Прочитај ми чланакПредседник Александар Вучић састаје се сутра са Ангелом Меркел, други пут у кратком року, али овај пут с кофером, и иначе пуним државничких брига, у који је Брисел у последњем моменту убацио ново тумачење договора о формирању Заједнице српских општина, а Брисел и Вашингтон појачавају притисак у правцу што бржег "затварања случаја Косово".
Председник је уочи пута поручио јавности да не треба превишšе очекивати од тог сусрета.
То, међутим, не значи да није намеран да у Берлину, центру европске и тумачу америчке политике, покуша да са канцеларком јошš једном покуша да позицију наšше земље „унеколико побољšа“. Разговори, каже, неће бити лаки, али оно што очекује и чему се нада јесте разумевање, и поред тога што о питању независности КиМ Београд и Берлин мисле другачије.
Једна је ствар важна, каже Вучић, а то је „да не може на папиру за нас да важи оно што не пише, а за некога не важи и оно што пише“.
Тањугови саговорници у дипломатским круговима указују да не треба очекивати да ће се Вучић из Берлина вратити са готовим решењем проблема у џžепу, јер је и канцеларка, у њиховом претходном разговору, крајем фебруара, поручила:
– Ја не прописујем šшта се мора десити по питању Косова, нећу да делим савете, председник Србије је ту главни актер.
Меркел можда и не спада у европске званичнике који под том формулацијом мисле да Вучић треба и да „заврши“ случај Косово тако што ће га „предати“ Приштини, али, сигурно је да и она очекује разумевање од председника Србије – за реалност.
Немачка је признала Косово, њена политика је констатнтна и не мења се лако, а нарочито не у околностима новог хладног рата, на шта подсећа тренутна политичка ситуација у свету. Уз то, Вашингтон сада директно „гура“ ово питање, а Брисел не може да сакрије да губи стрпљење и нема одговор на замерке прекоатлантског партнера да дијалог не може да приведе крају.
Колики је онда маневарски простор председника Вучића у Берлину? Може ли, мимо разумевања Ангеле Меркел за српску позицију, да добије још нешто?
Посланик Европског парламента из немачке СПД, коалиционог партнера Меркелове, Јосип Јуратович каже да ни ЕУ, а посебно не Меркел, не могу преузети политичку одговорност легитимно изабраних политичких лидера у Београду и Приштини.
Професор Универзитета у Букурешту Франц-Лотар Алтман, који важи за личног пријатеља канцеларке, каже да Немачка не инсистира да Београд званично призна независност Косова, али да јој је веома важно да се то питање реши, иначе ће чланство Србије у ЕУ остати блокирано, што, додаје, није у интересу Немачке.
Ипак, Вучић целокупном својим дипломатским ангажманом показује да није готово док није готово и да нема решења косовског проблема без Србије. Без обзира на исход разговора, Вучићев састанак с Меркеловом је изузетно значајан, јер показује да простора за разговор још има.
ВУЧИЋ: Нисам добио позив Путина да присуствујем инаугурацији 7. маја https://t.co/o812rsTARV
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 12, 2018
Већ и сама упитаност да ли нешто може да се уради у Берлину, 10 година после проглашšења независности Косова, показује, како каже председник Вучић, „да се макар нешто успело“.
