Pročitaj mi članak

Vučić istrajava na antisrpskom i antiruskom „evropskom putu bez alternative“

0

„Agresor je ona država koja napadne neku drugu državu prije nego što su to uradile SAD.“ (Miloš Zeman, 1944, bivši predsjednik Češke Republike – članice NATO pakta)

„Србије не би било без Русије.“ (Стојан Новаковић, 1842-1915, државник, историчар књижевности, писац и академик)

„Не можемо баш сви све да добијемо. То би значило да смо сви све изгубили. Не можемо ни сви све да изгубимо. Најбоље је да сви изгубимо много, да бисмо понешто добили. Јер, то може да буде победничка формула. Све друго катастрофа је за све нас.“ (Александар Вучић, на конференцији за новинаре у „Палати Србије“; РТС1, „Специјална емисија“; 12.новембар 2018.)

Како су пренијели медији, учесници Самита Украјине и Југоисточне Европе (међу којима су били предсједник Републике Србије Александар Вучић, „предсједница Косова“ Вјоса Османи, предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, предсједница Савјета министара БиХ Борјана Кришто и предсједник Украјине Володимир Зеленски)  су, 28.фебруара 2024.године, усвојили, до сада антирурски а тиме и антисрпски најоштрију, Декларацију у којој се изражава подршка независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине у оквиру њених међународно признатих граница од 1991.године.

Прихватањем и ове тиранске резолуције, Вучић је, још једном, неуставно и самовласно узурпирао надлежност Владе за вођење спољне политике потврдио деценијски континуитет своје антируске политике. И његово прихватање Вјосе Османи као равноправне и пуноправне учеснице Самита јесте вид признања лажне државе Republika e Kosovës.

Цитираћемо и коментарисати поједине дјелове Декларације.

„…1. Руска ничим изазвана војна агресија на Украјину остаје највећа пријетња европској безбједности и међународном миру. Овај чин агресије је неприхватљив, то је флагрантно кршење међународног права, укључујући Повељу УН, и злочин против украјинског народа.“

Коментар: Зашто је неодложна руска војна операција у Украјини, ради осигурања безбједности Русије и заштите права и слобода руског народа и руско-језичког становништва у Украјини, легитимна?

1)План западних сатанистичких и мегакапиталистичких „владара из сјенке“, NATO пакта и украјинског марионетског руководства предвиђао је муњевиту војну акцију (блицкриг) ради заузимања Донбаса, без обзира на број цивилних жртава и степен разарања цивилних објеката.

2) Од кијевског, мајданског преврата у Украјини, фебруара 2014.године, непрекидно траје неселективно гранатирање цивилних објеката у Доњецкој НР и Луганској НР, због којих  је погинуло око 14.000 грађана (од тога око хиљаду дјеце). „Напад без избора циља којим се погађа цивилно становништво“ је једно од објективних обиљежја кривичног дјела ратног злочина против цивилног становништва.

3) Украјинске власти (инструисане од САД, В. Британије и Њемачке, прије свега), никада нијесу прихватиле спровођење Минског споразума, из 2014.године. Тим споразумом је предвиђен прекид ватре на линији раздвајања у Донбасу, те украјинска уставна реформа којом би се обезбиједио већи степен аутономије – специјални статус за ту територију насељену  руским становништвом.

4) Након мајданског пуча, власт у Украјини су преузели нацистички истомишљеници  Хитлерових сарадника у Украјини за вријеме Другог свјетског рата и патолошки русофоби. Они су, између осталог, забраном јавне употребе руског језика, свакодневним шиканирањем Руса и руско-језичког становништва (чак и спаљивањем 50-так грађана, у Дому синдиката у Одеси, 2.маја 20214.године, што је злочин против човјечности), те, уставним и законским, изостављањем Руса као аутохтоног народа у Украјини извршили  етноцид над руским народом.

Термин етноцид (културни геноцид) је први употријебио француски етнолог Робер Жолен (Robert Jaulin, 1928-1996). А француски антрополог и етнолог Пјер Кластр (Pierre Clastres, 1934-1977) je сматрао да се етноцидом, као планским и поступним нападом на културу једног народа, спроводи „систематско уништавање начина живота и мишљења другачијих од оних које има онај који спроводи етноцид“.

У спровођењу етноцида најважнији је однос према језику, као битном елементу културе „инфериорног“ народа  који мора  да нестане.

5) САД, В. Британија и Њемачка, односно НАТО пакт, планирали су, не само да Украјина приступи НАТО пакту, него и да се на територији Украјине размјести офанзивно нуклеарно наоружање усмјерено према Русији.

6) У организацији и уз финансирање Министарства одбране САД – Пентагона, и у лабораторијама на територији Украјине припреман је биолошки рат против Русије мутационим синтетизовањем „етно патогена“, који би, прије свега, били усмјерени према Русима.

7) У режији Запада формирана је државна тзв. Украјинска (анти)православна црква са задатком да, уз помоћ украјинске власти, отима храмове легалне и легитимне Украјинске православне цркве Московске патријаршије. Циљ је и превођење православних Украјинаца у унијате и русофобе, након чега, историјски опомињуће, слиједи покатоличавање.

8) У суштини, Русија не ратује против Украјине већ против NATO пакта и западне „Империје зла и лажи“ – звијери из новозавјетног „Откривења Јовановог“ на територији Украјине. Њихов циљ је распарчавање Русије, као што је распарчана СФРЈ и моја домовина Савезна Република Југославија (СРЈ).

„2. Поновили смо непоколебљиву подршке независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине у оквиру њених међународно признатих граница из 1991. године и остајемо посвећени пружању Украјини неопходне подршке за превладавање руског агресорског рата…

4. Оштро осуђујемо намјере Руске Федерације да одржи предсједничке изборе на привремено окупираним територијама Украјине што представља очигледно кршење међународног права. Истичемо незакониту природу предстојећих избора у Аутономној Републици Крим и граду Севастопољу и на окупираним територијама Доњецке, Луганске, Запорошке и Херсонске области Украјине.

Коментар: Подсјетимо, Вучић је, 24.августа 2022.године, јавно казао:

„…Нећу да се улизујем народу и говорим против Украјине, јер како после да браним Косово? Да кажем да је у реду да се руши интегритет Украјине. А шта је онда са интегритетом Косова?…“

Зашто се не може повлачити паралела између Украјине и Косова и Метохије?

Територија данашње Украјине је, у највећем дијелу, вјековима руска („Малорусија“). Прва руска држава је била „Кијевска Русија“ светог кнеза Владимира Великог. Вјековне руске области (Одеска, Херсонска, Запорошка, Николајевска, Харковска, Донбас…) су, одлукама совјетских (бољшевичких) власти, поклоњене Украјини. Унутрашње границе у Совјетском Савези су исцртане на штету Русије и руског народа. Уосталом, као и антисрпске у комунистичкој (социјалистичкој) Југославији.

Међутим, миленијумима  српска земља – Косово и Метохија – је послије Другог свјетског рата, нелегалним и нелегитимним одлукама комунистичких власти, одвојена од Србије и Црне Горе и, 1999.године, привремено отета од западних моћника и окупирана од стране NATO пакта.

„7. Поново смо потврдили нашу одлучност да интензивирамо заједничке напоре како бисмо осигурали даљи напредак и међусобну подршку ка чланству региона Западног Балкана, Украјине, Републике Молдавије и Грузије у Европској унији.

8. У потпуности подржавамо право Украјине…да постане чланица Алијансе чим то услови безбједности дозволе.“

Коментар: Вучић је овиме, прикривено али довољно препознатљиво, исказао своје непоколебљиво опредјељење за приступање Србије, не само ЕУ, већ и злочиначком и терористичком NATO пакту?!

„9. Истакли смо нашу чврсту посвећеност да приведемо правди оне појединце одговорне за ратне злочине против човјечности и друге злочине по међународном праву почињене у везу са агресорским ратом Русије против Украјине.

10. Договорили смо се да сарађујемо и фокусирамо наше напоре на повратак незаконито и илегално депортоване и присилно пресељене украјинске дјеце.“

Коментар: Вучић је, прихватањем оваквих формулација Декларације, подржао зле намјере Запада да за наводне ратне и друге злочине у Украјини оптуже и осуде предсједник Путин, други руски државници и припадници руске војске. Такође Вучић је, на овај начин, прихватио и правну „утемељеност“ налога за хапшење Путина и руске комесарке за права дјетета Марије Љвове – Белове.

Наиме, 17.марта 2023. године, Међународни кривични суд (МКС) је издао налог за хапшење руског предсједника и комесарке за права дјетета због лажне оптужбе да су одговорни за ратне злочине, међу којима и за непостојећу депортацију дјеце из Украјине у Русију.

Вучић дуже од деценије, упорно и непрекидно, води антируску политику. Непоколебљиво и перфидно, испуњава постављене задатке Запада. Његова власт, постепено признаје државност лажне државе Republika e Kosovës и приближава Србију NATO пакту. Украјинска војска српским оружјем убија недужне грађане Русије.

Зашто Вучић мора да слуша западне налогодавце? Ево још једног разлога.

Наши српско – руски Светитељи, слава Им и милост, показали су мојој супрузи Драгици „слику и тон“ активног учешћа Александра Вучића (као и Мила Ђукановића) у ужасним ритуалима призивања сотоне и продаје душе ђаволу, односно у оргијама са западним партнерима. Ови ритуали су обавезан дио поступка иницијације (увођења) у западна тајна друштва (прије свега масонска) и средства су дисциплиновања чланова застрашивањем могућношћу уцјењивања. Такође, то су средства и за „прање савјести“ и за брисање позитивних осјећања (самилости – емпатије) –„губитак душе“. 

Вучићева власт је подршком нелегалним резолуцијама Генералне скупштине УН, од 2.марта (о осуди Русије за агресију на Украјину и подршци територијалном интегритету Украјине) и 7.априла 2022. године (о избацивању Русије из Савјета за људска права УН), изразила потпуну лојалност Западу, што је непријатељски гест према Русији која је (уз Кину) гарант територијалне цјеловитости Србије, по резолуцији 1244 СБ УН, од 10.јуна 1999.године.

Та власт је гласала и за резолуцију ГС УН, од 12. октобра 2022.године, коју су предложиле западне земље. Тим актом се осуђује руска „анексија“ „украјинских региона“ (Доњецке НР и Луганске НР, као и Херсонске и Запорошке области), а референдуми о њиховом припајању Русији се проглашавају „незаконитим по међународном праву“.

Прихватајући разне балканске антисрпске и антируске декларације (тиранска, од 6.децембра 2022. године, атинска, од 21.августа 2023.године…) и Вучић, дуговремено, осуђује Русију за „агресију“ и изражава „непоколебљиву подршку“ независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине, као и украјинском предсједнику Володимиру Зеленском за његове „мировне“ иницијативе.

У мају 2022.године, Вучић је чак лажно оптужио предсједника Путина да је, својим изјавама о NATO агресији на СРЈ и о Косову и Метохији, допринио (?!) повећању притиска Запада на Србију да призна независност Косова. Тада је, између осталог, изјавио:

„Поступање (Русије) у Украјини не може се оправдати…Србија (?!) и ја осуђујемо кршење међународног права и рат у Украјини…Он (Путин) користи косовски пример и одлуке Међународог суда правде као преседан да оправда своје поступке у Донбасу и другим деловима Украјине…Београд се слаже са ЕУ о природи сукоба у Украјини, али, с обзиром на ситуацију у Србији, није лако да се она тако јасно позиционира…Ми смо јасно на нашем путу у ЕУ и то јесте и остаје наш стратешки циљ…“ (Интервју њемачком листу „Handelsblat; Србин инфо, 4.мај 2022.)

Овим јавним, вербалним чином Вучић је, још једном, чињенично и међународно правно, неутемељено, изједначио територијалну цјелокупност Србије и Украјине. То је срамно додворавање западним господарима који су га довели на власт. Вучић осуђује Русију за агресију на Украјину, чиме не чува, већ угрожава цјеловитост Србије јер је Русија (уз Кину) гарант њеног опстанка у уставним границама.

Осудом Русије за „агресију на Украјину“ Вучићева власт се сврстава на страну оних који су, грубим кршењем међународног права, извршили монструозну агресију на СРЈ.

А предсједник Русије је само, с правом, казао да због агресије западних држава на СРЈ и њиховог признања лажне државе на КиМ, међународно право више не постоји. Али, оно што је најважније, нагласио је да Русија неће признати другу албанску државу на Балкану, те да ће Русија и даље подржавати Резолуцију 1244 СБ УН.

У интервјуу за TV Prva, од 31.децембра 2022.годие, Вучић је цинично изјавио:

„…Са NATO-ом морамо да сарађујемо, јер сте ви, Руси, напустили Косово…“?!

Такође, у интервју за амерички (сорошоидни) часопис „Blumberg“,од 18.јануара 2023.године, Вучић је још једном потврдио:

„…За нас је Крим Украјина, Донбас је Украјина…“?!

Очигледно, Вучићу је важније да Србија остане на „европском путу без алтернативе“ него да сачува Косово и Метохију у свом саставу. Ово беспуће подразумијева обавезност усклађивања спољне и безбједносне политике Србије са ЕУ и увођење санкција Русији. Вучић само чека најпогоднији тренутак за то.

Политички аксиоми Запада су да Србија не може постати чланица ЕУ са Косовом и Метохијом у свом саставу, те ако: не приступи NATO пакту, не пристане на укидање Републике Српске, и води непријатељску политику према Русији. Цјеловита Србија, као ни Турска никад неће постати чланице ЕУ!

Циљ Запада јесте и да се „западни Балкан“ политички, безбједносно и економски интегрише у њихову цјеловиту (нео)либералну колонију, са двије албанске државе које би се убрзо ујединиле и са унитарном БиХ без Републике Српске. Подразумијева се оперативна реализација NATO оперативног концепта о интеграцији у тај пакт унитарне БиХ и Србије без КиМ?!

Подсјетимо се да су 22 од укупно 27 чланица ЕУ и 28 од 32 чланице NATO пакта (међу њима највеће и најмоћније чланице) признале другу албанску државу на Балкану. Од чланица ЕУ, нијесу је признале Грчка, Кипар, Шпанија, Румунија и Словачка, а од чланица NATO-a Грчка, Шпанија, Румунија и Словачка. То значи да не признају суверенитет и територијални интегритет Србије.

Такође, девет највећих и најмоћнијих чланица ЕУ непосредно је учествовало у сатанистичкој и монструозној агресији на СРЈ, 1999.године. Агресорски NATO пакт, противно Резолуцији 1244 СБ УН, као окупаторска „непријатељска армија„, самовласно узурпирајући надлежност Савјета безбједности, одлучује и спроводи међународно безбједносно присуство на КиМ, као један од главних спонзора албанског интегрализма на „западном Балкану“.

САД, В. Британија, Њемачка и NATO пакт су, нелегално, формирали „Војску Косова“, коју финансирају и наоружавају, а њене припаднике обучавају. САД су, противправно, изградиле, чак, и војну базу „Bondstill“ („Челична спона“), у близини Урошевца.

Резолуцијом Народне скупштине Србије, из 2007.године, проглашена је војна неутралност Србије „…у односу на постојеће војне савезе…“ Али, концепт војне неутралности Србије је само параван Вучићеве власти за обмањивање грађана о тобожњој принципијелно избалансираној сарадњи Србије са NATO-ом и Русијом (Организацијом договора о колективној безбједности – ОДКБ-ом). А у стварности Србија (Војска Србије) и NATO пакт остварују највећи степен институционалне сарадње за једну државу нечланицу кроз специфичне и разноврсне програме тзв. стратешког партнерства, док је војна сарадња са Русијом симболична и декларативна. Једном ријечју, Вучићеве власти реализују програм пуне интеграције у NATO пакт?!

По Вучићу, Србија није политички неутрална држава, јер је оријентисана је на приступање ЕУ (иако ЕУ води непријатељску политику и према Србији и према Русији?!). Међутим, Србија не може бити политички оријентисана ка ЕУ и војно неутрална. Између ЕУ и NATO постоји персонална, политичка и војно – безбједносна једнакост! ЕУ = NATO. Од 27 чланица ЕУ, 23 су и чланице NATO-a. Нијесу чланице ЕУ само Кипар, Аустрија, Ирска и Малта.

Под покровитељством NATO-a, Војска Србије је реорганизована (прешла је са армијског на бригадни NATO систем), бројчано је смањена са око 62.000 на око 27.000 припадника и разоружана је уништењем борбене технике више тона оруђа, оружја и муниције (тобоже застареле, у ствари, оне која није у складу са стандардима NATO?!

Вучић, постојано и упорно, узурпира надлежности Владе. Тиме своју церемонијалну функцију неуставно проширује на и на вођење економске и спољне политике. А по Уставу Србије, „Влада утврђује и води политику“ (члан 123 тачка 1). Описану „надлежност“ Вучић црпи из овлашћења које добио од емисара западних владара из сјенке који су га инсталирали на власт и којима је једино одговоран. САД и најмоћнијим чланицама ЕУ одговара диктатура у Србији, јер им један човјек (Вучић) може испунити све постављене задатке. Зато су западни моћници вршили притисак и да Вучић што прије постане премијер, јер су с правом процијенили да је то најбржи пут да српска власт призна независност лажне државе Republika e Kosovës. Вучић је дуго припреман за марионету Запада. Још у првој деценији 21.вијека, Томиславу Николићу је речено да ће Вучић бити главни, те да ће му морати препустити главне партијске и државне функције.

Једном ријечју, Вучић је велеиздајник и непријатељ Србије и Русије, односно српског и руског народа!

Тиранску резолуцију је, очекивано прихватио и, нажалост, предсједник америчке банана државе – Црне Горе  Јаков Милатовић. Тиме је још једном потврдио да је потрчко западне антисрпске и антируске, а тиме и антицрногорске, западне „дубоке државе“. По указању Светога Саве, Милатовић је NATO „Tројански коњ“ српском народу у Црној Гори! Уз то, и српски „лидери“ у Црној Гори, Мандић, Кнежевић и братија „прелећеше“ у еуронатовско злочиначко јато?“

Зато, Срби и Црногорци који говорите српским језиком освијестимо се до следећих парламентарних и предсједничких избора!  Гласајмо само за оне који ће искрено и патриотски заступати наше интересе. Црна Гора не може опстати као (српско – црногорска) држава без чврстог савеза са светом мајком Русијом, Србијом и Републиком Српском!  Јер, према западним и NATO стратезима, Црна Гора је већ дио тзв. велике Албаније!