Прочитај ми чланак

Време за смену Ђорђевића, министра за парастосе и честитке

0

Корона је ушла баш тамо где је епидемиолог Предраг Кон рекао да "никако не сме да уђе" - у домове за старе. У Геронтолошком центру у Нишу заражено је више од половине корисника, чак 140 њих, и то, како се чини, због неодговорног руководства. За то време, на сајту надлежног министарства, главна вест је обележавање 75. годишњице пробоја "Сремског фронта", уз коју иду и честитке Ускрса, док последња вест о оболелима у Нишу датира од петка, а појављивање министра Ђорђевића у медијима од недеље.

Ово није први пут да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања последње реагује на проблеме из свог ресора, као и да их решава ад хоц, тек након притиска медија, или да их уопште не решава. Рачинајући само период од појаве првог зараженог коронавирусом у Србији до сад, проблема је било и има их много – од ширења вируса по домовима за старе, преко масовног отпуштања радника и шароликих начина на које им послодавци “режу” плате, преко закаснелог решавање проблема деце чију су родитељи оболели од короне, фабрикама у којима се ради без заштите…

screenshot/youtube

Иако од броја оболелих у Геронтолошком центру у Нишу хвата језа, јер сви већ увелико знају шта значи када од короне оболеле старије особе, ово на жалост није усамљен случај. Дом за старе у Смедереву је јуче затворен, након што су две особе у њему преминуле, а десет његових корисника смештено у болницу. Министар Ђорђевић је јуче рекао да се још не зна да ли је узрок коронавирус, а данас се није оглашавао.

Заменик градоначелника Београда Горан Весић, у понедељак је изјавио да је у приватном дому за старе у Земуну 11 корисника заражено коронавирусом и на Умци 13 – да би министар Ђорђевић на то рекао како није обавештен. Касније је, наравно, и он био инфорисан.

Ђорђевић је у суботу рекао да је, откад је уведена могућност електронског пријављивања, закључно са петком, на евиденцију Националне службе за запошљавање пријављено 4.849 особа, као и да је 26 компанија отпустило преко пет одсто запослених.

Он такође решење види у мерама које ће помоћи привредницима (у виду одлагања плаћања пореза и доприноса на зараде, и новчане помоћи од 30 хиљада динара), а које је, како каже, предложио председник Вучић. Министар је на то додао и лични апел послодавцима “да следе пример државе, да не отпуштају раднике и не смањују им плате током ванредног стања”.

За то време, за људе који раде у приватном сектору, а посао не могу да обављају од куће, систематског решења нема, па сваки послодавац проблем покушава да реши на свој начин – почевши од слања радника на плаћена одсуства, принудне одморе, боловања, преко смањења плата на минималац, до проглашавања вишкова и давања отказа.

Ни за осетљиву групу, као што су особе са аутизмом још увек нема решења. Иако недељама већ стижу апели да им се дозволи кретање и за време полицијског часа, а данас је та иницијатива стигла и од Поверенице за заштиту равноправности Бранкице Јанковић, Ђорђевићево министарство је остало немо.

Иако је било логично и да Министарство за социјална питања има унапред готово решење за децу чији родитељи оболе од корнавируса, препоруке за поступање у тим ситуацијама донете су тек након што је Нова.рс писала о деци чији је отац преминуо од короне, мајка им услед заразе одведена у изолацију, а они остали сами. Наиме, Нова.рс је министарству упутила питања о начину поступања у таквим случајевима, да би јој као одговор стигао протокол, који је донет неколико сати након послатих питања.

“Запосленима у предузећу “Јура” у Нишу, након извршеног инспекцијског надзора и наложених мера, обезбеђена су заштитна средства – маске, рукавице, као и неопходна дезинфекциона средства”, рекао је министар Ђорђевић у петак, 10. априла, скоро месец дана након што је у Србији проглашено ванредо стање. А шта се у “Јури” дешавало пре тога, министарство је могло редовно да прати из медија, укључујући и наш сајт.

Наиме, радници “Јуре” у Нишу су због недостатка маски у рукавица обустављали рад још 18. марта, да би уследиле “побуне” и у друга два погона ове фабрике, у Рачи и Лесковцу. У Лесковцу се 4. априла показало да је страх радника био оправдан, јер је тада потврђен и први случај короне међу запосленима, а три дана касније, вирус је потврђен код укупно седморо радника, а њих 300 је послато у изолацију.

У међувремену је радницима у Нишу нуђен бонус од 1.000 динара за сваки дан проведен на послу, док је радник “Јуре” из Раче Славиша Пајовић приведен због “ширења панике и нереда”, само зато што је са колегама разговарао о непоштовању мера заштите у фабрици у којој ради. Пејовић је тог кључног 10. априла, под притиском јавности, пуштен из притвора, али се против њега и даље води поступак.

Уз поштовање према погинулима на “Сремском фронту”, поставља се питање, да ли ово министарство планира да се и другима за које је надлежно бави тек након што више не буду били међу живима, или се тако осећају.