Прочитај ми чланак
БАКУ – Председници Србије и Азербејџана, Томислав Николић и Илхам Алијев, потписали су данас Декларацију о стратешком партнерству, уз очекивање да ће тај документ дати снажан подстицај интензивирању сарадње две земље у свим кључним областима, а пре свега на економском плану.
Председник Алијев је изразио наду да ће прва званична посета српског председника и разговори са азербејџанским званичницима бити одлична основа за унапређење сарадње у свим областима и да ће дати снажан подстицај економској сарадњи, укључујући енергетику и инвестиције.
Николић је узвратио оценом да је Србија у Азербејџану пронашла правог партнера у исламском свету и додао да је време да се пријатељство које постоји преточи у конкретну сарадњу и пројекте. Србија од Азербејџана не тражи поклоне, већ подршку у виду директних инвестиција које ће помоћи српској привреди да ради и производи више, приметио је Николић.
У Бакуу су данас потписана још два споразума, о сарадњи Влада Србије и Азербејџана, у области информационих и телекомуникационих технологија и ветеринарства.
Са српске стране те споразуме је потписао министар спољних послова Иван Мркић, а са азербејџанске шеф дипломатије Емар Мамадијаров.
На значај стратешког партнерства са Азербејџаном указује чињеница да међународни експерти сматрају да је пивреда закавкаске републике, која се простире на око 88.000 квадратних километара и има осам милиона становника, једна од најперспективнијих на простору некадашњег Совјетског савеза. Азербејџан, који је од 1991. године стекао статус независне и међународно признате земље, је и међу енергетским лидерима у средњеазијском региону, јер годишње производи 50 милиона тона нафте и 25 милијарди кубних метара природног гаса.
Бруто домаћи производ (БДП) Азербејџана, мерен паритетом куповне моћи, прошле године је, према проценама експерата, премашио 100 милијарди долара, што је више од 10,5 хиљада долара по становнику. Средином протекле деценије Азербејџан је имао највећу стопу привредног раста у свету, а и у периоду глобалне финансијске кризе, влада те земље је ефикасним мерама успела да и даље осигура значајну економску експанзију.
Нафта и природни гас сада обухватају око једне четвртине индустријске производње Азербејџана, који током последњих неколико година већину инвестиција усмерава на откривање нових нафтних и гасних налазишта. Србија и Азербејџан до сада се углавном сводила на врло скромну трговинску размену, која је у оба правца износила око десетак милиона долара, са искључиво купопродајним односима, без виших облика сарадње, уз константан раст нашег извоза и суфицита и, са српске стране, доминантан увоз енергената, пре свега течног бутана.
Азербејџан је прошле године одобрио Србији зајам од 300 милиона евра за градњу аутопута од Љига до Прељине, на траси Коридора 11.
Николић је раније данас разговарао и са премијером Азербејџана Артуром Расизадеом и председником парламента Огтајем Асадовим.
Председник Србије и азербејџански званичници оценили су веома знчајном међусобну подршку по питању поштовања међународног права и територијалне целовитости земаља. Асадов је у уводном обраћању председнику Србије и делегацији поручио да је уверен да су две земље пријатељи и да ће се увек подржавати, посебно када је реч о поштовању принципа међународног права.
Подсетивши да Азербејџан има нерешен проблем са Јерменијом око Нагорно-Карабаха већ 20 година, Асдов је рекао да, иако за сада нема помака, његова земља не губи наду да ће тај проблем бити решен мирним путем.
„Надам се да ће Србија задржати став по питању поштовања међународног права и подржавати наш територијални интегритет“, рекао је председник азербејџанског парламента.
Истичући да ће односи двеју држава данас бити подигнути на ниво стратешког партнерства и честитајући унапред на томе, Асадов је подсетио да је до сада потписано 19 билатералних споразума и да постоје добре претпоставке за још бољу културну и научну сарадњу.
Што се тиче економске сарадње, он је оценио да она у овом моменту ни изблиза није у складу са могућностима, али и изразио наду да ће се то у блиској будућности променити. Николић је истакао да увек радо обилази парламенте држава које посећује, јер је и сам 20 година био посланик, од тога 18 у опозицији.
Пре састанка са Асадовим, Николић је обишао зграду парламента, иначе реконструисану пре пет година, и уписао се у књигу утисака. Председник Србије је са премијером Азербејџана разговарао за време радног ручка. Пре сусрета са Асадовим и Расизадеом, Николић је положио венце на споменик „оцу нације”, који је био и отац актуелног председника, Хајдару Алијеву и на споменик Палим борцима.
Током поподнева, председници ће открити споменик Николи Тесли, а Николић ће посетити и Фондацију Хајдара Алијева. Предвиђена је и посета Дипломатској академији и отварање изложбе посвећене писцу Иви Андрићу. Алијев ће са супругом вечерас приредити свечану вечеру за српски председнички пар и делегацију.
У делегацији коју предводи Николић су и шеф српске дипломатије Иван Мркић, саветници Марко Ђурић , Предраг Микић, Јасмина Митровић-Марић, шеф Прес службе Станислава Пак и други.
(Танјуг)
