Pročitaj mi članak
(Адванце, Haaretz | Russkaya gazeta | Dedefensa.org | The Hindu | Jerusalem Post | DEBKAfile | RIA Novosti | Sevastopol.su | Al-Monitor | Press TV)
Пре неколико дана је израелски премијер Бењамин Нетанијаху отпутовао у Сочи где је посетио руског председника Владимира Путина, а тема разговора је, као што знамо, била испорука руског оружја Сирији, пре свега противваздушних одбрамбених система С-300.
Индикативно је да је израелски премијер све до овог пута о проблемима ове врсте разговарао искључиво са Сједињеним Државама, а ако би се и требао обратити Москви, пре би се консултовао с америчком администрацијом.
Будући да су Сједињене Државе ушле у фазу ‘изолационизма’, Нетањаху се, због све значајније улоге коју Русија има на Блиском Истоку, морао лично обратити руском председнику. Након одласка израелског премијера, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је изјавио ‘како ће Русија испоштовати све уговоре које је потписала са Сиријом као сувереном земљом, па тако и оне о испоруци нарученог оружја (С-300), које, будући да се ради о одбрамбеним системима, неће битно пореметити равнотежу снага у региону ‘.
„Не разумем зашто медији покушавају од тога направити сензацију. Нисмо никад скривали да испоручујемо Сирији оружје према потписаним споразумима, не кршећи никакве међународне договоре ни властито законодавство у погледу извозне контроле. Имамо једну од најстрожијих светских контрола. Ми пре свега испоручујемо одбрамбено наоружање, системе противваздушне одбране „, одговорио је Лавров на питање новинара.
Осим одбрамбених система С-300, Русија је ће Сирији испоручити и усавршене надзвучне П-800 Јахонт пројектиле, чиме су испоштовали договор потписан између Дамаска и Москве још 2007., што је у разговору са генералним секретаром УН-а, Бан Ки Муном, потврдио и Сергеј Лавров. Русија ће Сирији испоручити и П-800 Јахонт протубродске крстареће пројектиле за одбрану територијалних вода на Медитерану
Бројни аналитичари тврде да Русија покушава да поврати утицај на Блиском Истоку којега је изгубила распадом СССР-а. Међутим, све је више и оних који тврде како баш Русија већ дуже време игра пресудну улогу на Блиском Истоку, док се утицај Сједињених Држава све мање примећује. Осим одлучног става Москве када је у питању сиријска криза постоји још низ показатеља који потврђују ову претпоставку.
Медитеранска флота руске морнарице трајно распоређена након више од 20 година
Руска флота са самосталним врховним штабом је сада дефинитивно присутна у Медитерану и вратила се тамо где је од 1967. до свог распуштања 1992. била распоређена 5. Медитеранска флота СССР-а. Одлука о премештању самосталне ратне флоте Руске Федерације у Средоземно море је донесена у априлу ове године и постоје детаљне информације о јачини снага које су тамо трајно распоређене и највероватније ће у свом саставу имати и нуклеарне борбене подморнице.
„У 2013. години ћемо у Медитерану распоредити 5-6 ратних и транспортних бродова који ће се измењивати са онима из црноморске, балтичке и сјеверне флоте, ау посебним случајевима и онима из Пацифика. Зависно о циљу и потребама, број бродова Медитеранске флоте ће се моћи и повећати. Руска ратна морнарица у Медитерану би, у случају потребе, могла распоредити и нуклеарне подморнице. О томе још морамо донети одлуку, јер су нуклеарне и дизелске подморнице већ раније биле у саставу совјетске 5. флоте. Све зависи од околности „, за РИА Новости је изјавио командант руске ратне морнарице, адмирал Виктор Чирков
Руска Федерација и односи с осовином Техеран-Багдад-Дамаск-Хезболлах
Јасно је да је након израелских ваздушних напада на Сирију одлука Москве да влади у Дамаску испоручи одбрамбени протузрачни систем С-300 дефинитивна потврда пријатељских односа између Руске Федерације и Сирије .. Као што смо већ рекли, Сергеј Лавров је изјавио ‘како ће Русија у оквиру међународног права испоштовати све уговоре о продаји оружја које је склопила са сувереним државама’.
Сасвим је извјесно да би Русија ускоро могла једнако поступити ис Ираном, с којим је такође потписала купопродајни уговор за систем С-300, али којега све до данас није испоручила и то искључиво на упит САД-а, Брисела и (директно или индиректно) Тел Авива. Нема никакве сумње како се Нетанијаху пре неколико дана у разговору с председником Путином интересовао да ли ће и Техеран добити систем С-300, а не само Сирија.
Русија, након што је у априлу деблокиран уносан уговор о испоруци велике количине оружја којега је Багдад својевремено наручио од Русије, жели да убрза и испоруку оружја Ираку.
Сасвим је јасно да се овде ради о отвореном стратешком и пријатељском односу између службене Москве и осовине Техеран-Багдад-Дамаск и који због одлучног става руских званичника у последње време иде узлазном путањом.
Свему томе морамо придодати и Хезболах. Либански новинар Жан Азиз, који ради за Ал Акхбар и постају ОТВ, у Ал-Монитору Пулсе од 12. свибња 2013. пише о недавно склопљеним уговорима између Русије и Хезболаха и како се кроз њихову сарадњу битно мењају односи у региону. Већ дуже време се спомиње како две стране преговарају о стварању једне врсте равнотеже у одбрамбеном сектору која ће гарантовати стабилност у региону и Русија је ту позвана да одигра одлучујућу улогу.
У само десет дана је главни секретар Хезболаха, Хассан Насраллах, одржао два говора који су путем телевизије попраћени у целом свету. Говорио је о верским принципима, као ио идеолошкој позадини става којег је Хезболах заузео према сиријској кризи. Након тога се осврнуо на развој политичких прилика у Либану и региону, али и на посету заменика министра спољних послова Руске Федерације, Михаила Богданова,, који је од. 26. до 28. април боравио у Бејруту.
Посета Богданова Либану, након што је претходно посетио Техеран и Дамаск, никако се не може сматрати безначајном. То доказује да Русија, Иран, Сирија и Хезболах на одређеном нивоу координирају ставове и сарађују по свим питањима која се тичу овог трусног подручја. У међувремену су у јавност процурили детаљи посете Михаила Богданова Либану и Ал Монитор наводи како се разговарало о улози Русије у одбрани интереса пријатељских сила у региону, али ио важности успостављања равнотеже у односу на Вашингтон и преузимања водеће улоге на Блиском Истоку.
„У отвореном разговору су двојица званичника говорили о сличностима и разликама у ставовима и циљевима, били они идеолошки, економски или геостратешки, али се на крају дошло до закључка како је сигурност Москве и њених партнера у региону ипак на првом месту, те се расправљало како постићи заједничке циљеве „, пише Жан Азиз у Ал-Монитору.
Помирење Ирана и Саудијске Арабије под покровитељством Москве?
Посљедњи у низу доказа улоге коју Москва има на Блиском Истоку је улога у могућем мирењу између Ирана и Саудијске Арабије, што би Русији, која је у традиционално добрим односима с Ираном, али која деценијама сарађује и са Саудијском Арабијом, изузетно одговарало. Ову је вест 13. мај пренео портал ДЕБКА.филе, који до у најситније детаље прати догађаје који упућују на слабљење утицаја Вашингтона на Блиском Истоку.
„Саудијска Арабија је, како би се окончао сукоб у Сирији, те загарантовала мирна будућност Либана, одлучила да преговара са својим великим регионалним супарником Ираном“, цитирајући своје изворе из Персијског залива преноси ДЕБКА.филе.
Власти у Ријаду су, када су видели да је подршка Москве Башару Ал Асаду неупитна, одустале од политике коју Сједињене Државе воде према Сирији. Разлог одустајања од безрезервне подршке побуњеницима су и победе које сиријска војска, уз помоћ Хезболаха и иранских добровољачких јединица Басиј, остварује не терену, као и понашање службене Анкаре након терористичког напада у Рејханли, у којем је живот изгубило 46 људи.
Саудијски министар спољних послова, Сауд ал-Фаисал, искористио је прилику да на Организацији Исламске Конференције, која се због ситуације у Малију протеклих дана одржала у Џеди, о сиријској кризи и могућности њеног завршетка разговара са иранским министром вањских послова Али Акбар Салехијем. На маргини састанка у Џеди одржан је и билатерални сусрет двојице министара на којем се расправљало о безбедносној ситуацији у региону. ДЕБКА. филе наводи ‘како је Ријад апсолутни приоритет стабилност Либана и како се то може постићи само ако се договоре Саудијска Арабија и Иран’.
Што се тиче сиријске кризе, власти у Ријаду су се показале спремнима да ио том питању отворено преговарају с Техераном. Саудијска Арабија је дошла до закључка како запад и Израел не желе прихватити чињеницу да је због војног савеза Ирана, Сирије и Хезболаха победа побуњеника у Сирији готово немогућа и како би било боље да гледа своје интересе у Либану који увелико зависе о сунитском клану којег предводи Саад Харири.
Препуштајући ствари случају, Саудијска Арабија би могла сведочити преузимању власти у Либану од стране Хезболаха, што им ни у ком случају не би одговарало. Равнотежа снага у стабилном Либану је дакле најбоља опција за регионалне силе као што су Иран и Саудијска Арабија и сасвим је извјесно како се сарадња Техерана и Ријада пре може описати као ‘реал-политика’, него као ‘фантаполитика’.
Потврда да се доиста ради о реалној опцији стиже управо из Москве и то из уреда министра спољних послова Сергеја Лаврова. Наиме, он инсистира да на конференцији о Сирији која ће се почетком јуна одржати у Женеви учествује и Иран, као и сви они који могу допринети окончању сукоба у Сирији.
„Међу неким западним колегама постоји жеља да се сузи круг учесника и да процес крене из врло мале групе земаља у оквиру који би унапред одредио преговарачке тимове, дневни ред, па можда чак и исход разговора“, рекао је Лавров у интервјуу објављеном на интернет страницама његова министарства.
Уколико би се догодило да Иран и Саудијска Арабија учествују у преговорима у Женеви, знатно би се смањила могућност неуспеха саме конференције и Москва ће учинити све да се то догоди. Отпор Вашингтона и непристајање на учествовање Ирана или неког трећег на конференцији о Сирији, доказ је да је америчка администрација подстицањем побуне у Сирији направила погрешну процену што би Америку могло коштати губљењем утицаја на Блиском Истоку. То и јесте циљ Кремља и ово је само неколико аргумената који указују да је тому тако.
