Pročitaj mi članak
(НСПМ)
На недавно одржаном самиту групе Г8 није у принципу постигнут никакав конкретан договор када је у питању окончање крвавог рата у Сирији. Представници Руске Федерације, а нарочито председник Путин, открили су велико неслагање између земаља чланица групе Г8. С једне стране, он је у разговору са председником САД Обамом истакао да и Русија и Америка желе окончање сукоба у Сирији, али се не слажу око крајњег исхода и начина на који би се мир могао спровести.
Европљани, пре свега Велика Британија и Француска, желе да испоруче наоружање сиријским терористима. С друге стране Ангела Меркел је после сусрета са председником Обамом изјавила да Немачка не жели да испоручује оружје „побуњеницима“. Немачка је суздржана по питању испоруке оружја, за разлику од неких других земаља чланица Г8. Руски председник Владимир Путин је на састанку са председником САД Обамом постигао сагласност о неопходности прекида сукоба у Сирији, али није усаглашен и конкретан начин да се то учини јер САД захтевају одлазак председника Сирије Башара ал Асада, док Руска Федерација то не жели.
Амерички председник Обама, како јавља Ројтерс, суочава се са могућим леденим сусретом са председником Путином на самиту Г8. Руски председник се отворено супротставио намерама Запада да наоружа терористе. С друге стране, Обама ће покушати да убеди Путина да Асада доведе за преговарачки сто (у овоме агенција Ројтерс прави велику грешку јер је председник Асад неколико пута позивао опозицију да се одрже заједнички преговори), али је „шеф Кремља упозорио Запад да ризикује да потпиривањем конфликта насиље прошири на читав Блиски исток“[1]
У међувремену, током самита руски и амерички председник су се срели и њихов сусрет није био „леден“, али се позиције САД и Русије по питању решења конфликта у Сирији значајно разликују. “Наши ставови се не слажу у потпуности, али имамо исту намеру да насиље буде прекинуто, да се у Сирији смањи растући број жртава и да проблеми буду решени на миран начин“, истакао је Путин након сусрета.[2]
Стиче се утисак да је једино Руска Федерација доследна када је вођење политике према Сирији у питању. Руска Федерација се искрено залаже за мирно решење кризе, за разлику од запада који је збуњен и неодлучан када је у питању рат у Сирији. Запад би хтео да види Асадов пад, али би неке земље активно подржале тзв. побуњенике слањем оружја, а неке не.
Председник Асад се обратио јавности западне Европе у ексклузивном интервју који је дао за немачки лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг“. Он је том приликом поручио да ће “уколико Европљани испоручују оружје, европски терен постати терористички, а Европа ће за то платити цену. Терористи ће стећи искуство у борби и вратити се са екстремистичким идеологијама.“[3] И заиста тешко је одупрети се утиску да је сиријски председник потпуно у праву. Оружје које би Европа могла испоручити терористима би јој се могло вратити као бумеранг кроз разне терористичке акције које би радикални исламисти који се боре против регуларне војске Сирије спроводили у Европи.
Председник Путин се сусрео и са британским премијером Дејвидом Камероном, али чини се да су њихови ставови удаљени више него икада. Камерон је рекао да је сиријски председник распарчао своју земљу, да је окрвавио руке и да зато мора да оде. Међутим, Путин је одмах реаговао рекавши да су обе стране криве и да обе стране имају крваве руке. Путин је одмах затим очитао лекцију Камерону речима: „Надам се да нећете порицати да тешко да има смисла подржавати људе који не само да убијају своје непријатеље, него још распоре њихова тела и једу њихове унутрашње органе. Зар желите да подржавате такве људе? Зар таквим људима желите да шаљете оружје? Ако пођете на то, онда то тешко да ће имати икакве везе са хуманитарним циљевима које Европа проповеда стотине година. Ми у Русији тако нешто, у сваком случају, тешко себи можемо да представимо.”[4]
Русија све одговорније приступа решењу сиријског проблема и да није ње, рат би се наставио унедоглед, а легални председник Сирије Башар ал Асад би скончао трагично попут Гадафија. Овога пута Руска Федерација је научила лекцију из Либије и решила да ствар узме у своје руке, што ће умногоме ојачати њену међународну позицију. Осим тога, то је и показатељ да Русија има све већу улогу када су у питању геостратешки односи у свету. Запад је желео да направи сценарио у коме Асадове трупе користе у борби против терориста хемијско оружје, али оне нису понудиле ниједан очигледан доказ који би послужио као аргумент за њихове тврдње.
Русија по питању Сирије поступа изузетно прагматично и обазриво не инсистирајући на Асадовој смени зато што зна да се легитимна власт бори против страног инфилтратора и елемената који су убачени из других земаља. Ово, да подвучемо, није побуна сиријског народа против режима већ инвазија на Сирију споља коју спроводе терористи из многобројних земаља, укључујући и Косово. Запад намерно потпирује сукоб у Сирији подржавајући наводне побуњенике и претећи да ће им испоручити оружје. Међутим, ни западна Европа није сагласна по овом питању и води прилично шизофрену политику заједно са САД које изгледа не знају како да се извуку из невоље у коју су саме упале. Ангела Меркел је чак изјавила да: „То што Британија и Француска желе да одустану од забране (испоруке оружја), не значи да осталих 25 држава морају да их следе…“[5] Водеће европске силе и САД показале су очигледну неспособност да зауставе крвави рат у Сирији, али шта по том питању чини Руска Федерација и председник Владимир Путин?
Као прво, Руска Федерација не подржава терористе из целог света који се боре против легалне власти у Сирији. Руски интерес је стабилна Сирија која је мирна и просперитетна земља, а то је нешто што сигурно терористи са својим радикалним идеологијама не могу да обезбеде. Русија се на овај начин за разлику од шизофрене и некохерентне политике Запада бори и против међународног тероризма који би се врло брзо отргао контроли и проширио ван граница Сирије. Осим тога, руско истинско залагање за постизање мирног решења подиже њен међународни рејтинг. Можемо слободно рећи да је Руска Федерација преузела главну улогу на Блиском истоку. У дипломатском погледу у изврсној анализи која је објављена на сајту „србин.инфо“, говори се о томе како постепено јача дипломатски утицај Русије на Блиском и Средњем истоку. Наиме, Русија постепено шири свој утицај у региону, а Израел је приморан да се обраћа Руској Федерацији увек када се само и спомену ракетни системи С-300 који су да нагласимо дефанзивни и не спадају у офанзивно оружје.
Посебно је индикативно то што је у априлу заменик министра иностраних послова Руске Федерације Михаил Богданов боравио у Бејруту. Русија је потпуно легално и поштујући сва међународна права све више и војно присутна у региону. У разговору са Дејвидом Камероном Путин је нагласио да Русија испоручује оружје Сирији само испуњавајући међународне обавезе јер су уговори потписани са сиријским руководством још 2007. год. „Русија у случају оружја за Сирију”, нагласио је Путин, „не крши никакве међународне норме и другим земљама саветује да се такође придржавају међународног права”. Овакву позицију је подвукао речима: „А ако ћемо пословно и без икаквих емоција, желим да свим скренем пажњу на чињеницу да Русија испоручује оружје законитој влади Сирије у потпуном складу са нормама међународног права и позивам на све партнере да се и они понашају на исти начин.”
У анализи која је објављена на сајту „србин.инфо“ наводи се све већа дипломатска, али и војна присутност Руске Федерације у региону: „Будући да су Сједињене Државе ушле у фазу ‘изолационизма’, Нетањаху се, због све значајније улоге коју Русија има на Блиском истоку, морао лично обратити руском председнику. Након одласка израелског премијера, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је изјавио „како ће Русија испоштовати све уговоре које је потписала са Сиријом као сувереном земљом, па тако и оне о испоруци нарученог оружја (С-300), које, будући да се ради о одбрамбеним системима, неће битно пореметити равнотежу снага у региону‘. “Не разумем зашто медији покушавају од тога направити сензацију. Нисмо никад скривали да испоручујемо Сирији оружје према потписаним споразумима, не кршећи никакве међународне договоре ни властито законодавство у погледу извозне контроле. Имамо једну од најстрожих светских контрола. Ми пре свега испоручујемо одбрамбено наоружање, системе противваздушне одбране“, одговорио је Лавров на питање новинара.
Осим одбрамбених система С-300, Русија ће Сирији испоручити и усавршене надзвучне П-800 Јахонт пројектиле, чиме су испоштовали договор потписан између Дамаска и Москве још 2007, што је у разговору са генералним секретаром УН Бан Ки Муном потврдио и Сергеј Лавров. Русија ће Сирији испоручити и П-800 Јахонт противбродске крстареће пројектиле за одбрану територијалних вода на Медитерану. Руска морнарица је такође све присутнија у водама Медитерана: „У 2013. години ћемо у Медитерану распоредити 5-6 ратних и транспортних бродова који ће се измењивати са онима из црноморске, балтичке и сјеверне флоте, ау посебним случајевима и онима из Пацифика. Зависно о циљу и потребама, број бродова Медитеранске флоте ће се моћи и повећати. Руска ратна морнарица у Медитерану би, у случају потребе, могла распоредити и нуклеарне подморнице.
О томе још морамо донети одлуку, јер су нуклеарне и дизелске подморнице већ раније биле у саставу совјетске 5. флоте. Све зависи од околности“, за РИА Новости је изјавио командант руске ратне морнарице, адмирал Виктор Чирков.[6] Осим тога, када су у питању сада чувени системи противваздушне одбране С-300, Сергеј Лавров, шеф руске дипломатије изјавио је да ће Москва испоштовати уговор о испоруци ракетног система С-300 Дамаску „Ми (Русија) поштујемо све наше уговоре и испуњавамо све наше уговорне обавезе. За сада, уговори нису испуњени, испорука није извршена у потпуности“, рекао је Лавров за руску телевизију.[7]
Решење сукоба у Сирији дакле све више зависи од активног учешћа Руске Федерације и све што Русија чини по питању испорука оружја Сирији је потпуно легално за разлику од настојања Британије и других земаља да пошаљу директно оружје терористима. Једино је Русија та која, као значајан фактор стабилности у региону, може допринети и коначном мирном решењу и окончању двогодишњег крвавог рата у Сирији. Недавни самит Г8 показао је неспособност и неконзистентност политике Запада према Сирији, што је очито када је у питању неслагање око испоруке оружја терористима. Овим поступком Запад само потпирује сукоб у Сирији и ни на који начин не доприноси његовом решавању. За разлику од Запада, дипломатско и потпуно легално војно присуство Русије у региону Сирије водиће у блиској будућности и до мировног решења. За толико морамо бити оптимисти а и званичан став руског председника Путина и целокупног државног врха Руске Федерације нам дају за право да будемо оптимисти када је у питању окончање рата у Сирији.
