.

“Док су центри за социјални рад испод сваког капацитета за професионалан рад, око 12 одсто грађана Србије живи испод линије апсолутног сиромаштва и не могу да се ослоне на подршку која им законом припада”, поручио је правни саветник Иницијативе А11 Урош Ранђеловић.

Ова бројка је пре 18 година износила 8,8 одсто.

Рампа државе

“Да бисте били испод линије апсолутног сиромаштва, то значи да вам потрошња као једночланом домаћинству не прелази 12.695 динара. Последње податке о линији апсолутног сиромаштва дале су Уједињене нације у виду пројекција за 2023. годину и показују да је око 800.000 грађана, односно 12,5 одсто људи у Србији испод линије апсолутног сиромаштва“, изнео је Ранђеловић.

На све то, огроман број тих грађана не може да дође до социјалне помоћи државе.

“Престроги услови директни су узроци за ову велику разлику у броју људи који живе испод линије апсолутног сиромаштва и корисника новчане социјалне помоћи, којих је око 166.000. То значи да више од 600.000 људи који су испод линије апсолутног сиромаштва немају никакву подршку државе у смислу материјалних давања”, каже Ранђеловић.

Суштина је у томе, наводи даље, да било који приход осим сезонског рада који је изнад социјалне помоћи од 11.674 динара по појединцу, дисквалификује грађане из ове сурове трке за финансијску подршку државе.

Ранђеловић је нагласио и да је износ новчане социјалне помоћи неадекватан, јер не представља ни половину износа потребног да би се „прескочио“ праг ризика од сиромаштва у Србији.

И нису то једини поражавајуће чињенице.

Пола милиона “побегло” из Србије

Подаци Еуростата с краја прошле године показали су да је близу 70.000 грађана Србије у једној години затражило и добило боравишну дозволу само у земљама ЕУ. Ако се узме у обзир период од доласка Српске напредне странке на власт, број људи који су у некој од држава Европе потражили уточишће бежећи од српског златног доба и економског тигра, приближио се цифри од пола милиона.

Такође, према истраживању Кровне организације младих Србије, спроведеном у периоду од априла до јула 2023, чак 49,2 одсто младих планира да се одсели из Србије. Њих 32,2 одсто жели да се одсели због лошег животног стандарда и 27,7 одсто јер жели достојанственији живот.

С друге стране овог позоришта заблуда у којем живимо стоје приче о Експу, изградњи националног стадиона и обећања о невероватном скоку у будућност 2027. и просечној плати од 1.400 евра.

Власт диже себи споменике

Професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић каже за новине “Нова” да режим константно ствара у јавности лажну слику о гигантизму, без покрића.

“Имамо превише глорификованог раста. Ситуација је таква да неког раста има, али он укључује и раст неквалитетне и привремене запослености, што је на послетку довело и до увоза лоше плаћених радника из Азије. Истина је да тек 10 до 15 одсто грађана Србије заиста има ту просечну плату од око 100.000 динара, а да је два до три одсто екстремно богатих, чак и по европским стандардима. Зато не чуди податак да толики број људи у Србији живи испод границе сиромаштва”, каже Стојиљковић.

Уместо суштинске бриге о тим грађанима власт поставља друге приоритете, наводи Стојиљковић, и диже себи споменике.

“Велике јавне инвестиције се усмеравају у изградњу споменика властима, пројеката који доносе популарност, али немају добре економске основе. Попут пројекта ЕXПО. Такав пројекат је намењен релативно богатим друштвима или онима који желе да оставе утисак неког просперитета. Имате неки раст без дугорочног развоја и тако на високом нивоу одржавате сиромаштво”, закључује Стојиљковић.

А утисак, и то онај који се оставља на бираче, већ дуго је главна идеја водиља власти у Србији, на челу с председником Александром Вучићем.

Још 2018. године обећавао је да ће изградити Моравски коридор, да ће младима дати 500 милиона евра да остану у Србији, да ће се завршити Национални фудбалски стадион, уложити 600 милиона евра у здравство и реконструисати 5.000 километара путева. Затим је 2021. рекао да ће период од 2018. до 2022. године остати упамћен као златно доба Србије.

Почетком ове године, хрлећи новим локалним изборима, Вучић је представио план “Србија 2027 – скок у будућност“.

“Наш је циљ да у децембру 2027. у Србији просечна плата буде више од 1.400 евра”, рекао је између осталог Вучић.

Кад је реч о пензијама, председник је најавио да ће у децембру 2027. оне износити 650 евра. Толико би требало да износи и минимална задара на крају овог циклуса.

“Имамо могућности да буде и 800 евра али би ти дестимулишуће деловало на велике инвеститоре. Не можемо са тим да се играмо”, рекао је тада Вучић.

Незапосленост до 2027. треба да буде најављује Вучић, осам одсто.

Ових 800.000 гладних с почетка текста се нада да ће бити међу оним запосленим…

Извор: nova.rs

Ознаке: , , , ,