Прочитај ми чланак
Агенција за националну безбједност (АНБ) одбила је да одговори новинару и активисти цивилног сектора Миленку Јовановићу да ли га прате и прислушкују, јер, како из одговора произилази, тиме би могла бити угрожена безбједност трећег лица.
Јовановић, који је члан редакције портала ИН4С и новинар-сарадник дневног листа „Дан“, затражио је због тога да се директор АНБ-а Боро Вучинић на данашњој сједници скупштинског Одбора за одбрану и безбједност, на којој ће бити саслушан, изјасни у вези са његовим захтјевом.
„Уколико мени не дозвољавају увид у досије који очигледно постоји, онда не постоји разлог да то не допусте посланицима Скупштине Црне Горе који су чланови одбора за безбједност“, рекао је Јовановић.
Након одговора који је добио, Јовановић се запитао има ли сврху и смисао Закон о слободном приступу информацијама ако га АНБ овако грубо крши односно не поштује.
„Јасно је да када АНБ некога прати једноставно каже да не жели да о томе да информацију, чиме покушава избјећи неминовне последице. Но, последице ће доћи свакако када се промијени власт, а тиме и њена основна полуга за ухођење политичких неистомишљеника, независних новинара и активиста цивилног сектора“, рекао је Јовановић.
![ANB]()
Три године ћутања АНБ-а
Јовановић пита зашто некоме на исте захтјеве одговарају у року од свега неколико дана, и то веома конкретно, о томе да ли имају или немају досије, а некоме, као у његовом случају, након пуне три године јављају да нису у обавези да одговоре на веома конкретна питања у вези са могућим вођењем досијеа у АНБ-у.
Захтјев којим је тражио информацију од АНБ-а Јовановић је предао још 27. 08. 2010. Одговорено му је тек након треће писмене ургенције од 27. јуна ове године. У међувремену су одговоре од директора АНБ-а у вези са Јовановићевим захтјевом тражили чланови Одбора за безбједност Скупштине Црне Горе Небојша Медојевић и Василије Лалошевић, али и поред тога АНБ је ћутао све до последње Јовановићеве ургенције.
Селективна примјена Закона
„Чему селективна примјена Закона о слободном приступу информацијама и Закона о АНБ-у? Да ли је допис који су послали мени неумољиви доказ да се новинари и активисти цивилног сектора ипак интензивно прате и прислушкују, иако је АНБ више пута до сада саопштавала да не прати новинаре?“, пита се Јовановић. Он се такође запитао зашто му је АНБ доставила само обавјештење у једној реченици, у којој нема правне поуке, те зашто нијесу макар донијели рјешење којим одбијају или одобравају његов захтјев, као у случају уредника ИН4С-а Гојка Раичевића, будући да су њих двојица истог дана предали захтјеве, односно ургенцију.
Како смо јуче писали, из рјешења којим је одбијен Раичевићев захтјев, произилази да АНБ ни њему не жели да каже да ли му има досијеа или не.
Уходе их јер су су писали о АНБ-у
Јовановић, који је и предсједник Савеза удружења расељених са Космета у Црној Гори, каже да је сигуран да је један од кључних разлога што се са колегом Раичевићем и осталим људима из окружења нашао под присмотром АНБ-а, тај што су управо њих двојица и универзитетски професор Владимир Божовић истраживали и утврдили незаконитости у раду АНБ-а.
„О томе смо објавили више прилога, којима смо уједно конкурисали за награду за истраживачко новинарство ‘Душко Јовановић’. Тада смо открили и објавили садржај већег броја фалсификованих докумената које је издала АНБ у односу на троје младих људи са Космета, што је касније и у судском поступку доказано“, навео је Јовановић. Сви тројица смо, казао је он, под присмотром АНБ-а.
Одговор на нивоу дебила, јер једног дана ће се досије стварно отворити
„Одговор у коме АНБ наводи да није обавезна да достави информацију о томе да ли води нечији досије на нивоу је дебила“, казао је Јовановић. Ово тим прије, како је рекао, јер се АНБ позива на члан 18 став 3 Закона о агенцији за националну безбједност, из којег јасно произилази да би уколико би била достављена тражена информација била угрожена безбједност трећег лица.
„То у пракси значи уједно да АНБ у мом окружењу или друштву има особу која ме уходи и томе их извјештава, а ја би еветуално тој особи, уколико добијем увид у досије могао да нашкодим, што је прича за забавиште“, закључио је Јовановић, уз поруку да ће се извјесно једног дана отворити досијеи, па ће се знати имена и надимци свих који се играју застрашивања и шпијунарења.
