Пред Србијом се отварају бројне могућности за сарадњу са Европском агенцијом за одбрану, изјавила је у Бриселу извршна директорка овог тела Клод-Франс Арнолд уочи прве посете Београду.

– Радујем се што ћу у понедељак имати прилику да са министром одбране, начелником Генералштаба и стручњацима за војну технологију разговарам о укључивању Србије у програме наше агенције – рекла је је Арнолд у разговору за Тањуг.

Европска агенција за одбрану (ЕДА) функционише у оквиру Савета ЕУ и има превасходни задатак да координира јачање одбрамбрених капацитета и војнотехнолошког развоја, а Србија је од децембра прошле године уз Швајцарску и Норвешку једина земља ван ЕУ која са ЕДА има уговор о сарадњи.

– Србија је добила приступ бази података ЕДА и може да приступа нашим програмима под истим условима као и пуноправне чланице ЕУ, с тим што за разлику од њих не мора да плаћа доприносе – објашњава директорка и додаје да су представници Србије досад показали интересовање за програме разминирања и војне обуке.

Она каже да ЕДА, за разлику од НАТО, нема разрађен систем партнерске сарадње, већ је свака цланица слободна да предлаже и бира пројекте у које жели да се укључи.

– Ми смо пре свега усмерени на конкретне пројекте, тако да две или више држава могу да се удруже и заједнички раде на нечему без да о томе одлучују све чланице – рекла је Арнолд.

Директорка ЕДА је указала да Србија као релативно нова партнерка агенције тек треба да утврди параметер сарадње, што је и главни разлог њеног доласка у Београд у понедељак.

Министарство одбране Србије закључило је 13. децембра прошле године у Бриселу Административни уговор са ЕДА.

Сарадњом кроз развој различитих иницијатива и програма ЕДУ омогућава се јачање наменске индустрије, технолоšка модернизација српских оруžаних снага и истраžивачких потенцијала домаћих института, “а тиме и унапређивање војних и одбрамбених способности”, објављено је на сајту српског ресорног министарства.

Та агенција, чије седиšте је у Бирселу, основана је 12. јула 2004. у циљу координације дрžава чланица ЕУ, посебно у побољšању постојећих одрамбених капацитета, као и због јачања европске војне сарадње. Задатак Агенције је и пруžање подрšке укупном развоју Европске безбедносне и одрамбене политике, као и побољšању одбрамбене способности ЕУ.

Развој одбрамбених капацитета у области управљања кризама и унапређење сарадње у области развоја наоружања, такође спада у задатке ЕДУ.

Ту још спада и јачање европске инудстријске и технолошке базе у области наменске индустрије, како би створила конкурентно тржиште нароужања и опреме и унапредила истраживања.

У мисију ЕДУ, како је објављено на њеном сајту, спада и промовисање координације наоруžања путем размене информација о постојећим програмима и будућим потребама дрžава.

Према правилима, када нека држава једном уђе у ту агенцију, отвара се велики простор за истраживање и развој домаћег наоружања и војне опреме. Отварају се могућности и за заједничке пројекте са државама чланицама ЕУ у области истраживања и развоја наоружања и војне опреме.

У тој области, Србија, уз Војно-технички институт, има још низ других научно-истарживачких капацитета и завода који ће имати директну корист, кроз разне пројекте од Европске одбрамбене агенције.

Управни одбор чине представници држава учесница у раду ЕДА, и то је главни орган за доношење одлука који се најмање два пута годишње састаје у формату министара одбране.

Ко у руско-српским војним маневрима види претњу Бриселу, НАТО и Косову?

Након успешне руско-српске војне вежбе под називом „Срем 2014“, која је у таквом формату одржана по први пут, а коју је извело преко четири стотине врхунских војника уз употребу савремених борбених средстава, већ на први поглед може се извести закључак да је она у Србији пропраћена у наглашеној тишини, док је у окружењу она описана са нервозним констатацијама да се ради о руском показивању мишића Европској унији са најзападније тачке на којој руски медвед може показивати своју моћ, па све до појединих оцена да маневри руско-српске војске представљају ризик за Косово и тамошње НАТО снаге.

Стога, погледајмо шта је у протеклим данима заиста показано на полигону Никинци код Руме, од чега су, како рекосмо, српски медији у приличној мери склањали поглед, а што су медији са западне стране света, сасвим супротно, пратили са широко отвореним очима. Дакле, на заједничкој војној вежби су коришћена борбена десантна возила која су на досад невиђен начин избачена из ваздуха помоћу специјалних падобрана, затим мобилни противтенковски ракетни системи и бацачи граната, те авиони „Иљушин“ и „Мигови“, уз учешће више врста хеликоптера, оклопних транспортера и полицијских борбених возила, што је било сасвим довољно да министар одбране Гашић изнесе оцену да су припадници Војске Србије „показали веома висок степен оперативних и професионалних способности“, те да командант руске ваздушно-десантне војске генерал-пуковник Шаманов закључи да су „српске и руске јединице показале повећан ниво компатибилности за време спровођења специјалних антитерористичких операција“.

То значи да је упркос чињеници да се ради о великим маневрима каквих на овим просторима није било у последњих тридесет година, ипак испуњен основни циљ вежбе, а он се састојао у повећању способности реаговања у кризним ситуацијама, путем размештања снага на делу територије фиктивне државе и уништења нелегалних оружаних формација. А колико је то важно за обе земље, подвукао је генерал Шаманов, рекавши да су се и Србија и Русија у претходном периоду суочавале са проблемом тероризма, и управо поделу искуства на том плану је навео као разлог због чега су руски војници дошли у Србију.

Међутим, иако су заједнички руско-српски војни маневри у Срему, први такве врсте у историји, представљали драгоцено подизање практичних способности и корисну размену искустава у борби против тероризма, они су, како се видело из разних реакција на другим просторима, протумачени као опасност за самопроглашену државу Косово и тамошње снаге Северноатлантске алијансе, те су на пример у загребачком „Јутарњем листу“ представљени чак и као претња званичном Бриселу.

У сваком случају, без обзира да ли се ради о нечијим маштовитим претпоставкама, можда би се и такве оцене могле посматрати као својеврсни комплимент који говори у прилог успешности и озбиљности протеклих војних маневара. А да ће руско-српска војна сарадња имати свој логични продужетак и у будућем времену, види се из званичног саопштења у коме се наводи да Русија планира да настави са заједничким вежбама две армије током следеће године, али овог пута на територији Руске Федерације.

Према томе, оправдано је очекивати да ће високе оцене које су једногласно додељене руским и српским елитним војним јединицама на протеклим маневрима у Србији, у догледно време бити подигнуте на још виши степен.

(Танјуг, Глас Русија – Ратко Паић)

Oznake: Ratko Paić, vojna saradnja, evropska vojska, EDA, ruska vojska, srpska vojska