Прочитај ми чланак
Видовдан је одувек био посебан датум за Србе, а овај 28. јун, вероватно ће се памтити по почетку формирања нове Владе Србије. У четвртак ће Срби у Грачаници да запале свеће у сећање на све оне који су дали живот за Србију, док ће у Београду СНС, СПС и УРС све карте бацити на сто и обелоданити стварање нове владајуће коалиције.
Баш као и много пута у прошлости и овај Видовдан могао би да буде одлучујући за судбину Србије. Наравно, од нове Владе не треба очекивати чуда. Далеко је она од идеалне (нарочито са кадровима УРС), а већ наредни месеци ће показати да ли је ова коалиција само друга страна ЕУ медаље или је неким случајем мање издајничка од претходне.
Ипак, нема сумње да би изостанак другосрбијанске гарнитуре из власти (ДС, ЛДП, ЛСВ, СПО…) био мали, али важан корак ка опоравку Србије од ДОС куге, болести која је земљу бацила на колена у протеклих 12 година. И зато би овај 28. јун могао да означи крај „жуте“ агоније .
А кроз историју, Видводан је био мит и пут ка великом страдању, али и великим победама и националним надахнућима. Од Косовског боја, преко Првог светског рата, до данас, Видовдан је остао дубоко усађен у свест народа.
Битка на Косову, кроз векове је пратила Србе уз приче о херојству, жртвовању и издаји. На њеним крилима је 28. јуна 1914. године и Гаврило Принцип убио Фердинанда, који је мислио да ће доласком у Сарајево на Видовдан, понизити непослушне Србе у тадашњој Аустроугарској. И Резолуција Информбироа 1948. године донесена је баш 28. јуна.
Управо на Видовдан, Слободан Милошевић се 1989. године устоличио као неприкосновени национални вођа и повео Србе у догађаје, за које нису били нимало спремни. Милионска маса му је клицала на Газиместану, а вероватно би подржала било кога, ко је на Видовдан те године стао испред њих и обећао им повратак националног идентитета.
Тачно 12 година после Газиместана, Милошевић је изручен суду у Хагу. И сам догађај није био толико шокантан, колико датум изручивања. Критичари су се поделили у две групе. Први су га сматрали за национално понижење, а други као потпуно погрешан избор, јер је Милошевићу пружена још једна прилика да поново на Видовдан уђе у историју, „како би се борио против светске неправде“.
Поред свих ових догађаја, за 28. јун везано је и потписивање судбоносне Тајне конвенције између Србије и Аустроугарске 1881. године. Истог дана 1919, потписан је мировни уговор којим је окончан Први светски рат, док је две године касније краљ Александар Први Карађорђевић донео Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
И крај југословенске приче почео је управо на Видовдан. Амандманима на Устав Хрватске српски народ је 28. јуна 1990. престао да буде конститутивни народ ове републике, док је 2006, Црна Гора, Резолуцијом 60/264 Генералне скупштине УН, постала 192. чланица светске организације. Многи ће се сетити и Видовданског сабора опозиције 1992. године.
Шта ће нам донети Видовдан 2012. године, наставак агоније или прекретницу ка националном и духовном опоравку?
А. Д.
