Прочитај ми чланакБојкотом бранимо наше људско достојанство, оцењује за Данас академик Душан Теодоровић предизборну дилему – бојкот или излазак на изборе.
– Бојкот је израз нашег непристајања на учешће у лажним изборима који су праћени гебелсовском пропагандом преко телевизија са националним фреквенцијама, активностима Вучићеве партијске паравојске и поткупљивањем гласача. Ватре на крововима зграда у српским градовима подсетиле су на мрачна времена Немачке у првој половини прошлог века. Нема изборне трке и нема сучељавања политичких програма са окупаторима Србије – сматра Теодоровић.
(Фото: Јутјуб)
Напомиње да истовремено пандемија није одјављена, односно да епидемија није одјављена и у Србији, јер, како каже, и даље сваког дана умиру људи од последица корона вируса.
– Преко педесет избора, партијских, локалних, регионалних, државних је отказано у многим земљама света. С друге стране, Вучић, у циљу опстанка на власти, организује изборе упркос смртоносном вирусу и могућностима ширења заразе. Лицемер, какав јесте, истовремено држи заставе по Србији спуштене на пола копља. Дођите испред Скупштине, вичите и скандирајте нам. Зарадићете по хиљаду динара, а ако се разболите и преминете, добићете заставе на пола копља. Ова прича нема више ни смисла, ни грађанских норми, ни пристојности. Јунски избори су пакао у Србији.
* Како видите мотиве и жељене исходе оних који позивају на бојкот а како оних, из дела аутентичне опозиције, који позивају на изборе?
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 18, 2020
– Ми смо мотивисани преосталим моралним нормама цивилизованог друштва. Истовремено се бојкотом шаље снажна политичка порука међународној заједници о стању ствари у српском друштву. Не желим да увредим било кога, али не могу никако да се отмем утиску да је излазак на изборе мотивисан жељом да се седне у посланичке клупе. Овој тврдњи свакако иде у прилог чињеница да су појединци у скупштинским клупама преко двадесет година. Улазак у Скупштину у оквиру смањеног цензуса од три одсто помаже Вучићу у игрању луткарске представе пред светом. Та представа се зове „Србија је демократско друштво“ и у тој се представи се мали број ликова противи султану. Током представе они су понижавани, вређани и забрањује им се често да говоре. Ништа се овим изборима не мења, само наивно покушава да се створи привид некакве нормалности у друштву. Србија је морално опустошена земља. Верујем једино у изборе чија би припрема трајала од шест до девет месеци, које би водила и организовала Европска унија или Уједињене нације. Ово би подразумевало контролу свих медија, строга правила у изборном процесу, контролу финансирања странака, контролу гласачких места и пребројавања гласова у Републичкој изборној комисији.
* Ако бисте изашли на изборе, ко би био Ваш избор?
– Не постоји ниједна странка за коју бих, у таквом хипотетичком сценарију мог изласка на изборе, могао да гласам у овом тренутку. Можда и због тога што у знатној мери сматрам да су сви учесници на јунским изборима Вучићеви саучесници. Србији је потребно сто људи који би, током прелазног периода, променили велики број закона и припремили Србију за прве, истински демократске изборе, без наследника Јозефа Гебелса и без куповине гласова обесправљених и понижених за литар уља и килограм шећера.
* Увелико се говори о порасту насиља у друштву. Песнице у главу и насртаји на улици постају обичајност. Какву завршницу предизборне кампање предвиђате?
– Очигледно је да у оквиру полувојне структуре партије на власти постоје одреди састављени од људи са маргине, осуђиваних лица и дела навијача. Појединци из ових група су на платном Вучићевом списку преко примања која добијају у јавним предузећима и органима локалне самоуправе. Пример би могао да буде полуписмени хулиган Симо Спасић, за кога сам чуо да ради у некаквом министарству. Александар Вучић је више пута демонстрирао ефикасност ових група и њихову спремност да служе господару. Мислим да ће ова хулиганска паравојска и те како да буде присутна у мањим местима и у већим градовима на прилазима бирачким местима.
* Како видите Обрадовићеве насртаје на посланике СНС и штрајк глађу? Видимо да има подршку СЗС и ПСГ за тако нешто као и да им не сметају основе двејранске националистичке политике.
– Велика је политичка штета што је Бошко Обрадовић промотер националистичке политике. С друге стране, грађани Србије све више стичу право на побуну против ненародног режима, који је угасио државне институције и претворио државу у приватни посед Александра Вучића. И сам се борим за слом вучићизма, али је Србија какву бих ја желео у потпуној супротности са политиком Двери.
* Догађања на регионалном плану се такође поново драматизују, пре свега у ЦГ. Да ли се слажете са оценама да Мило Ђукановић и Александар Вучић раде заједно и у складу, или верујете да Вучић и овог пута нарушава суверенитет друге државе заједно са СПЦ?
– Нисам довољно информисан о догађајима у Црној Гори. Тешко ми је да дам сопствену оцену ситуације. Свакако да су увек, у било којој ситуацији и Ђукановић и Вучић руковођени идејом опстанка на власти. Не знам да ли и у којој мери сарађују.
Боримо се против претварања Србије у кинеску и руску колонију
* На који начин планирате да се ангажујете у наредном периоду и да ли неформална организација Самоодбрана, којој припадате, и даље функционише, и на који начин?
– Ангажоваћу се, пре свега, као и до сада, као појединац. Самоодбрана је неформална група. Рекао бих да је Самоодбрана више идеја и позив на одбрану од Вучићевих варвара, који уништавају грађанско друштво у Србији, општеприхваћени систем вредности, културу, науку и просвету. Посебно је угрожен европски пут Србије. Морамо, на све могуће начине, да се боримо против претварања Србије у кинеску и руску колонију. Србија има само један пут и то је Европа. На том путу уништено друштво мора да се гради из почетка.
