Прочитај ми чланак
Годишњица независности Хрватске, прави је повод да се у домаћој јавности коначно покрене питање о тихом нестајању Срба у овој бившој југословенској републици. А нестајање Срба, заправо је остварен сан Фрање Туђмана, који је казао да ће проблем Срба, као реметилачког фактора, за сва времена бити решен када их буде у подношљивом броју.
– Хрвати су остварили свој сан. Добили су државу без Срба или са једним подношљивим бројем, како су они рекли. План Туђмана је да ће проблем Срба, као реметилачког фактора, за сва времена бити решен када их буде мање од три одсто“, објашњава Саво Штрбац, директор Документационо-информативног центра „Веритас“, поводом 21-годишњице хрватске независности.
Штрбац подсећа да је уочи распада Југославије, у Хрватској је живело преко 600 хиљада Срба. У Веритасу напомињу да су преостали Срби и даље под великим притиском да пређу у католичанство или да се на предстојећем попису не изјасне као Срби.
– У католике прелазе највише деца, јер као Срби имају много проблема са осталом децом. Покрштавају се и одрасли, или се плаше да се изјасне као Срби, јер морају да задрже посао. Православни свештеници у Хрватској већ годинама издају велики број крштеница, које се затим користе за „кризмање“, церемонију којом се прелази у католичанство. Досадашња пракса је показала да ако се прва генерација не врати у православље, већ следећа то сигурно неће урадити – истиче Штрбац.
Станарска права, одузета имовина, неисплаћене пензије, неповезан радни стаж, само су део права која Срби у Хрватској покушавају да остваре од када је рат завршен.
– Сви договори политичара до сада су остали мртво слово на папиру. Србима се постављају готово немогући услови како би се пријавили за решавање стамбеног питања, нуди некакав откуп социјалних станова по 500 евра за квадрат… Поента је што би Хрватска требало Србима да врати 42.000 станова. Помножите то са бројем чланова просечне породице, па видите колико би се онда људи изјаснило као Срби на попису – поручује Штрбац уз напомену да и тајни списи са судским процесима, такође дестимулишу велики број људи да се врати у Хрватску.
С друге стране, Саво Штрбац сматра да је за трајно решење положаја Срба у Хрватској најбоље примена плана „З4“, који би српском народу гарантовао најширу аутономију на одређеној територији Републике Хрватске.
– Тај план су писали најбољи стручњаци УН и ЕУ и слична решења су примењена у појединим европским државама. Проблем је што ми Срби ни по овом питању немамо јасан заједнички циљ. Не смемо да дозволимо да због краткотрајних политичких интереса, игноришемо проблеме. На тај начин само помажемо Хрватској – закључује Саво Штрбац.
Повратак Срба како-тако је ишао до 2003. године и давао је наду. Међутим, онда је уследила стагнација, а последњих неколико година се чак поново суочавамо са одливом становништва. Геноцид над Србима био је највећи злочин у 20. веку на овим просторима, а ми смо данас дошли у апсурдну сутуацију да српско-хрватске односе упоређују са односима Немачке и Француске после Другог светског рата…
Хрватска као „светски модел“
Саво Штрбац истиче да је срамота што међународна заједница прима Хрватску у све евроатлантске институције и поред тога што није обезбеђен повратак прогнаних Срба. Штрбац каже да Хрвати сада предлажу да њихов модел решавања положаја мањина буде огледни пример за цели регион, па и свет.
– Чујем да је хрватски модел трагања за несталима пример за цели свет и да по том њиховом моделу раде и остали. То је болесно кад гледамо положај српске мањине који је далеко од нормалног, а камоли да буде неком за углед“, рекао је Штрбац агенцији Срна.
Штрбац истиче да Хрвати заборављају да су извршили етничко чишћење и да са „остацима остатака“ праве неки светски модел.
ИСТОРИЈА
БРОЈ припадника српске националности на досадашњим пописима у Хрватској:
1938. године – Срби православци су чинили трећину укупног становништва на простору данашње државе Хрватске
1991. године – 582.000 Срба (12,2 одсто укупног броја становника) и 106.000 Југословена (од чега су већина били Срби)
2001. године – 201.000 Срба (4,5 одсто)
2011. године – чека се објављивање званичних података
А. Димитријевић
