Прочитај ми чланакУ Србији су коначно одржани парламентарни и локалне изборе 21. јуна, који су требало да буду на 26 априла, али су због пандемије коронавируса одложени. Српска напредна странка Александра Вучића остварила је убедљиву победу са више од 63 одсто гласова, с читавих 53 одсто разлчике у односу на Социјалистичку партију Србије, коалиционог партнера СНС-а. С обзиром на чињеницу да је опозиција бојкотовала изборе, једина листа осим СНС и СПС која је ушла у парламент јесте десно оријентисан Српски патриотски савез, навео је Вашингтон Пост, објашњавајући пет чињеница због којих су Срби имали јако мало разлога да изађу на изборе.
Под насловом: „Српска владајућа странка остварила климаву победу на изборима. Ево зашто је опозиција бојкотовала изборе“, Вашингтон Пост је пренео колумну српског политиколога и доцента на ФПН-у Бобана Стојановића и Фернанда Касала Бертое, ванредног професора на Универзитету Нотингем у Великој Британији.
Вашингтон Пост је на основу њихових излагања навео пет разлога неизласка на изборе 21. јуна.
Атмосфера пред изборе
У Србији су током јануара и фебруара 2019. године одржане масовне демонстрације у више од 100 градова, протестујући против напада на слободу медија и политички мотивисаног насиља над једним од лидера опозиције Борком Стефановићем. То је дало замах опозицији која се једногласно окупила потписавши „Споразуму са народом“, у ком доминирају два главна циља: обезбедити фер и поштене изборе и обновити владавину закона. Четири месеца касније опозиција, коју је углавном формирао Савез за Србију, затражила је изборне реформе.
Опозиција је изнела све проблеме са којима се суочила демократија у Србији: од медијских неслобода до недостатка изборног интегритета, од политичког притиска на бираче до нефункционалности институција. Потписници споразума са народом истакли су да ће бојкотовати изборе 2020. ако Влада не учини нешто како би се побољшао демократски процес у Србији.
Преговори
Претња бојкотом иницирала је разговоре између владајућих и опозиционих странака крајем јула, најпре на Факултету политичких наука, а затим у парламенту уз посредовање европарламентараца. Добар део опозиције напустио је преговоре, сумњајући да представници владајућих партија нису имали реалну жељу да било шта промене. Парадоксално је да су се владајуће странке успротивиле било каквим променама уочи избора, а одбиле су и да одложе датум избора за април, што је део опозиције захтевао.
Бојкот
Неуспех разговора прошлог лета подстакао је пет најрелевантнијих српских опозиционих партија (Странку слободе и правде, Демократску странку, Народну странку и Двери, које су део „Савеза за Србију“, као и Покрета слободних грађана) да прогласе бојкот у јануару. Примарни циљ било је то да се привуче пажња међународних организација попут Европске уније, у нади да ће започети преговарачки процес структурних изборних реформи, сличан процесу у Северној Македонији пре четири године. ПСГ је касније одустао од бојкота.
Пандемија
Пандемија коронавируса захватила је и Србију почетком марта. Власти су у почетку покушавале да смање ризик и панику, називајући коронавирус „најсмешнијим вирусом у историји“. Влада је 4. марта дала препоруку да се избори одрже крајем априла. Док су се неки опозициони кандидати борили да добију неопходних 10.000 потписа, чланови СНС-а тих дана показали су да могу да сакупе и пет пута више.
Пандемија је подстакла српске влати да 15. марта уведу ванредно стање и одложе изборе који су првобитно били заказани за 26. април. Међутим, то се десило без сагласности парламента. Иако је Влада забранила све догађаје, укључујући и политичке скупове, председник Вучић се редовно обраћао нацији и лично је присуствовао испоруци медицинске опреме, што су критичари окарактерисали као кампању.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 30, 2020
Након што је држава почела да умањује криву вируса, Влада је заказала изборе за 21. јун. То је било изнуђено, јер би економска криза вероватно погодила земљу после лета. Јунски датум такође је омогућио владајућим странама да искористе популарност економских мера предузетих против савета економских стручњака: на пример, давању 100 евра сваком грађанину.
Промене изборних услова нису прошле
Користећи пандемију као изговор, Влада је у мају променила изборни закон, само дан пре него што се изборна кампања поново покренула. То значи да политичке самоуправе, а не јавни бележници, сада морају да провере минималан број потписа који су потребни да би кандидати могли да се нађу на гласачком листићу.
Народ у Србији постаје све више сумњичав у законитост и регуларност изборних листа. Упркос негодовањима јавности и медија који су тражили од Изборне комисије да објави ове информације, само су три странке објавиле на који начин прикупљају и оверавају потписе.
Ово није била једина промена изборних услова у Србији. Такође, Влада је у фебруару увела нови, нижи праг за улазак у парламент, у ишчекивању бојкота опозиције. Циљ није био да се повећа број политичких фракција заступљених у парламенту, које су у Србији, барем у упоредној перспективи већ високе, већ да се дозволи осталим „проходним“ странкама да пређу нови изборни праг од три процента, што је два бода нижа него раније.
Србија полако клизи ка хибридном режиму који је делом демократски, делом ауторитарни – оно што политиколози називају „конкурентним ауторитарним“ режимом. „Фридом хаус“ известио је о паду политичких и грађанских слобода у Србији.
Ово је била четврта победа СНС-а у последњих 12 година, с тим што смо се у овом изборном циклусу сусрели се са пандемијом, медијским манипулацијама, бојкотом опозиције, хиљадама неважећих листића (око 150.000), промена изборних услова у последњим тренуцима, изборним неправилностима и најнижим одзивом у историји. Све више грађана Србије пита се да ли су недавно одржани избори били конкурентни избори или само „глас без избора“.
Неколико европарламенараца је већ послао упозорења о забрињавајућем стању демократије и изборним условима у Србији. Као резултат тога, можда би званичници ЕУ били у обавези да интервенишу, као што је то случај са Северном Македонијом, и покушају да реше политичку кризу Србије.
