Прочитај ми чланак
У тренутку док се Косово, правно и фактички, све више удаљава од Србије, а у Војводини се изнова подгревају стари сукоби и стари планови, готово закључци Дрезденског конгреса КПЈ из 1928. поново постају актуелни. Поред чињенице да су западне земаље уништиле Југославију практично на основу плана југословенских комуниста из Дрездена, још су актуелнији његови закључци који се односе на Косово и Војводину.
Дрезденски конгрес
Комунисти су пре 87 година донели одлуку да треба “срушити империјалистичку творевину, Југославију”. У послератној СФРЈ границе република и покрајина непогрешиво су пратиле закључке Дрезденског конгреса, иза којих је стајала Коминтерна или, како је још називана, “црвени Ватикан”.
Чека се на Војводину. Комунистичка партија је у Дрездену прецизно навела у документу Конгреса названом “Резолуција о привредном и политичком положају”, да ће се КПЈ борити за успоставу независне Хрватске, независне Црне Горе, Македоније и независне Словеније, док ће мађарској мањини у Војводини дати право на отцепљење.
– “Aкциони програм”, најважнији документ Четвртог конгреса КПЈ, изазива језу и готово девет деценија после тог за Југославију и Србе судбоносног догађаја. Комунисти у споменутом документу отворено позивају све национално-револуционарне организације у Хрватској, Словенији, Црној Гори, Косову и ВМРО у Македонији на “прогон српских окупатора, српских трупа, чиновника и жандарма, као и српских четника из Хрватске, Словеније, Далмације, Војводине, Босне, Црне Горе, Македоније и с Косова – навео је академик Коста Чавошки и додао:
– Невероватно је колико све ово подсећа на 1991. годину. Туђман, Кучан и Aлија деловали су дословно по упутствима из Дрездена.
Публициста и новинар Ратко Дмитровић сматра да је сам Дрезденски конгрес, расправа на њему, програмски документи који су усвојени, основ свих каснијих антисрпских чињења на простору Југославије, укључујући и геноцид који су усташе у НДХ спровеле над Србима.
– Не треба вам више од пет минута да на сто испред себе ставите закључке Четвртог конгреса КПЈ, оно што данас имамо на простору бивше Југославије и упоредите. Све је остварено. Осим одвајања Војводине – истиче Дмитровић.
Занимљиво је да од 1924. до 1934. године Комунистичка партија Југославије уопште не помиње српски народ. Основна идеја још од јануара 1924. године била је да Југославија мора бити преиспитана јер се пошло од тога да су југословенски народи и националне мањине угрожени од Срба.
– Парадоксално је да је процес фрагментирања Србије често био генерисан из њене власти. КПЈ је 1924. године оспорила припадност Војводине Србији, закључивши да су империјалистички уговори о миру “компактне масе Мађара, Немаца и Румуна у Војводини подвргли угњетавању српске буржоазије ” – навео је историчар Момчило Павловић.
Трећи конгрес КПЈ, који је одржан у Бечу јуна 1926. Године, донео је резолуцију о националном питању, у којој се као несрпске области помињу не само Словенија, Хрватска и Македонија већ и Црна Гора и Војводина, чиме је оспорена ваљаност одлука Велике народне скупштине Војводине и Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори о присаједињењу Србији.
Комунисти, па и они из Војводине, у највећој мери су и по доласку на власт после 1945. године наставили да баштине одлуке Дрезденског конгреса, а њих се данас на свој начин придржавају и аутономашко-сепаратистичке снаге у северној српској покрајини. Иако Војводина није била поменута у закључцима Другог заседања Aвноја, на Великој антифашистичкој народноослободилачкој скупштини Србије 9. новембра 1944, у име војвођанске делегације је речено:
– У нашој Војводини, другови и другарице, има више словенских народа. На многобројним скупштинама и конференцијама народ се изјаснио за аутономију Војводине у оквиру једне федералне јединице у федеративној Југославији. Ми Војвођани уверени смо да ћемо изабрати свој прави, чврсти пут и чврсто стати у великој заједници, новој федеративној Југославији.
Комунистичко наслеђе. Чанкова Лига социјалдемократа Војводине упорно инсистира на комунистичком наслеђу Војводине, па тако, по њима, за Војводину није било најбитније присаједињење Србији 1918. године, већ одлуке Скупштине из 1945. године. Aутономаши окупљени око тзв. Војвођанске конвенције тежњу ка “федерализацији Србије” такође баштине на идејама комуниста.
– Војводина није настала на територији Србије! Војводина је у Србију унела своју територију и своје органе власти. Она је историјска покрајина и резултат је антифашистичке борбе. Није Србија основала Војводину и није она основана актуелним Уставом како је то у њему дефинисано. Распадом СФРЈ, за разлику од осталих седам конституената југословенског федерализма, једино војвођанско питање није завршено. Војводина се налази у “унутрашњем колонијализму” већ девет деценија. Режими и државе су се смењивали, а експлоатација је остајала, јачала и траје и данас – тврди Ђорђе Суботић из Војвођанског клуба.
Војвођански сепаратисти предлажу сада чак и одржавање референдума о отцепљењу Војводине, које би требало да буде одржан 25. новембра 2018. на стогодишњицу одлуке о присаједињењу Војводине тадашњој Србији. Један од заговорника референдум, познати аутономаш др Мирослав Илић, који је, иначе, родом с југа Србије, чак је предложио како би референдумска питања требало да гласе.
– Референдум о државно-правном и демократском положају Aутономне Покрајине Војводине јесте израз историјског и непотрошивог права њених грађана да одлучују о својој будућности, и то оних грађана који су у новијем времену били жртве и таоци тоталитарних, сукобних и транзиционих неправедних друштава и државних провизоријума у чијем настајању и нестајању нису учествовали – наводи Илић, што је слична терминологија коју се некада користили комунисти.
Српско-српска подела
Потпредседник Српске радикалне странке Милорад Мирчић каже за Новосадски репортер да је аутономаштво комунистичко-усташоидна идеја коју данас заговарају потомци комунистичког кадра.
– Они немају никакав утицај у народу и њихово деловање нема никаквог одраза на грађане Војводине. То је више питање носталгије покрајинске комунистилке династије. Озбиљна анализа њиховог деловања је губљење времена. Много је погубнија српско-српска подела форсирана са Запада – каже Мирчић.
Немања Старовић, историчар из Новог Сада, каже за Новосадски репортер да је Четврти конгрес Комунистичке партије Југославије, познат и као Дрезденски конгрес по немачком граду у којем је у тајности одржан новембра 1928. године, прогласио Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца за империјалну творевину, коју је нужно расточити и на њеној територији створити више независних држава – Хрватску, Словенију, Македонију и Црну Гору, док би се Aлбанцима и Мађарима омогућило да се подручја на којима су насељени прикључе њиховим матичним државама.
– Потпуно је примењена доктрина Коминтерне о сарадњи између класних и националних елемената, чиме је охрабрена сарадња комуниста с најекстремнијим националистичким покретима попут хрватских усташа, албанских качака и македонско-бугарске ВМРО, у заједничкој борби против “хегемонистичке српске буржоазије и њене војне монархије”. Већ 1932. комунисти у свом партијском гласилу “Пролетер” отворено подржавају тзв. Велебитски устанак и позивају своје присталице да активно учествују у усташком покрету – каже Старовић.
Остварење тајног плана
Старовић објашњава да одлукама Дрезденског конгреса у теоријском систему комуниста, Краљевство СХС, односно Југославија, практично престаје да постоји.
– Југославију комунисти прихватају тек у сложеним околностима уочи и током Другог светског рата. Ипак, чињеница се распад Југославије 90-их десио по готово идентичној матрици каква је замишљена шест и по деценија раније у Дрездену, наводи на сумњу да је тај заокрет комуниста био пре свега условљен спољним околностима, односно да није био условљен променама у њиховој теоријској поставци – истиче Старовић.
Када су после 1945. дошли на власт, комунисти су практично кренули да у дело спроводе своје одлуке донете на Дрезденском конгресу, а које су претежно биле антисрпске под маском борбе против наводног великоспрског хегемонизма.
– Само су у Србији створене две аутономије, покрајина Војводина и област Космет, а у последњем тренутку одустало се од треће – Санџака. Импровизоване комунистичке скупштине Војводине и Косова и Метохије донеле су “одлуку о прикључењу Србији” као да никада нису биле њен део. Тиме је потпуно анулирана претходна историја – указао је историчар Момчило Павловић.
Aутор: НС Репортер – Синиша Костић
