Прочитај ми чланак
Хоће ли јој се БиХ моћи одупријети или ће се БиХ у судару с том групом распасти?
Од догађаја у Поточарима протекле су три седмице, а истрага о покушају убиства премијера Србије, колоквијално речено, тапка у мјесту. Дан уочи одласка у Београд трочланог Предсједништва БиХ приведени су Алмир Мердић (на слици испод) и још двојица из „тешањске групе“, али су након обављеног информативног разговора пуштени без изрицања мјере притвора. Јавност је стекла утисак да је и ово привођење било изнуђено, односно учињено како би се у Београду могло рећи да органи гоњења у БиХ предано раде на проналажењу и процесуирању осумњичених за немили догађај у Поточарима, али он, све су прилике, клизи у заборав.
Понека изјава званичника у смислу да ће ускоро бити познати сви нападачи дјелује обећавајуће, али да ли она ишта значи? Медији су објавили фотографије и идентитет неколико изгредника, што говори да су нападачи, бар непосредни извршиоци, познати јавности. Да ли ће бити процесуирани и осуђени за кривично дјело које им се ставља на терет, остаје да видимо. Све подсјећа на познату полицијско-тужилачку фразу „истрага је у току“.
Медији, који су у истрази најдаље одмакли, вођени истраживачким рефлексом, износе и пикантерије попут оне да је Рахман Алић, високи функционер Дирекције за координацију полицијских тијела БиХ и шеф штаба задуженог за безбједност недавно одржане комеморације у Сребреници, дан уочи обиљежавања страдања сребреничких Бошњака вјежбао гађање из свог службеног пиштоља у ограђеном простору Меморијалног центра у Поточарима. Тако је расвијетљено поријекло чауре испаљеног пиштољског метка, пронађене у близини ложе с најважнијим гостима.
А све би могло да буде много једноставније. Ваљда су три-четири дана требало да буду довољна да се на основу фотографија и видео-записа које у оваквим приликама прави полиција, забиљежака и опсервација полицајаца ангажованих на обезбјеђењу, увидом у евиденције ЦИПС и контактирањем информаната, установи ко је бацао камење и покушао да линчује премијера Србије. Полицијска пракса налаже и да идентификоване коловође буду стављене под паску, те да се коришћењем посебних истражних радњи, превасходно контролом комуникација, у наредних неколико недјеља дође до налогодаваца и доказа, након чега може бити написан подробан извјештај тужилаштву.
Али како све то извести у земљи са широком мрежом полицијских агенција, чије се надлежности преплићу и гдје се за нерад не одговара? У свакој кризној ситуацији систем безбједности БиХ је заказао. Треба ли се присјећати напада на америчку амбасаду у Сарајеву, талачке кризе из јуна 2013. године у Парламенту БиХ или насилних протеста из фебруара 2014. године, чија је посљедица било паљење зграде Предсједништва БиХ и неколико зграда кантоналних влада? Начело опште прихватљивости у БиХ не постоји ни када се ради о дефинисању највећих безбједносних изазова и пријетњи с којима се ова земља суочава.
А шта ако се у БиХ појави организована и бројна терористичка група, попут оне коју су у Куманову неутралисале македонске снаге безбједности? Хоће ли јој се БиХ моћи одупријети или ће се БиХ у судару с том групом распасти?
(Прес РС – Предраг Ћерановић)
