Прочитај ми чланакПредседнику Србије Александру Вучићу се жури да парламентарни избори буду одржани веома брзо након укидања ванредног стања.
Циљ му је да искористи актуелну кампању у борби против вируса корона и победу над тим вирусом, јер у противном што време буде више одмицало може наступити економска криза са озбиљним последицама, али и анализа неорганизованог и неозбиљног понашања власти са почетка пандемије. Стога је реалније да избори буду одржани крајем јуна или почетком јула, а као датуми се спомињу 21. и 28. јун, али и 5 јул. Мала је вероватноћа да ће посебним лекс специјалисом избори бити одложени за јесен, јер се тада може догодити и да неке странке које су заговарале бојкот изађу на те изборе – оцењују саговорници Данаса.
Foto: Tanjug / Predsedništvo Srbije
Бобан Стојановић, политички аналитичар, напомиње да с обзиром на најављени бојкот избора, Вучић на изборима има највећи циљ да постигне што већу излазност и да му сигурно без обзира на све не би одговарало да избори буду у јулу или августу.
„Верујем да ће они бити одржани у јуну, а као датум се сам назире Видовдан, који пада у недељу. Ако погледамо и најављене мере за привреду које ће почети да се исплаћују (један део) тек средином маја, па онда средином јуна – онда можда и не треба да нас чуди зашто су тако постављене. Остало је око 40-ак дана кампање, тако да очекујем да ће се средином маја укинути ванредно стање, након празника рада и Ђурђевдана, како би се избори одржали на Видовдан са све великим набојем у кампањи око Видовдана, повезивањем са корона вирусом и слично“, напомиње Стојановић.
За разлику од Стојановића, Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и посланик, сматра да је Вучићу свеједно када ће избори бити одржани, да ли одмах по укидању ванредног стања или на јесен, јер је у оба случаја апсолутни фаворит.
„Оба ова термина одржавања избора међутим носе непријатне аспекте. У првом случају раних избора, у јуну или почетком јула, биће проблем са излазношћу грађана, односно како мотивисатиљуде да изађу на те изборе масовно, уколико су доста дуго убеђивани да остану код куће и да их очекује погибељна ситуација ако изађу из кућа. Психолошко то је доста проблематично, али Вучић, уз медијску контролу какву има, и брзу кампању, то може да уради. И одлагање избора за јесен, уз лекс специјалис, носи своје негативне конотације, јер се тада може догодити да нека од странака које су објавиле бојкот одлучи да изађе на те изборе. Иако се Вучићева победа не доводи у питање, у том случају могао би да остане без неког посланичког мандата. Наравно термин одржавања избора ће зависити искључиво од Вучићеве процене, ако жели већу излазност, одлућиће се за јесен, али ако жели да финишира представу коју је отпочео, ићи ће на брзе изборе“, оцењује Вукадиновић.
Представници странака које су најавиле да ће учествовати на изборима углавном не желе да се изјашњавају о термину тих избора све док не прође пандемија корона вируса. Сматрају да је прича о политици и изборним кампањама у овим тренуцима када људи страдају крајње непристојна.
Очекују да ће о томе бити речи када буде укинуто ванредно стање и претећа опасност и надају се да ће о термину одржавања избора разговарати на посебном састанку који им је председник обећао својевремено, након одлуке о њиховом одлагању.
„Мислим да су избори у овом тренутку секундарно питање и нико нормалан у овој ситуацији не може да размишља о техничком делу избора. Изборна кампања је прекинута формално 15. марта, а неформално још пре. Ми у Новој странци смо своје активности прекинули још када смо чули за први случај заразе вирусом корона, јер нисмо хтели грађане да излажемо ризику у прикупљању потписа. Један део потписа је скупљен пре ванредног стања, али остало је још да се прикупи. На састанку који смо имали са Вучићем договор је био да о изборима причамо када прође ова несрећа и да заједнички донесемо став. Што се мене тиче, ја сам и тада рекао да док је ванредно стање и док се примењују неке ванредне мере нема услова за одржавање избора и да о томе можемо да причамо када светска здравствена организација укине пандемију као стање. Тек тада можемо на изборе“, каже Зоран Живковић, лидер Нове странке, за Данас.
Жика Гојковић, лидер Коалиције за обнову Краљевине, каже да је још протекле недеље начуо да би избори могли бити крајем јуна или почетком јула. „Када смо сви били на састанку са председником, деловао ми је у свом излагању да неће чекати јесен. Мени је реалније делује да избори буду 21. јуна или 5. јула, јер Видовдан буди негативне емоције код бирача. Нама у ПОКС-у је свеједно, ми се за изборе спремамо од када смо основани и једва чекамо дан када ће у Скупштину ући монархистичка посланичка група. То ће бити први велики корак ка повратку крштеног имена Србије, а то је Краљевина Србија“, истиче Гојковић.
Александар Шапић, лидер СПАС-а, категоричан је да не жели да коментарише било шта везано за изборе док не прође ванредно стање.
И Ђорђе Милићевић, потпредседник Социјалистичке партије Србије, каже да не зна када би избори могли да се одрже и да уследи наставак изборне кампање.
„О изборима, рејтингу и о политици не размишљамо. О томе ћемо размишљати оног тренутка кад грађани Србије буду у потпуности безбедни. И председник Србије и Влада током ванредног стања раде посао за који су преузели одговорност, а то је борба за сваког грађанина Србије, борба да се сачува сваки живот. То свакако није кампања, већ одговоран и озбиљан приступ“, напомиње Милићевић.
Константиновић: УДС је цензурисана
Ненад Константиновић из Уједињене демократске Србије сматра да време пандемије и ванредног стања свакако није време кад треба водити политичку и изборну кампању. Према његовим речима, датум избора мора да зависи од тога када ће за грађане бити безбедно да се крећу без икаквих ограничења.
„Ова изборна кампања ће свакако бити другачија него и једна до сада, јер ће епидемија променити понашање грађана у будућности. Свакако ће сви бити мање заинтересовани за политику непосредно по укидању ванредног стања, а много више да надокнаде све што су пропустили јер су били принуђени да седе код својих кућа. Други проблем је што је очигледно да се власт и тренутно понаша као да је у кампањи, док је опозициона Уједињена демократска Србија цензурисана у скоро свим медијима. Примера ради, већину саопштења УДС која нису била на тему кампање већ су се односила на вандредно стање, епидемију, економске мере, помоћ од стране ЕУ објави само по неки медиј. Из овог разлога сматрам да уколико избори буду крајем јуна грађани неће бити у могућности да се упознају са нашом политиком у довољној мери“, закључује Константиновић.
