Једно стварно интересантно размишљање прочитах у коментарима. Тај ми се коментар стварно свиђа. Није то први пут да чујем такву констатацију. Они што су издали и ми их истерали су нама срозали рејтинг, а самим тим и углед. Ако је то тачно онда није јасно како су као издајници и шљам себи подигли рејтинг – углед. У политици се скоро све мери резултатима на изборима.

Испада по овом коментару да је највећи број грађана Србије издајнички опредељен, јер су издају плебисцитарно наградили на изборима и данас јуначки трпе и истовремено се радују лошим резултатима њихових миљеника.

Испада да народ кажњава честитост, поштење и верност Србији, а награђује и показује велику љубав према САД, НАТО и ЕУ и према свима који су нас бомбардовали.

То само на први поглед делу чудно. Кажњава се нормално, а награђује ненормално и болесно.

О АУТОРУ

Зоран Красић (Београд, 11. март 1956) је српски правник и политичар, потпредседник Српске радикалне странке, бивши министар трговине и посланик.

Хвала за овај коментар, јер сам добио прилику да објасним. Испада да народ верује да преко издајника и шљама може да изађе из ове тешке и на моменте нерешиве економске кризе и социјалне беде. Зар то у преводу не значи да нема спаса. Поготово нема спаса јер се све у Србији зна. Нико није толико необавештен.

Можда стварно и није обавештен, али се свакодневно обавештава када гурне руку у џеп и констатује да нема пара. То значи да се зна да са проверено лошим се тражи позитивно решење. Тако се уствари оправдавају ови који уништавају Србију.

Неко ће да се зачуди како је могуће да се оправдавају и уопште оправдају. Операција је једноставна. Ови што уништавају јасно то саопштавају и раде да свако види и да свакоме буде јасно и онда одговорност пребацују на бираче.

Није крив Млађа, већ они који гласају за њега. Млађа је рекао да је лагао за бесплатне акције и опет је добио гласове бирача. Исто је и са другима који су на власти. Лажи и признање за лажи пљуште свакодневно и на све стране и шта се дешава? Бирачи их бирају уместо да их кажњавају.

Тако долазимо до оног правог закључка. 

Српским радикалима је срозан углед од стране угледних личности које су истерали и који данас причињавају штету српском народу који је одушевљен тим потезима.

Како да повратимо углед? Да издамо Србију, као и други? Не, хвала. Да причињавамо свакодневно штету народу и држави? Не, хвала.

Да ли народ греши? Вероватно, али ја то не могу, нити смем да кажем, јер немам други народ. Имамо овај и овакав и он увек бира себи власт баш онакву какав је.

 

Легитимно право је сваког бирача да одлучује и ужива у својим одлукама. Вероватно нисам у праву када по неки пут помислим да народ има право да ужива у својој беди и сиромаштву. Где то пише да се народ мора борити за богатство и благостање?

Као што се види ово нема никаве везе са уметнутом темом консолидације. Када програмски и политички погрешиш онда је неопходна консолидација, али ако нема програмске и политичке грешке, а нема их, онда срозани рејтинг, како се то описало у коментару, више говори о нашем народу или стању духа у народу.

Може и то да се не свиђа, али мора да се поштује. Још из времена Пашића остала је једна изрека у рангу дефиниције демократије: НАРОД ЈЕ ИЗВОР И УТУКА ВЛАСТИ. Прошло је више од 130 година и та изрека и данас је тачна.

Зоран Красић

Ознаке: Зоран Красић, политичке странке, Срби, Србија, СРС