Прочитај ми чланакВећ седму годину за редом у Београду, група младих људи организује шетњу и протест против заборава којим желе да српску јавност подесете на велике злочине који су 17. марта 2004. године почињени над српским народом на Косову и Метохији - у једном дану убијено је 19 Срба, на хиљаде њих је протерано из својих кућа, а на десетине цркава и манастира је порушено и спаљено.
Међутим, ове године су организатори протеста добили од полиције забрану да 17. марта прошетају београдским улицама у знак сећања на српске жртве, те је само одржан протест испред споменика посвећеном Кнезу Михаилу на Тргу Републике.
Окупљенима су се испред организатора обратили Дамњан Кнежевић, монах Антоније и Теша Тешановић, a Јефимија Ђиновић је својим анђеолским гласом отпевала четири косовске песме.
На присутне је Дамњан Кнежевић оставио снажан утисак следећим говором којег преносимо у целости:
„ Верујте ми, браћо и сестре, да би се овако нешто организовало довољно је троје-четворо људи. Пре неко вече смо написали транспарент, позвали смо преко друштвених мрежа људе, и верујте ми могли смо више. Сигурно ћемо у будућности то радити боље, али бар смо нешто урадили, бар смо се потрудили. Свако ко вам каже да не може, лаже.
Влада Републике Србије је данас организује манифестацију у Народном позоришту да би послала неку поруку. Да ли је та манифестација доступна обичном човеку? Грађанину Србије, било коме од нас овде?
И на све то, са том лабавом поруком коју они шаљу у овом тренутку када Хашим Тачи најављује формирање војске Косова, власт забрањују шетњу; данашњу шетњу због које смо се окупили.
Ово је седма година како организујемо протест и шетњу поводом нашег страдалног народа на Космету. Наводно је недостајао један печат. Тражили су допуну, донели смо допуну, лупили смо тражени печат. Већ седам година организујемо ове скупове, трудим се да учествујем у њима и никада до сада није била таква подла прича којом се забрањује наш скуп.
Па шта би се десило да се ово дешава у Тирани, Загребу или Приштини, као што се не дешава, јер хвала Богу ми Срби нисмо такав народ да чинимо злочине, да се протест организује као успомена и подсећање на злочине које су над њима учинили други народи – како би се државна администрација Хрватске и Албаније, и њихови медији, односили према овоаквом скупу?
Ми имамо мрак, ми имамо забране. Александар Вучић кука по медијима како је био изигран у Бриселу. Замислите, нису испунили усмена обећања која су њему дали: за наводно формирање српских општина унутар независног Косова. Он тражи аутономију за Србе унутар независног Косова! Уместо ми њима да дајемо аутономију. Па то је лудост! То је лудост и то је издаја! За потписивање Бриселског споразума неко ће једног дана одговарати. Дебело одговарати.
Седамнаестог марта 2004. године ти исти сепаратисти, који су убијали наш народ 1999. и 2000. године нису имали печат нити потпис било којих институција да би спровели злочин у дело. А нама наша држава спори, шта год да је у питању, да изађемо и прошетамо улицама и да пошаљемо јасну поруку нашим Србима на Косову и Метохији да их нисмо заборавили без обзира на све.
У једно сам убеђен: забране и малверзације власти ће само довести до кивног стања грађана. Нажалост, на улици нема више организација. Да нема монаха Антонија и литија које се одржавају поводом срамне ситуације и потапања немањићке светиње, Ваљевске Грачанице, нико на улици не би био.
Где су патриотске организације сада патриотске организације; зашто ћуте? Шта се то с вама браћо десило? Ја сам учествовао у протестима 2011. и 2012 године, оснивали смо организације, формирали покрете. Кад се потписао Бриселски споразум, спавали смо овде на Тргу Републике ноћима. Сваке недеље смо изводили преко хиљаду људи на улице Београда. Где су сад ти људи? Где је сад та улица?
Браћо и сестре, молим вас, бивши саборци, немојте да се продајете.
Данас смо се, као што сам већ рекао, окупили да бисмо се сетили косметских жртава и да би послали јасну поруку – памтимо и не заборављамо. Нажалост, ту смо само ми. Без медија, осим Србин инфо-а што јео свему извештавао као српски слободни медиј за којег знам да представља озбиљну претњу по режим.
Морамо се организовати и у наредном периоду морамо деловати. После ових председничких избора сви већ знамо какав ће бити резултат. У њиховој игри ретко ко да може нешто да уради конкретно. Поготову сада, у овом тренутку.
Следе нам две страшне ствари, једна од њиих је измена Устава. Изменом Устава десиће се највећа издаја у модерној историји Србије. Браћо и сестре, следи нам продаја земље странцима. Странац може да купи фирму, може да купи стан али не може да купи плодно земљиште. На југу Србије се куће продају за 2.000 евра. Све заједно са окућницом и шумама. Је л’ то тај Београд на води, је л’ ће Арапи све да нам покупују? Па где ће да настане све те избеглице из Сирије које буду долазиле? Шиптари ће нам куповати ту земљу.
Друга промена Устава је брисање преамбуле о Косову и Метохији. Уради ће то тихо, корак по корак, да јавно не признају да не би били рашчеречени.
Зато ми морамо бити свесни тих надолазећих опасности да бисмо на њих реаговали савесно. А свест и савест су јако мали данас код народа Србије.
Такође, шта је са Србима у Црној Гори? Данас је велики проблем у Црној Гори да се изјашњаваш као Србин. Република Српска се још и држи, хвала Богу. Нико Крајину више и не помиње, кад не можемо да бранимо ниово наше овде до Ниша.
Ради тога морамо да се покренемо и не смемо издајницима да дозволимо оно за шта су наша браћа, наши преци гинули ”, закључио је Дамњан у свом надахнутом говору.
