Прочитај ми чланакСрпски свет илузија је која никад неће и не може заживети, а уколико неко крене у авантуру да то оствари, довешће до новог крвопролића, казао је у емисији Телексопија на црногорској Радио Антени председник СПО Вук Драшковић. Он је, такође, у емисији рекао да Мило Ђукановић није изгубио изборе, и да не зна због чега се ствара таква атмосфера.
“Ко из историје и из грешака не извуче праве поуке, осуђен је да му се несрећа понови. Та идеја о некаквом српском свету која се сада појављује је фалсификат. Ту идеју су наметнули Руси, то је њихова идеја, али Русија је Русија, нуклеарна сила која може да угази у неку државу, нико јој на свету не може ништа. Овде је популарна теза коју лансирају управо стари и подмлађени припадници ‘меморандумске Србије’ – да заправо формално поштујући тренутни распоред снага, формално поштујући тренутне границе БиХ и ЦГ, треба радити на томе да се српски свет прво уједини духовно, културно, а једног дана, како је недавно рекао министар војни, и државно. То је илузија која неће заживјети, не може заживјети, може само неки лудак кренути у авантуру да то оствари, то би довело до новог крвопролића”, верује Драшковић, преноси портал Антена М.
Коментаришући политичку ситуацији у Црној Гори, каже да је ситуација специфична и да не разуме Мила Ђукановића кад каже да је ДПС изгубио на недавним изборима, а још мање разуме оне који проглашавају “апсолутну победу.”
“Није тачно. По свим мерилима и критеријумима запада – ДПС је победио. Победник избора је она партија која освоји највише мандата. На другој страни, имамо 16 партија и седамнаесту СПЦ. Сви скупа, уз невиђену пропагандну подршку медија, успели су да освоје само мандат више и проглашавају некакву апсолутну победу. Слушам по српским медијима аналитичаре да Ђукановић треба, пошто је тотално поражен, човек пре две године освојио 54 одсто у првом кругу, да одступи јер ево сад је поражен.”
Драшковић је, гостујући код Тамаре Никчевић, први пут јавно испричао догађај из 1999, присјећајући се реченице која му је остала урезана, а коју му је казао актуелни црногорски предсједник.
Поред Србије, несумњив утицај на изборе у Црној Гори према Драшковићу имала је и СПЦ.
“СПЦ има преко 800, 1000 свештеника који улазе у куће, мала је Црна Гора, који куну, много народа верује у те клетве, и који у име Бога народ проклињу, заклињу, убеђују да Свети Василије учествује на изборима. И прогласили су га за изборног победника. Човек који је добио мандат за састав владе изјављује ‘победио је на овим изборима Свети Василије Острошки’. Каква је то порука? Ја не могу да верујем, пратио сам кампању у Црној Гори, читао портале – не само да Свети Василије учествује него се ноћу дигне, шета по гредама, носи вунене чарапе и поцепа их…Замислите то неком народу сервирати у 21. веку”, рекао је Драшковић.
“Ја не знам кога ћемо ми овде наћи да победи Вучића? Можда Светог Саву. Да се црква и опозиција ангажују да их Свети Сава води”, додао је он.
Авантуре са Милом
“У децембру ’99. одржаван је самит ОЕБС-а у Истанбулу. Ја сам добио позив да учествујем. Ризично ми је било путовати, напросто да бих лидере демократског света упознао са многим злочинима терористичког Милошевићевог режима. Јавља се Мило Ђукановић и каже да је и он позван и нуди да заједно са њим из Подгорице летим његовим авионом – што ја прихватам. Долазим на аеродром, чека ме аутомобил, двојица момака, и одвозе са аеродрома. Ништа не говоре. Пођемо ка Цетињу и ја помислим да је авион на тиватском аеродрому. Међутим, прођемо тиватски аеродром, Код Лепетана чека трајект. Мене хвата зебња, можда је нека Милошевићева УДБА, посебно кад пролазимо у Хрватску, мислим бациће ме у хрватско море. Момци само говоре: Не брините. И долазимо на аеродром Ћилипи, тамо је његов авион, у авиону Ђукановић. Рекао ми је: “Морам вадити Црну Гору из чељусти ове немани”. Он, председник, не сме да полети ни са једног аеродрома, јер Седми батаљон окупаторске војске тадашње Југославије држи га на нишану, да га обори. Тога дана, да смо полетели из Подгорице или Тивта, вероватно бисмо били погођени – таква је била Црна Гора ’99”, рекао је Драшковић.
Зло које сада говори из Србије није права Србија, каже Драшковић.
“После Колубарске битке, наши сељаци оду да покупе своју мртву децу, палу у тој бици, тамо нађу и другу децу, мађарске, аустријске, немачке војнике и питају се шта да раде са њима. Свештеник који је био са њима каже “смрт их је ујединила, сахранићемо их са нашом децом, заједно да буду.” И сахрањени су заједно у крипти цркве у Лазаревцу. То је Србија, није Србија ово зло које сад говори у име Србије и које је говорило деведесетих година”, рекао је Драшковић.
О Црногорској православној цркви
Да је Његош чуо да неко говори да су Црногорци копилад, накот, не би се добро провео, сматра Драшковић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 14, 2020
“Или да су Црногорци усташе и да је Србима у Црној Гори теже него под Павелићевим ножем, па како би реаговао? Удара се на нешто на шта нико нормалан не би смео да удара. За сва времена, ти, са таквим наопаким амбицијама, и овде и у ЦГ, морали би да знају да је историјски црногорство и Црногорац изнад и оног осећања које је српско. Црногорац је увек било име, а Србин презиме. Те 1918, у тој Краљевини од њеног Краља, до последњег војника, сви су имали и то српско осећање, али сви су били Црногорци. И држава им се звала Црна Гора, а не Србија, војска је била црногорска, а црква се није звала Српска црква, него се звала Црногорска православна црква. И у тој црногорској независној православној цркви биће крштен и Александар, унук Николин, творац Југославије. И у тој ЦПЦ венчали су му се отац Петар и мајка Зорка. Ово не сме нико да разваљује. Одрастао сам у источној Херцеговини, одрастао сам у Титовој Југославији, ми смо у Црну Гору сви били загледани. У мом селу, на некој планини, тек пре десет година је стигла струја, живели смо као у средњем веку, уз лампе и фењере, без пута. Сваке ноћи је у некој другој кући сијело и певале су се и ове две песме: ‘Ој да ми је и да могу, црногорску носити робу’”. Ми Херцеговци, из источне Херцеговине, немамо херцеговачку ношњу него црногорску ношњу. И певано је ‘Разбоље се зорна Зорка, са Цетиња Црногорка’. Ником нормалном није пало на памерт да пита Црногорца је ли Србин”, казао је Драшковић.
Ипак, данас, тврди да може замислити Црну Гору као совјетског сателита.
“Тражили сте, гледајте. Имају већину, кажу да је Црна Гора ослобођена, ајде да видимо. Црна Гора је данас у тешкој ситуацији, корона, економска ситуација је катастрофална, и чиме се људи баве – победили смо, мора бити све по нашем, из сваког од њих говори Комитерна, само у тим земљама, Кина, Русија, Бјелорусија, незамислива је кохабитација – да имате председника и Владу која је противник његове партије. Црна Гора полаже сад тај демократски испит. Нек састављају ту Владу како хоће.”
Драшковића не изненађује то што је Европа ћутала на сва дешавања која су угрожавала црногорски идентитет и државност.
Многи људи на положајима у ЕУ немају појма
“Много је људи на кључним положајима у институцијама ЕУ који се баве нечим о чему немају појма. Ово је репетиција, на одређени начин, свега онога што се догађало после Версаја. Чембрлен и Даладје су према Хитлеровим амбицијама, да улети у Сарску област, да анектира Аустрију, под изговором у име мира, да само води рачуна о немачком свијету, жмурили, кршили Версајски уговор и говорили само да буде миран. Сада и у Европи и у Вашингтону има много оних који знају да смо на Балкану много даровити за несреће и да се плаше новог ужаса на Балкану, за који је потребна само једна варница у Босни, Косову, Црној Гори, да плане цели Балкан, и уместо да гасе извориште варница, они воде политику: не таласати, зажмурити. Нису видели шта се догодило у Црној Гори, нису видели литије. Ја не знам да се такво чудо појавило негде у Европи.”
Југославија је, како каже, некад била респектабилна земља и довођене су водеће дипломате светских држава. У складу са тим “ко смо сад, шаљу нам такве амбасадоре какве шаљу. Не представљамо више ништа у очима света осим могућност несреће”.
