Прочитај ми чланакГлавни град Републике Српске у 2021. годину улази са новим градоначелником и надом у боље сутра. Један од тренутно најпопуларнијих младих политичара у региону, први човек Бањалуке Драшко Станивуковић (27) угостио је екипу портала Нова.рс и испричао нам шта га је све сачекало на новом послу првог радног дана, које одлуке је већ донео, ко су његови узори на политичкој сцени, али и зашто је афера „Икона“ највећи дипломатски скандал до сада.
Станивуковић је недавно изазвао полемике и углавном негодовање јавности, када је изнео своје ставове по питању суда за ратне злочине у Хагу, Ратка Младића, Радована Караџића, Сребренице, али и Параде поноса. На наша питања, која се тичу ових спорних тема, међутим, није био спреман да одговара, нити да коментарише своје раније изјаве. Разговор смо наставили, бавећи се, како је нагласио, актуелнијим и важнијим темама.
Како протичу први дани новог градоначелника Бањалуке?
Бањалука је 22 године имала једну управу, гледала исте људе и слушала исту политику. А није било суштинских промена. Једни те исти су запошљавали своје људе и одлучивали о нашим судбинама, док су гомилали дугове. То је оно што ме је дочекало. Позитивно је што градоначелник има велике надлежности и уверен сам да ћемо много тога овде да урадимо и поправимо. Кроз само пет, шест дана донели смо веома важне и стратешке одлуке и већ сам врло задовољан оним што смо урадили.
Првог радног дана, на посао сте дошли аутобусом. Зли језици су тај Ваш чин прокоментарисали као фолирање јер је познато да поседујете аутомобил, којим сте се већ другог дана довезли у Градску управу. У чему је ствар, коју поруку сте хтели да пошаљете?
Није први пут да сам ишао на посао аутобусом. Док сам био посланик и одброник то сам често радио. Ипак, много то више одјекне када сте градоначелник. На посао идем и бициклом, али и пешке, тротинетом… Волим да трчим, пливам, јашем коње, активан сам, крећем се и водим нормалан живот. Ипак он постаје ненормалан ако сте градоначелник. Једини сам градоначелник који не користи службени аутомобил. Другог радног дана на посао сам дошао својим приватним аутомобилом. Ако некоме смета што је аутомобиил луксузан, онда нека провери његово порекло, а ако је мој највећи грех што сам рођен у породици која је имућна и предузетна још од мог прадеде, онда нека тако и буде. Човек не бира породицу, већ бира шта ће да ради и како ће да се понаша. Није то био никакав маркетиншки трик, већ сам најавио да ће јавни превоз бити повољњи, а за пензионере и ђаке потпуно бесплатан. Хтео сам да првог радног дана на посао одем са тим „подсетником“, да људи виде да се сећам шта сам обећао.
У јавности је бројне реакције изазвала фотографија на којој сте Ви са преко 50 кључева службених аутомобила који су одузети запосленима у Градској управи. Како су реаговали службеници, који су сад остали без возила?
Они ће повећати промет јавним превозницима. Одузели смо кључеве и то је нормално. Израсли смо у друштво које се чуди нормалним појавама. На пример за мене са чуђењем кажу: „Он је политичар, а тренира“. Ми смо навикли на политичаре који једу. А ево ја тренирам и нисам крупан, па ме људи чудно гледају. Поједини људи из мог окружења су недавно кроз шалу испричали да неки службеници приватне послове обављају службеним аутомобилом. Они иду на путовања, крштења, рођендане… на све – службеним возилом. Е па, то тако не треба и не може. Донели смо одлуку да не могу да троше бесконачно много горива, као што је то било досад. То су мале ствари које шаљу снажну поруку, и то је опет уштеда. Није велика, али се може искористити паметније. Унео сам бројне мале промене, а на буџет Бањалуке пазим више него на свој сопствени.
У првих неколико дана увели сте, поред латиничног, и ћирилично писмо на званичним натписима градских институција. На то је било и негативних реакција, посебно из Федерације Босне и Херцеговине. Зашто?
Жао ми је што у Београду, и у Бањалуци, и уопште у великим градовима, има мало натписа на ћирилици. Негујући своје писмо, не радим ни против кога. У Бањалуци је 60 одсто натписа на латиници, и нека су, али где је ћирилица. Зашто се у БиХ неки буне не могу да схватим. У главној улици у центру града, било би лепо да сви имају натписе на ћирилици, то је наше писмо. То је дух мог бића. Ако то некога вређа, мени је жао. Свако ко жели може да пише и латиницом и ћирилицом.
Најавили сте верификацију диплома запослених у Градској управи. Међутим, има оних који тврде да немате легитимитет да проверавате туђе дипломе, јер немате своју. Како бисте им одговорили?
Мој легитимитет је потврђен мојим избором. Чак 53.000 људи је гласало за младог човека са дипломом гимназије. Факултет још нисам завршио. Ниједан део своје личности не кријем. Био сам одличан ученик, а прве две годне факултета са 8,5 просеком, а онда сам ушао у коштац са великим проблемом. Био сам најмалђи посланик у историји Републике Српске, а сада и најмлађи градоначелник. Имам поштену дилому и ја је приказујем на сајт града и то сви други треба да прикажу. Након што видимо дипломе, идемо у нову систематизацију рада. На бази свих диплома ћемо ићи у систематизацију и поделу радних места. Ако то урадимо пре диплома, па на бази чега је онда радимо. Дошло је време да се праве дипломе вреднују, а лажне дипломе санкционишу.
Ко је Ваш узор на политичкој сцени, на кога се угледате?
Као народ смо богати великим личностима, које треба да нам буду узори. Од династије Немањића до данас. Највећа инспирација су ми духовне личности, свети Владика Николај Велимировић, на пример. Посебно моменат када је у Сикстинској капели рекао да је „наш народ био на бранику Европе за време турске најезде, наше су кости тупиле турске сабље“. У модерном добу међутим је узора мало теже наћи. Ипак, неко ко је својим говорима био инспирација, али и својом хиперактивношћу и радом оставио утисак да је личност испред свог времена, био је Зоран Ђинђић. Он је наш народ својим говорима и радом терао напред. Његова визија и профил рада на мене је оставило јак утисак иако сам био врло млад у његово време, али и данас повремено погледам те надахњујуће интервјуе на интернету.
Година иза нас, 2020., била је година промена у региону. У Црној Гори после три деценије срушен је Мило Ђукановић и земљу сада воде нови људи. Често Вас пореде са Дританом Абазовићем. Обојица сте млади, имате чврсте ставове, принципе, али и циљ. Познајете ли потпредседника Владе Црне Горе и шта мислите о њему?
У Црној Гори десило се нешто позитивно за наш народ. Дритан је човек који стоји на својим принципима и има своја стремљења, али нисмо имали директну комуникацију. Влада у Црној Гори на челу са Кривокапићем, Абазовићем и Бечићем, је у кратком року по формирању Владе, на првим седницама донела кључне промене. Решен је Закон о слободи вероисповести, дошло је до продаје службених аутомобила, што ће и овде бити случај. Срећан сам да коначно долази ера политичара који раде оно што причају.
Летос сте у Црној Гори доживели непријатност. Наложено Вам је да напустите Црну Гору и одређена Вам је забрана уласка у земљу годину дана. Јесу ли вам укинули збрану?
Верујем да ће бити укинута. Мој тим послаће мејл Влади Црне Горе по том питању. До августа 2021. забрањен ми је улаз у земљу, али бих заиста волео да у Црну Гору одем раније, а не да чекам да истекне годину дана. Био сам у Црној Гори летос на литијама, због чега сам и протеран. Мислим да ће то ићи природним током. Ово није велика одлука, али има важну поруку. Позивам власт у Црној Гори да такав корак учине.
У Републици Српској недавно се догодио дипломатски скандал, када је господин Милорад Додик поклонио шефу руске дипломатије Сергеју Лаврову, позлаћену икону, која је пре 300 година нестала из манастира у Украјини. Како Ви гледате на овај случај?
Жао ми је што се наш народ представља у низу скандала. Додик је грађанима Бањалуке прво претио да ће им укинути струју, онда смо били сведоци афере прислушкивање, а на крају се дошло и до озбилног диломатског скандала. Ружно је да вам у званичну посету дође најважнији светски дипломата са богатом биографијом, и да га два члана председништва не дочекају, а трећи му поклони спорну икону, коју је на крају човек морао да врати. То је као кад би неко за рођендан добио украдни поклон. Велика је то мрља и жао ми је што народ добија обрисе вођа који то чине. Иако не желим да верујем у све ово, по изјавама из Додиковог кабинета, делује као лоше упакована прича. Они су пет дана смишљали како да се извуку из ове ситуације. Да је то била лаж, па ваљда би одмах изашли да то и кажу. Можда члан председништва то није знао, али је онда ово велики пропуст његовог кабинета. И његова политика је последњих година само импровизација, а народ испашта. Са 27 година ја никог не осуђујем, али водим много стабилнију политику од некога ко је досад требао бити велики државник, али вуче само погрешне потезе. Ипак, желим Додику све најбоље, да се опорави што пре, али за политичке пропусте свако мора да одговара.
У каквим сте односима са председником Србије, Александром Вучићем, да ли га познајете?
Александар Вучић позвао је градоначелнике свих градова у званичну посету, и то је требало да буде до краја године, али је померено. Градоначелник Београда ми је честитао на победи и захваљујем се и радујем међусобној сарадњи. Потребно је да наши градови и владе сарађују, али не желим да се мешам у унутрашња питања у Србији. Србија је много помогла Републици Српској и ја се захваљујем у име своје земље. Добили смо огрому помоћ током пандемије. Жао ми је само што су Србија и Република Српска као два брата, али у ситуацији у којој је Република Српска онај брат који од другог стално тражи по 20 марака на зајам. Влада Србије је велики новац уложила у Бањалуку, и ми смо на томе захвални. Ипак моја жеља је да будемо равноправни, да и Република Српска једног дана нешто учини за Србију.
