Није први пут да се говори о опасности од стечаја за поједине политичке партије, што је после избора 16. марта интензивирано због неколико странака које су се, више или мање неочекивано, нашле испод цензуса, али то је једноставно – немогуће.

Закон не прописује стечај за политичке партије које не могу да испуне своје финансијске обавезе. Више стручњака, правника и економиста, заправо, није знало шта да одговори на питање о стечају партија. То питање их је просто затекло, вероватно и због тога што се тако нешто није догодило ниједној партији до сада. Ипак, после ванредних парламентарних избора поједини аналитичари су указивали управо на такав проблем, у који могу упасти УРС, ЛДП и ДСС, будући да више не могу да рачунају на средства из републичке касе, а да ће и ДС, због малог броја мандата и мањег прилива из буџета, имати и даље проблем да враћа дугове које има још од ђурђевданских избора 2012. Ове странке, да би финансијски преживеле, већ најављују стезање партијског каиша.

Рачун Демократске странке и у петак је био блокиран, а неколико дана раније на сајту Народне банке Србије могло се видети да је и рачун Либерално-демократске партије био блокиран. До петка је, међутим, већ била скинута блокада, али су остали блокирани рачуни одбора ЛДП-а у Крагујевцу и Смедеревској Паланци.

Њихова додатна главобоља је што нису исплатиле у потпуности трошкове претходне кампање, а једина утеха им је, за сада, то што ће редовно добијати нека средства из буџета локалних самоуправа у којима су на ранијим изборима прешле цензус. Та средства се ипак не могу поредити са оним што је престало да дотиче из републичке касе.

„Биће огромних проблема, обично су банке давале новац под неуобичајено лаким кредитним гаранцијама странкама које су имале парламентарни статус, а за које се процењивало да ће га задржати”, истиче политиколог Зоран Стојиљковић. Процењивало се, наиме, да ће те странке враћати кредите на основу прихода које ће добити за редовно финансирање из буџета – отприлике између шест и осам милиона евра годишње, који се расподељују странкама према броју посланичких мандата.

На питање да ли мисли да ће Драган Ђилас или Чедомир Јовановић, који су бизнисмени, својим новцем покрити бар део дуга странака на чијем су челу, Стојиљковић истиче да ћемо сада видети колико су њих двојица, али и прваци, симпатизери и чланство и других странака, живели од политике, а колико за политику.

Немања Ненадић, програмски директор организације Транспарентност Србија, указује да је Демократска странка Србије, због релативно скромне кампање, у бољем положају у односу на УРС и ЛДП, који имају дугове и из кампање од пре две године. Ненадић, међутим, не брине због финансијских проблема свих ових странака, јер, како каже, оне немају могућност да користе утицај.

„Све док нису на власти, то је превасходно њихова брига. Дуговања јесу опасност за, рецимо, ДС, то уопште не спорим, али ту нема никакве опасности по јавни интерес”, сматра Ненадић.

У проблему су, међутим, и повериоци. Они који су без доброг обезбеђења наплате чинили услуге појединим странкама или им давали позајмице немају начина да врате уложено ако партије немају новац на рачуну.

Ивана Матић, директорка Агенције за лиценцирање стечајних управника, истиче да се на политичке партије не примењује Закон о стечају и упућује на став Привредног апелационог суда из 2010. године да се „не може покренути стечајни поступак над спортским удружењем, политичком странком, црквом и верском заједницом, јер посебним законима којима је уређен њихов рад, стечај није прописан као начин престанка постојања ових правних лица”.

„Мислим да су се у медијима повели аналогијом – чим је некоме блокиран рачун, прети му стечај. Тако се прича и о стечају физичког лица, али то још није регулисано неким конкретним законом”, указује Ивана Матић.

Шта се дешава ако политичка партија не исплаћује у неком периоду плате запосленима или не уплаћује доприносе држави? Да ли је нека партија досад била у сличном проблему? Да ли пореска управа третира политичке партије као било које правно лице, то јест има ли икакве ингеренције над политичким партијама? Ова питања која смо упутили Републичкој пореској управи остала су без одговора.

Међутим, од пореског експерта Ђерђа Папа, бившег директора ове институције, сазнајемо да он није чуо у протеклих 25 година, ни док је радио у пореској управи, али ни од колега, да се нека политичка партија налазила у таквом финансијском проблему да су порезници морали да реагују.

„Али мислим да Пореска управа има ингеренције над политичким партијама са аспекта контроле исплате зарада. Уколико не исплаћују плате или доприносе, не видим разлог зашто не би биле у категорији као и сва остала предузећа која не исплаћују плате”, каже Пап.

Вероватно управо због тога да не би дошли на удар пореске администрације, у „проблематичним” странкама режу трошкове. Иако се они, у неким случајевима, чине готово симболичним. Тако, на пример, наш дописник из Крагујевца Б. Карталовић наводи да је цена закупа пословног простора у власништву града десет пута нижа од тржишне, па уместо 12, странке плаћају свега 1,2 евра по квадрату. Свака странка у Крагујевцу која има или одборнике или посланике располаже правом на такав простор, величине између 30 и 90 квадрата. За локал од око 60 квадрата у центру града, месечна „страначка кирија” износи свега око 7.500 динара. А градска месечна „апанажа” има два дела: фиксни добијају све странке које су ушле у скупштину, а варијабилни се одређује на основу броја одборника. Зато УРС, са 37 одборника, има више него ДСС и „Преокрет” (СПО–ЛДП), који имају по пет одборника.

Како преживљавају странке које не добијају ништа из буџета, то јест ослоњене су искључиво на приватне донације? Па су још и странке у настајању, као што је то удружење Саше Радуловића „Доста је било”? Александар Стевановић, економиста и један од оснивача овог удружења које је 16. марта освојило подршку два одсто гласача, каже да су велике заблуде да треба имати јаку инфраструктуру на терену у ово време информационих технологија (ИТ). То је, каже, мамутска структура која је прављена за 19. век.

„Не морате имати у сваком месту одбор, не морате имати просторије у сваком месту. То је бацање пара. Поента је у суштини, расправи о политици, прављењу политика, избору добрих људи, размени мишљења. Има милион начина да убедите ваше суграђане да радите нешто што је добро за државу. Није поента да закупите у сваком месту простор и да плаћате комуналије и зараде за петоро људи што ту само седе. То је превазиђен концепт. Можемо имати 20 одбора који се никада физички не морају састати захваљујући ИТ-у”, истиче Стевановић.

Гашење политичке странке

У члану 35 Закона о политичким странкама наводи се да партија престаје да постоји брисањем из Регистра политичких странака, када губи статус правног лица. Странка се брише из регистраако орган утврђен статутом странке донесе одлуку о престанку рада, ако се политичка странка споји са другом или другим политичким странкама, или ако јој Уставни суд забрани рад.

(Политика)

Ознаке: банкрот, политичке партије, стечај