Прочитај ми чланак

УЧЕСНИЦИ СТУДЕНТСКОГ МАРША: Србија није власништво Вучића, нити је народ његов роб

0

Будућност нам је угрожена, али млади се полако буде и не желе да дозволе да их купљене и плагиране дипломе победе јер су свесни поражавајуће ситуације у којој се налази српско друштво.

Надамо се да ћемо бити генерација која ће ставити тачку на протеривање младих из Србије и зато захтевамо смену министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, ослобађање медијског простора на РТС-у за опозицију, проналажење починиоца и налогодавца убиства опозиционог политичара из Косовске Митровице Оливера Ивановића и наручиоца напада на Борка Стефановића – истакли су студенти – организатори „Студентског марша“ Јелена Станчић, Дејана Стошић, Младен Лазаревић, Стефана Милутиновић, Вељко Делибашић за Данас и додали да ће „Марш студената“, десетак београдских факултета, бити одржан данас (субота) у 16 сати, када ће се студенти окупити у Студентском граду на Новом Београду.

Студентски марш ће потом кренути ка Влади Републике Србије, како би се, на Дан студената, млади придружили демонстрантима иницијативе 1од5милиона.

– Одлучили смо да будемо најгласнији баш у недељи у којој славимо Дан студената. Атмосфера која је довела до протеста се градила већ годинама, јер се комплетна моћ налази у рукама једног човека, а то је Александар Вучић. Он мисли да је држава његово приватно власништво, а да је народ његов роб – констатовали су студенти.

Према њиховим речима, хапшење њихових колега их је додатно покренуло, јер сматрају да је то био „књишки пример застрашивања“ и додали да је још један од „окидача“ за протест била и забрана карикатура Душана Петричића и Предрага Кораксића Коракса.

– Идеја о организацији студентских протеста поткована је и писмима подршке протестима „1 од 5 милиона“, која пристижу од наших колега који су студије наставили или започели у иностранству. Колеге свакодневно одлазе из Србије у потрази за бољим животом, послом који им неће обезбедити партијска књижица, а ми свакодневно на телевизији слушамо изјаве челника државе, чије су дипломе лажне и докторати плагирани – нагласили су студенти.

– Овај покварени режим увукао се у све поре друштва, па је тако присутан и на факултетима. Присутна је цензура у академској заједници. Нешколована лица налазе се на високим позицијама и коче промене које би на светло изнеле проблеме, посебно корупцију. Било какве реформе високог образовања немогуће су све док факултети пристају на режимске услове зарад јефтиних похвала – истакла је Јелена Станчић, студенткиња Филолошког факултета, и указала да на то да „када се министар Шарчевић обратио неозбиљним именима, погрешне је људе прозвао. Она је указала и на то да се дипломе стечене радом у Србији користе као виза.

– Револуционарни дух постоји, иако покушавају да га угуше. Наше генерације се одувек сусрећу са урођеним песимизмом нашег народа и то успорава буђење здравог бунта. Свесни смо неповољне ситуације у којој се налазимо, нажалост је и осећамо на својој кожи. То покреће омладину, за коју се не може порећи да је успавана – сматра Станчић.

Међутим, упркос успаваности, Станчић констатује да су на добром путу ка освешћивању младих људи.

– Млади су ту, револуционарни дух је ту, само се мало спорије исказује – сматра Дејана Стошић, студенткиња Филозофског факултета. Она објашњава да је тренутна власт још деведесетих научили да су млади људи снага једне земље и да могу да је преокрену кад год они то пожеле, па су управо зато учинили оно најгоре – покушали су младима да усеју страх, да им уклоне сваку трунку наде за било какву будућност овде.

Према њеним речима, урадили су оно што нити један политичар, патриота, не сме да уради – урадили су то да млади, иако воле своју земљу, срећу траже у другој.

– Тренутну власт апсолутно не занимају млади, канцеларије за младе у мањим местима добијају минимални буџет за своје пројекте, НВО на локалном нивоу скоро и да немају никакву подршку. Потпуно су уништили културу и дозволили да криминал захвати сваки делић земље – истакла је она и додала: „живела сам у граду у коме клинци од 15 година бивају зависници од дроге, а полиција не ради ништа поводом тога“.

Стефана Милутиновић, студенткиња Физичког факултета Универзитета у Београду, опадање револуционарног духа младих, у односу на протесте из деведесетих, види у ескалација медијских садржаја која се огледа у експанзији шунда, кича, проституције и менталног насиља.

Према њеним речима, све то утиче на недостатак критичког размишљања код младих људи, који се зато оглушавају на формирање музичких, друштвених или политичких покрета.

Она констатује да се људима политика и политичка активност представљају као нужно зло, а сви који се баве политиком представљају се као унапред лоши.

Милутиновић сматра да се бирају емоције, а не идеје, а млади људи не желе да улазе у блато политике у чијем су фокусу територије, а не људи.

– Циљ сваког аутократског режима, па и овог, јесте стварање послушника, а не лидера оспособљених да у будућности самостално доносе важне одлуке и учествују у политичком животу. То је њихов највећи страх. Због тога стотине хиљада стручњака пакује кофере и одлази из Србије, или чека посао на бироу, а плате примају чланови СНС-а чије су дипломе испоручене поузећем – указује Милутиновић.

Вељко Делибашић, студент Високе школе струковних студија за информационе и комуникационе технологије, констатује да револуциони дух међу младима постоји, јер да га нема, ови протести не би постојали.

– Дух је био успаван, али га је пробудила неправда коју гледамо сваког дана. Данас је постало важније да ли имаш партијску књижицу него да ли имаш диплому факултета. Довољно је само да будеш лојалан партији на власти, да будеш активан члан и већ си на пола пута до фотеље на некој одговорној функцији, а диплому ћеш добити по некој цени, само зависи да ли је то диплома доктора наука, или мастер диплома – указује он и додаје да део младих на ту неправду реагује тако што оде из земље, а други устаје и каже да жели да живи у бољој, поштеној и слободној Србији, која данас то није.

– Ову власт не занима квалитет система високошколског образовања. Реформе су спроведене на брзину, пре него што су они дошли на власт. Европска унија ћути на то што су реформе спроведене на лош начин, тако да садашњу власт само занима колико ће новца узети од студената, који сами финансирају своју школарину – нагласио је он и додао да на су појединим факултетима постављени декани због њихове страначке припадности, чији задатак није побољшање квалитета студија, већ застрашивање професора, како се не би усудили да подрже студенте и да им дају подстрек за развијање критичког мишљења, што је њихов секундарни задатак.

Срећом, указује Делибашић, постоје професори који су се одупрли том притиску, и редовно шетају са својим студентима сваке суботе.

Међутим, и поред тога, он се боји да ако се настави са одливом мозгова и ако се нешто под хитно не промени, ни остали неће имати избора, осим да узму пасош и живот у своје руке и оду из Србије.

– Ако овим путем настави, Србија ће постати земља без младих и интелигентних људи, земља у којој ће живети само Александар Вучић, јер ни његова деца неће желети да остану овде – констатује Делибашић.

Младен Лазаревић, студент Факултета за примењени менаџмент, економију и финансије, указује да се млади тренутно боре за здраво друштво, и наглашава да режиму Александра Вучића ту просто није место.

Према његовим речима, промене су покренуте и незаустављиве, а револуционарни дух младих појавиће се где год је борба искрена.

– Колико аутономије могу имати факултети Универзитета у Београду који већ седам година нису у стању да се одлучно изборе са лажним дипломама? Наше образовне установе су, као и читаво друштво, предуго и превише ћутале. Ипак, огромна подршка 1.500 професора је јако охрабрујућа и показује нову снагу и спремност да се очува интегритет образовних установа у Србији – указује он и констатује да ће морати много да се ради како би повратили изгубљено, на шта су људи, према његовом мишљењу – коначно спремни.

Он истиче да се млади често осећају као потлачена мањина у Србији, иако су у ствари најбитнији део друштва.

– Једини лек против пропадања неколико генерација јесу заправо протести, јер наше институције не постоје и од њих ништа не очекујемо. Да не бисмо губили своје другаре по свету и да не бисмо причали са родитељима преко Скајпа, борићемо се онако како умемо и можемо – протестујући – наглашава он и додаје да су од старијих добијали ветар у леђа месецима, па је време да сада млади њих поведу ка променама.

Лазаревић указује: „Време је за Студентски марш – јер студенти не ћуте!“

                      ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!