Прочитај ми чланакКоји су се све модели за решење косовског питања помињали, предлагали и разматрали током протеклих неколико деценија. Ћосић се залагао за трајно разграничење. примери Јужног Тирола, Хонгконга, Ирске ...
ПОЗИВ председника државе Александра Вучића на унутрашњи дијалог о Косову и Метохији, како би се дошло до трајног решења које ће искључити сукоб као опцију, подстакло је претходних дана присећања и на раније предлоге како размрсити косовски чвор. У потрази за примењивим моделима током више претходних деценија често су проучавана већ опробана искуства у земљама широм света – од најширих аутономија до разграничења, а „Новости“ издвајају неке од најчешће помињаних у јавности.
Фото: Србин.инфо
1. ДЕЉЕЊЕ НА АЛБАНСКУ И СРПСКУ ТЕРИТОРИЈУ
Академик Добрица Ћосић је косовско питање потегао на седници Централног комитета 1968. године, а од почетка осамдесетих промишљао је о подели као трајном решењу. Како је сматрао, то би било праведно, компромисно и трајно разграничење и једини начин да се превазиђу вековни антагонизми Албанаца и Срба. Зауставила би се великоалбанска експанзија и створили услови за нормалан живот оба народа, а разграничење Срба и Албанаца било би без тежњи за етнички чистим територијама. Средњовековни српски манастири добили би самоуправни положај по атоском моделу.
Једна од разрађених опција поделе, др Милована Радовановића, била је да се Покрајина смањи за 40 одсто у корист Србије а да преосталих 60 одсто, који остану Албанцима, добију широку аутономију, без могућности да она угрози суверенитет Србије.
На помен поделе, са албанске стране се узвраћало предлогом „размене територија“: ако се линија разграничења повлачи негде попреко КиМ, да се Албанцима припоје и Прешево, Бујановац и Медвеђа.
Подела, иначе,с никада није била званичан државни предлог Београда.
2. РЕГИОНИ, КАНТОНИ И НОВО УРЕЂЕЊЕ
Регионализација СРЈ или подела на 13 региона (концепт академика Миодрага Јовичића) а Косово и Метохија би, према том предлогу, била два посебна региона.
Стварање пет кантона за Србе на КиМ предлагао је историчар Душан Т. Батаковић 1998. Према овом плану, који је он називао територијалним преуређењем а не поделом, градови у покрајини били би под мешовитом албанско-српском управом, а пет кантона обухватило би углавном аграрна подручја са српском већином којима би били додати српски манастири с имањима која су имали до рата 1941, до експропријације. Границе општина биле би измењене, тако да се отвори могућност за образовање мањих општина које групишу места и села са претежно српским становништвом. Албанцима би се, на другој страни, оставило да сами одаберу врсту уређења.
3. СТВАРАЊЕ КЛАСИЧНЕ УНИТАРНЕ ДРЖАВЕ
Претварање СРЈ у класичну унитарну државу, у којој би се укинуле аутономне покрајине (својевремено предлог СРС).
4. ЗАМЕНА И КОПИРАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Још крајем 90-их спекулисало се да би понуда Београда међународној заједници могла бити замена територија: Косово за Републику Српску. Деценију касније изнета је идеја да север КиМ добије најширу могућу територијалну, суштинску аутономију и да буде нека врста ентитета, попут Републике Српске.
5. ФЕДЕРАЛНИ СТАТУС КАО МОГУЋЕ РЕШЕЊЕ
Најпре се крајем 90-их говорило да би требало размотрити да се Косову да федерални статус, односно да оно буде трећа република у оквиру СРЈ. Нешто касније, идеју о федерализацији КиМ и о статусу Срба као конститутивног народа, а не националне мањине на Космету објаснио је и Зоран Ђинђић у свом последњем интервјуу „Новостима“ 7. марта 2003. године. Он је очекивао да се у Савету безбедности поведу разговори о овом моделу, а ако то не би функционисало, као следећу раскрсницу видео је разговор о „некаквом кипарском моделу за Космет, са цивилизованим територијалним размештањем становништва“. Са косметском федерацијом Србија би имала асиметрични однос – са српским ентитетом дубље везе, а са албанским мало лабавије. Али, ако ни то не буде функционисало, онда би, указивао је Ђинђић, морало да уследи неко „интерно разграничење“:
– Крајња, резервна варијанта је: међународна конференција на којој би се видело како да се све трајно реши.
6. ЈУЖНОТИРОЛСКИ МОДЕЛ ПРИМЕЊИВ
ЧЕСТО је помињан као модел чији су елементи можда најпримењивији за косметски случај и будућу ЗСО. После Првог светског рата Јужни Тирол је одвојен од Аустрије и припојен Италији, а после Другог светског рата Париским споразумом широка права дата су немачкој мањини. У Јужном Тиролу живи око 35 одсто Немаца и око 60 одсто Италијана. Како тај модел у пракси функционише, за „Новости“ је 2014. појаснио Томас Видман, председник Скупштине Јужног Тирола:
– Низ законских и административних надлежности пребачен је на Јужни Тирол. Покрајина има примарне и секундарне надлежности, али постоје и надлежности државе. У примарна овлашћења спадају култура, обданишта, социјална питања, путеви, локални јавни превоз, трговина, индустрија, цивилна одбрана… У оквиру ових области Јужни Тирол може да доноси законе без обзира на државне прописе. Секундарне надлежности су спорт, школство и здравство, док су одбрана, полиција, судство и финансије у државним рукама.
7. ВИШЕ ОД АУТОНОМИЈЕ, МАЊЕ ОД РЕПУБЛИКЕ
Деценију пре него је једнострано проглашена независност Косова, најпре се у међународним круговима појавила формула „Више од аутономије, мање од републике“, а нешто касније током преговора са албанском страном српска понуда гласила је: „Више од аутономије, мање од независности“. Прва је подразумевала сличан статус покрајине какав јој је омогућавао Устав из 1974. године, са равноправним учешћем у доношењу савезних закона, самостално доношење сопственог Устава, сопствено председништво…
Друга је значила проширену аутономију, у односу на ону до 1999. и са међународним гаранцијама.
8. ОЛАНДСКА ОСТРВА НЕМАЈУ СУВЕРЕНИТЕТ
Острва нису независна, имају своју владу, парламент, заставу, полицију…, али суверенитет припада Финској. Имају мање од 30.000 становника, од којих је око 90 одсто Швеђана, док је Финаца око хиљаду.
9. ПЛАН КОЈИ ЈЕ ДАО МАРТИ АХТИСАРИ
План специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија из 2007. предвидео је Косово као мултиетничко друштво, а вршење власти заснивало би се на једнакости свих грађана. Предвиђао је широку аутономију за српске општине уз пуну власт Приштине. СПЦ на Косову била би призната као део СПЦ у Београду, а косовске институције и ауторитети би имали приступ њеним просторима само уз дозволу СПЦ. Савет безбедности УН је, после руског вета, одбацио Ахтисаријев план.
10. ЈЕДНА ЗЕМЉА СА ДВА СИСТЕМА
Модел једне земље, а два система, односно Хонгконга, пример је широке аутономије чије је делове српска страна „позивала у помоћ“ током преговора са косметским Албанцима. Разлика од оносу на КиМ је то што је и у Хонгконгу већинско становништво кинеско. После враћања под суверенитет Кине 1997, после века и по британске власти, Хонгконг је постао посебна управна област, са високим степеном аутономије у свему осим у спољним и одбрамбеним пословима. Има своју валуту, законодавну власт и независан судски систем, с тим што Свекинески национални конгрес може да укине хонгконшке законе.
11. УГОВОР ИЗМЕЂУ ДВЕ НЕМАЧКЕ
Уговором из 1972. СР Немачке и ДР Немачке нигде се изричито не говори о међусобном признавању двеју држава, али је предвиђено да ће оне развијати добросуседске односе и неповредивост међусобних граница, као и да ће склопити низ споразума у областима привредне сарадње, културе, здравства, телекомуникација, спорта. И овај модел се помињао током преговора о Косову 2007. (изнео га је представник ЕУ у посредничкој „тројци“ Волфганг Ишингер), па и данас од стране западних политичара, а главни аргумент противника овог решења је да су у обе Немачке живели Немци, за разлику од етничке структуре на КиМ.
12. ИСКУСТВО СТЕЧЕНО У СЕВЕРНОЈ ИРСКОЈ
Разматрали су се и елементи решења етничког и верског проблема у Великој Британији између протестантске већине и католичке мањине у Северној Ирској. Током овог конфликта католици су покушавали да припоје Северну Ирску Републици Ирској, а унионисти-протестанти – Енглеској. Мировним споразумом из 1998. Северна Ирска добила је владу са широком аутономијом, а заузврат католичка парамилитаристичка ИРА се одрекла насиља као начина за решавање спорова између католика и протестаната.
13. МЕЂУНАРОДНА КРИЗНА ГРУПА
Пре самопроглашења независности Косова МКГ сугерисала је да све стране треба да се сложе да Космету неће бити дозвољено да се уједини са Албанијом, да неће бити његове поделе и да ће се међународно присуство у покрајини наставити по више основа чак и после постизања споразума.
