Pročitaj mi članak
(Блиц, Танјуг)
Србија је привилегован и посебан партнер, а прави пријатељи треба не само да разговорају телефоном и да се дописују, него и да се сретну, рекао је премијер Русије Дмитриј Медведев на почетку састанка са премијером Србије Ивицом Дачићем.
Медведев је истакао да традиционално пријатељство две земље треба осавремењавати и да парнерски односи треба да буду ефикасни.
Премијер Србије Ивица Дачић изразио је захвалност на томе што ће се на крају састанка потписати низ споразума, посебно издвојивши Споразум којим Влада Русије одобрава кредит Србији за попуну буџета.
Дачић је рекао премијеру Русије да оно што је до сада урађено у области енергетске сарадње, као што су развој НИС-а и припреме за почетак изградње гасовода Јужни ток у Србији, има позитиван ефекат на економју Србије.
Дачић се такође заложио за даље јачање билатералних односа, истакаваши да постоји потенцијал за развој сарадње у свим областима.
Састанку двојице премијера присуствују министри Владе Србиије и Владе Русије.
Након састанка, биће потписан низ споразума, укључујући споразум о одобравању кредита Србији, међусобном признавању диплома и сарадњи царина двеју земаља у размени статистичких података.
Уочи посете српске делегације, у Москви је најављено потписивање споразума две стране о додели кредита Србији у вредности 500 милиона долара, за подршку српском буџету.
У Привредној комори Србије (ПКС) оцењују да разговори на највишем владином нивоу о јачању двостраних веза долазе у прави час, јер је након пада од петине у 2012. вредност трговинске размене две земље почетком ове године – повољнија.
Подаци ПКС, у које је Тањуг имао увид, показују да је у фебруару остварена укупна робна размена две стране у вредности 505,1 милион долара, што је благ раст у односу на исти месец 2012.
Фебруарски извоз из Србије на тржиште Русије, у вредности 149,2 милиона долара, увећан је за 52 одсто у односу на исти прошлогодишњи месец, док је истовремено увоз опао око осам процената, на 355,9 милиона долара.
Упркос тако високом расту извоза, негативни салдо у робној размени са Русијом у фебруару ове године је био врло висок – око 206,7 милиона долара.
Прошлогодишњи минус Србије у трговини са Руском Федерацијом од 976,5 милиона долара могао би, вероватно, већ ове године да се осетније смањи, уколико би био прихваћен предлог министра финансија и привреде Млађана Динкића да Москви дозволи бесцарински извоз аутомобила Фијата, произведених у Крагујевцу, на руско тржиште.
Динкић, који ће такође бити у владиној делегацији током преговора са највишим руским званичницима, уочи пута у Москву је најавио да ће конкретно предложити да се усвоји захтев Србије о бесцаринском извозу аутомобила Фијата, али аналитичари у Москви већином су скептични када је реч о могућности таквог аранжмана са Београдом.
Руско тржиште аутомобила се сматра најперспективнијим у Европи и тамо своје погоне имају сви водећи произвођачи возила. Србија би према Споразуму о слободној трговини са Руском Федерацијом, потписаним августа 2000, а потом више пута допуњаваним, могла да испоручује Фијатова возила у које се уграђују делови са 67 одсто српског порекла, што задовољава услове предвиђене тим документом.
Важећи Споразум о слободној трговини између две земље, потписан 28. августа 2000. године, предвиђа да око 95 одсто тарифних позиција ослобођено плаћања царинских дажбина у међусобној трговини.
Србија је у преговорима са Руском Федерацијом постигла додатну либерализацију која је отпочела применом новог Протокола о изузецима из режима слободне трговине потписаног 3. априла 2009. године.
Овом приликом, Србија ће у преговорима са највишим руским званичницима захтевати да се дозволи и бесацарински извоз на руско тржиште шећера и и још неких прехрамбених производа.
Русија иначе годишње увози разних прехрамбених производа за више од 35 милијарди долара, а удео наше земље је готово симболичан, иако је у протеклих неколико година осетно увећан, кажу у ПКС.
Србија је веома заинтересована и за долазак нових руских инвеститора који су у енергетске и друге пројекте у нашој земљи уложили, у периоду од 2003. до краја прошле године, око две и по милијарде долара.
Компанија НИС, која је у већинском руском власниству, крајем прошле године отворила је у Панчеву нови рафинеријски погон у чију модеренизацију је уложено око 800 милиона долара, а тада је најављено нови инвестициони циклус те компаније, током наредних 36 месеци, у вредности око 1,5 милијарди долара.
Највећи заједнички пројект две земље је изградња деонице међународног гасовода “Јужни ток” кроз Србију која би требало да почне до краја ове године, а у дужини већој од 400 километара. Вредност те инвестиције процењује се на више од две милијарде долара, а захваљујући реализацији тог пројекта биће отворено више хиљада нових радних места, а Србија ће постати најважније чвориште за дистрибуцију руског гаса у средњу Европу.
