Прочитај ми чланакЈуче је пред Саветом безбедности разматран редовни тромесечни извештај УНМИК-а о ситуацији на КиМ. Приштина је и ово заседање злоупотребила како би уз помоћ својих западних спонзора још једном извршила притисак на Србију да призна и прихвати једнострано проглашену косовску независност. Тзв. амбасадор Косова при УН, Вљора Читаку, позвала је Србе да "престану да робују прошлости", а Београду поручила да је независност Косова потврдио и сам Међународни суд правде.
Јуче је пред Саветом безбедности разматран редовни тромесечни извештај УНМИК-а о ситуацији на КиМ. Приштина је и ово заседање злоупотребила како би уз помоћ својих западних спонзора још једном извршила притисак на Србију да призна и прихвати једнострано проглашену косовску независност. Тзв. амбасадор Косова при УН, Вљора Читаку, позвала је Србе да „престану да робују прошлости“, а Београду поручила да је независност Косова потврдио и сам Међународни суд правде.
Њену изјаву је на свом Фејсбук профилу прокоментарисао члан руководства Српског сабора Заветници, Данијел Игрец, који ју је оптужио за ширење лажне пропаганде и инструментализацију одлуке Међународног суда правде у корист легитимизације косовске сецесије. Игрец је Читаку позвао да прекине са антисрпском политиком обмана и релативизацијом онога што је Суд рекао у свом мишљењу, истичући да је истина потпуно другачија од оне коју јавности представљају Приштина и њени западни налогодавци. Његову реакцију преносимо вам у целости.
СЕПАРАТИСТИЧКЕ ЛАЖИ ВЉОРЕ ЧИТАКУ
Иза нас је још једна редовна седница Савета безбедности Уједињених нација о Косову и Метохији. И овога пута расправа о (тренутно) једном од најважнијих (гео)политичких питања Балкана али и Европе уопште протекла је у атмосфери међусобног такмичења западних земаља која од њих ће више и јаче да критикује Београд због његове (наводне) „политике опструкције бриселских преговора“ и „минирања могућности за постизање трајног решења косовског питања„.
Излагања Америке, Британије и Француске била су и овога пута препуна уцена, лажи и искривљених чињеница, препуна неоснованих оптужби и конструисане кривице Србије и Русије, препуна селективности и дуплих стандарда, а оно што им је дало посебан печат је и завршна изјава (читај: отворена провокација) сепаратистичке представнице из Приштине, Вљоре Читаку.
Ова омиљена Тачијева конкубина, назови амбасадор тзв. Косова при УН, са подијума најважнијег тела међународне заједнице поручила је Србима да престану да гаје било какве сумње у вези са легалношћу косовске независности и позвала их да прекину да „робују сликама из прошлости“
„Ко гаји сумње нек прочита мишљење Међународног суда правде, које је јасно и недвосмислено„, рекла је ова миљеница „западне тројке„, највећег промотера косовске независности у Савету безбедности и особа која је Наташу Кандић назвала „истинским српским патриотом„.
Па хајде, „госпођо“ Читаку, да видимо шта каже то фамозно мишљење Међународног суда правде, за које ви сепаратисти (неосновано и произвољно) тврдите да „потврђује легалност“ ваше једностране сецесије.
Пођимо редом:
1.) Саветодавно мишљење највишег правосудног тела Уједињених нација ни у једној јединој реченици не помиње „легалност косовске сецесије„, нити се оно уопште упушта у питање да ли је КиМ као аутономна покрајина у саставу Србије имала право на једнострано отцепљење односно да ли су Албанци као национална мањина у Србији имали право на унилатералну сецесију од Београда. У самој судској одлуци није могуће наћи ниједан аргумент који би могао упућивати на то да је Суд према овом питању заузео афирмативан став и тиме на било који начин признао право косовских Албанаца да формирају самосталну и суверену државу на делу српске територије.
Оно о чему је Међународни суд правде одлучивао било је питање да ли одређена група људи, у нашем конкретном случају тзв. Скупштина Косова као представничко тело, формирано мимо мандата УН и Резолуције 1244 и састављено искључиво од косовских Албанаца, има право да донесе Декларацију о независности којом изражава своју жељу за независном државом.
Суд је у својој одлуци утврдио да позитивно међународно право не садржи ниједну одредбу која би изричито дозвољавала или забрањивала једностране декларације о независности. Оне пер се (саме по себи) нису недозвољен инструмент да одређени ентитет на декларативном нивоу испољи своју вољу за одређеним политичким статусом. Лаичким језиком речено, свака произвољна група људи, како год се она називала, може да усвоји акт у којем дефинише свој правни и политички положај. То је на крају крајева и основни постулат права на слободу говора.
Примера ради, и становници било које општине у Србији или заједница станара у некој згради могу да донесу декларацију у којој износе своје захтеве, па и припадници било ког народа или мањине на планети могу да усвајају сопствене декларације о независности. Међутим, друго (и за случај КиМ) кључно питање је да ли су последице, које произилазе из таквих декларација, у складу са међународним правом или нису. Другим речима, да ли (међународно) право признаје легалитет ефектима који желе да се постигну таквом декларацијом, тј. у нашем конкретном случају да ли косовска Декларација о независности према вежећем међународном и унутрашњем (српском) праву може да се одрази у правно прихватљивој промени уставног и међународног положаја КиМ односно да доведе до (легалног и легитимног) настанка нове (албанске) државе на подручју јужне српске покрајине.
Данијел Игрец
2.) Суд на поменуто питање није директно одговорио али се зато из опширног образложења његове одлуке, нарочито уважавајући тумачења појединих Судија јасно види да је одговор на то питање далеко од позитивног. Суд је у свом мишљењу потврдио „свеобавезујућу природу Резолуције 1244“ и истакао да је она „и даље на снази“ и да „обавезује све чланице УН-а, нарочито све сталне чланице Савета безбедности који је и најпозванији да бди над њеном применом„.
Ако погледамо ставове судија Петра Томке из Словачке и Леонида Скотњикова из Русије видећемо да њихова мишљења у целини разобличавају суштину проблема. Као што и они јасно наводе, у поступку је било неопходно одлучити о томе, да ли је кључна правна последица усвојене декларације којој су тежили косовски Албанци (стицање независности) уопште била у сагласности како са општим међународним правом тако и са Резолуцијом 12 44 (као леx специалис). Поједностављено речено, кључно питање у овом случају било је да ли су били испуњени услови да Албанци као етничка заједница на КиМ посегну за правом на самоопредељење, тј. да крену у процес одвајања од Србије, али Суд о том питању (упркос супротном и намерно погрешном тумачењу Вљоре Читаку) ипак није одлучивао па према томе не постоји ни основ за тврдњу да је судска одлука признала легитимитет једностраној сецесији Приштине.
Иако се у принципу можемо сложити са онима који кажу да је Међународни суд правде у својој одлуци „више тога прећутао него што је открио“ она ни у ком погледу не може бити третирана као правни основ за легализацију распарчавања српске територије. Пре свега то се јасно види из чињенице да је Суд реафирмисао улогу и значај Резолуције 1244 у процесу решавања косовског питања. Управо је то онај суштински сегмент саветодавног мишљења на који наша држава није обраћала пажњу, а што је Запад искористио како би светској јавности наметнуо своје тумачење последица које је произвела судска одлука.
Тако је Србија уместо да мишљење Суда искористи као додатни аргумент помоћу којег би у међународним оквирима бранила своје позиције на КиМ дипломатску штафету препустила Западу који је селективним приступом у њеном тумачењу одлуку Суда од (потенцијалног) одбрамбеног средства Београда претворио у пропагандну алатку своје политике како би вршио притисак на чланице УН да убрзају процес признавања сепаратистичке творевине.
Нажалост таква западна пропаганда наишла је на плодно тле и у делу српске политике који не жели да увиди потенцијал који саветодавно мишљење може да има у оснаживању борбе за КиМ па га и даље тенденциозно описује као „одлуку којом је Србија ставила свој печат на коверат косовске независности„. Тај њихов став међутим ни у чему не доприноси јачању преговарачких позиција Београда већ, напротив, пружа само додатан ветар у леђа приштинским сецесионистима.
Такве желим да подсетим на речи већ поменутог словачког судије Томке који је рекао: „Мишљење овог Суда у домену природе и значаја Резолуције 1244 за косовски конфликт треба да се разуме у контексту да ниједна њена одредба не може и не сме да се тумачи на начин да би било којој страни пружала право на једностране потезе, што подразумева и унилатерално проглашење независности“.
Квалитативна вредност овог мишљења за Србију је у томе што оно представља један додатан (и нипошто занемарљив) адут државе у борби против афирмације сепаратистичке „државности“. Оно Резолуцију 1244 враћа у само средиште преговора признавајући јој улогу ефективног и обавезујућег права, значај „живог организма“ који није укинут, који није поништен и безначајан већ је итекако релевантан за решавање питања „коначног статуса“ КиМ. Позивањем на кључну улогу Резолуције у решавању тог питања Суд имплицитно рехабилитује и оне њене сегменте који се односе на неповредивост територијалног интегритета и суверенитета Србије који су нарушени потезима косовских Албанаца. Сума сумарум, суштинска порука саветодавног мишљења је: „Компромис, а не једностране акције“ као једини пут ка дугорочном и одрживом решењу за Косово, а компромис је управо оно на чему званични Београд сво ово време и инсистира.
Према томе, „драга“ Вљора Читаку, добро би било да још једном детаљно и хладне главе прочитате мишљење Међународног суда правде. Ако га будете заиста пажљиво читали оно ће Вас и Ваше пријатеље сепаратисте сасвим јасно упутити на једини релевантан документ када је статус КиМ у питању, Резолуцију 1244, а ваши снови о независности распршиће се као мехур од сапунице.
Српска Грачаница, српски Призрен и српски Дечани нису прошлост, они су садашњост, али, још више, они су и будућност. Прошлост је слика Америке као господара света и моћног заштитника „независног Косова„, пројекта који спорим, али сигурним кораком одлази на ђубриште историје.
Зати нису Срби ти који су у заблуди и који „робују сликама из прошлости„. Ви сте. Ви и ваши западни ментори.
