О Билу Клинтону не треба трошити ни речи. Данијел Сервер, кога је Вучић галантно примио, а Политика га частила интервјуом, запослен је на Америчком институт за мир, филијали Пентагона и ЦИА, којом руководе махом људи из војних и обавештајних структура и која је основана 1984. године.

Ових дана је Београд медијски походио стари србомрзац, Данијел Сервер. Изводе из његовог интервјуа за радио (не)слободна Европа, пренели су многи медији. Сервер је у јуну примио Александра Вучића и омгућио му да одржи предавање на Факултету на коме слови за професора. Дакле, нашао се извесни Србин, Александар Вучић, да иде као гост код отвореног непријатеља Србије!? Нажалост, човек који заузима положај председника владе Србије, стално изнова показује како само са тешким злотворима по Србију и Србе, налази лепе речи и коректан однос, са Билом Клинтоном (у Сребреници) и Данијелом Сервером, (у Вашингтону). Сви остали га отворено презиру, како се и показало у Сребреници, где су га оставили да седи сам, како каже, поред ‘непристојне’ секретарице председника владе Турске. Шта је тражио то је и добио (Политика 19. Јули).

О Билу Клинтону не треба трошити ни речи. Данијел Сервер, кога је Вучић галантно примио, а Политика га частила интервјуом, запослен је на Америчком институт за мир, филијали Пентагона и ЦИА, којом руководе махом људи из војних и обавештајних структура и која је основана 1984. Године. Сервер је био обавештајац , званично до 1997. Од како је наводни миротворац у Србији, Судану, Авганистану, на Хаитију. Свуда је само распиривао мржњу и сукобе.

Он се дуго бави Србијом и више пута је писао извештаје и говорио пред комитетима америчког Конгреса и, наравно, у штампи о Србији. Често је са собом водио и Соњу Бисерко која је подржавала све захтеве свог ментора. Тако су рецимо Сервер, а са њим и Бисерко, 9. маја 1999. у Њу Јорк Тајмсу захтевали потпуну окупацију Србије, „у стилу Јапана или Немачке (после Другог светског рата), „како би се очистила зараза” (сетимо се покојног Пироћанца и његовог сведочења о белосветској борби против српског вируса). Бисерко је, барем по забележеним речима, била у помахниталом заносу. На питање зашто је потребна окупација, она је рекла „Па има ли другог решења.” Тражила је пуни војни пораз Србије, потпуну демилитаризацију земље (дакле укидање војске)преузимање свих медија од стране Запада, забрану пропаганде екстремног српског национализма (шта ли је за њу екстремно), изручење Милошевића и наравно суђења. Усоталом, током последњих 15 година, готово све што су Сервер и његов протеже тражили, највећим делом је учињено.

Сервер и Бисерко су марта 2001. инсистирали да Америка не помаже Србији јер нове власти (за свега пар месеци) нису испуниле три основна задатка која су од њих очекивали Американци (пуна сарадња са Хагом, тј. масовна хапшења одмах по промени власти, итд). Касније ће Сервер више пута походити Србију и увек се састајати само са онима који су спремни да у потпуности издају или презиру Србију и Србе. Када је у марту 2008. Говорио у америчком Конгресу, рекао је „Није Косово проблем. Србија је проблем.”

Када би на позицији премијера Србије био државник он никако не би разговарао, одлазио у госте или угошћавао особе попут Данијела Сервера. Овако остаје сам, презрен од својих господара у друштву злочинаца и неваспитаних секретарица.

(Двери – Слободан Јанковић)

Ознаке: Александар Вучић, Бил Клинтон, Данијел Сервер, Слободан Јанковић, Српски покрет Двери