Pročitaj mi članak
(Новости)
Загреб – Када је први потпредседник спрске владе у Загребу обећао да ће Хрватској ускоро уступити снимке Хрватске из ваздуха које је ЈНА урадила 1968, многима је лакнуло, јер ће поступак легализације кућа бити једноставнији и јефтинији. Снимци ће хрватском шефу дипломатије Весни Пусић бити предати ускоро, када посети Београд.
Преостало је још свега месец дана за подношење захтева за легализацију. Много се врти баш око 1968. године, јер објекти изграђени пре те године не подлежу легализацији. Снимци ЈНА ће многима разрешити дилему, а за све који су градили пре 1968. то ће бити знатна уштеда у породичном буџету.
Последњи авионски снимак бивше Југославије, па тако и Хрватске, урађен је 15. фебруара 1968. Нису обухваћена сва места, али је ипак за многе то спас. До сада су власници некретнина морали да путују у Београд и обилазе Архив ЈНА, а уверења која су добили у Београду у Хрватској нису била увек прихваћена. Тражиле су се и додатне потврде, које такође коштају. Са сницима ЈНА много ће се брже доћи до разрешења дилеме када су спорне куће изграђене.
Посебно великих проблема са целим поступком легализације имају Срби, јер је за многе повратнике то прескупо и компликовано. – И до сада смо имали утисак да држава жели да од сиромашних повратника узме паре да попуни свој буџет – жалио се недавно начелник општине Крњак Раде Косановић. Срби око Карловца, као и сви у Хрватској, живе у тешким финансијским приликама и свако ново оптерећење је проблем. За сам почетак легализације куће, гараже или неког пољопривредног објекта треба издвојити 500 евра за геодете, а онда плус архитекте, које тражи три евра по квадрату. Следе и многе таксе за комунални допринос.
Намети највише погађају баш повратнике. Највише нелегално изграђених објеката је на селу, а у повратничким селима где живе Срби, ситуације је и најтежа. – Одакле њима толико пара када већина живи од шездесетак евра социјалне помоћи – пита се начелник Крњака Косановић, где је легализација одмах покренута, али су многи одустали. Од 150 домаћинстава, свега је 28 наставило процес легализације. Иако су некима биле плаћене услуге геодета и архитеката, нису имали пара за друге накнаде. Пројектна документација најчешће је изгубљена, па многи и не могу да докажу да су им куће грађене пре 1968. године.
У многим селима на Банији куће су празне, а гласе на оне који су већ одавно мртви. Њихови наследници немају ни пара ни могућности да прикупе све могуће документе како би власништво пренели на своје име, па је и питање шта ће да буде са тим кућама.
