Прочитај ми чланакВлада са СД и мањинама тешко ће обезбиједити стабилност за наставак реформи у преговорима са ЕУ
(Фото: Борис Пејовић)
Уколико Демократска партија социјалиста (ДПС) формира већину само са Социјалдемократама (СД) и странкама мањина, нова влада тешко ће обезбиједити стабилност потребну за наставак реформи у преговорима са ЕУ. Због тога не треба искључити могућност да најјача парламентарна партија понуди коалицију и некој од опозиционих странака и тако избјегне расписивање избора у наредне двије године.
Извршна директорка Центра за грађанско образовање (ЦГО) Далиборка Уљаревић сматра да је упитно колико би будућа влада ДПС-а и мањинских странака била способна да до краја изнесе процес учлањења у НАТО. Таква влада, сматра она, не би могла да спроведе ни реформе које од Црне Горе очекује ЕУ у наставку приступних преговора. Уљаревићева истиче да би због тога ДПС могао да буде принуђена на значајне уступке и ширење коалиције или расписивање ванредних избора.
“Свакако да рутинска коалиција са мањинским партијама и Социјалдемократама не може донијети потребну друштвену стабилности, па самим тим ни она сама неће бити довољан гарант “сервисирања” преузетих међународних обавеза, као и консолидације врло тешких социо-економских проблема у којима се црногорско друштво налази. Одрживо рјешење је шира влада која укључује и многе актере ван ДПС и тзв. традиоционалних партнера. Наравно, у томе је Мило Ђукановић лично озбиљна препрека”, сматра Уљаревићева.
Предсједник ДПС-а је након проглашења изборне побједе поручио да ће убрзо почети разговоре о формирању нове већине, наводећи да са традиционалним коалиционим партнерима има стабилну већину од 42 мандата. Ђукановић је тиме најавио да ће подршку тражити од странке Ивана Брајовића и мањина, са којима је био и у претходној влади, иако је током кампање тврдио да ће његова странка обезбиједити потребну већину.
Истичући да ће у преговорима са Социјалдемократама и мањинама Ђукановић покушати да смањи цијену будућим коалиционим партнерима, предсједник Управног одбора Центра за мониторинг и истраживање Златко Вујовић сматра да таква влада неће имати потребну стабилност.
“Није питање да ли ће мањине ући у владу, већ да ли ће ДПС покушати да направи ширу коалицију и да ли ће успјети у томе уколико се одлучи, или ће имати минималну коалицију, чије ће функционисање обиљежити снажни уцјењивачки капацитет малих чланица”, рекао је Вујовић агенцији МИНА.
Да би након избора могли послати позив и неком из опозиције током кампање је поручио замјеник предсједника Душко Марковић наводећи да у влади желе више субјеката спремних да раде за добробит државе, без обзира да ли ће ДПС бити у прилици да сам формира власт. Иако је Марковић тада тврдио да ће врата владе бити отворена, ДПС-у би могао бити проблем да нађе партнере због предизборних порука опозиционих челника да неће сарађивати са Ђукановићевом странком. Подсјећајући да сва опозиција нема јединствене вриједности и циљеве, Уљаревићева сматра да ће опозиционари морати да одреде јасну политику након избора.
“Онај дио опозиције који је оријентисан према западноевропским стандардима, налази се у озбиљном процијепу и одлуке ће доносити доминантно у складу са својим партијским интересом, који они препознају као потребу да се резултат ДПС-а константно доводи у питање са коначним циљем да се докаже да без њиховог учешћа нема консолидације друштвених односа у Црној Гори”, тврди она.
Могућ утицај странаца на мањине?
Коментаришући могућност договора опозиционих и мањинских странака, Вујовић тврди да је код ХГИ и Бошњачке странке тешко очекивати драматичну промјену у стратегији”. Опозиција је раније позвала мањине на преговоре о формирању владе.
“Тешко је очекивати да они који су до посљедњег момента подржавали коалицију са ДПС-ом одједном заокрену”, казао је Вујовић, наводећи да је тако нешто могуће једино уколико би утицајни центри ван Црне Горе, који имају снажан утицај на те партије, промијенили однос према коалиционој власти ДПС-а са мањинама. За то, тврди он, није било ниједног наговјештаја. “Мора се констатовати да је политика БС под снажним утицајем званичне Анкаре, односно дјелимично под утицајем центара у БиХ”.
