Прочитај ми чланак
Држављани Србије бирају нови сазив Народне скупштине. На изборима учествује 19 странака и коалиција који су предложили 3.020 кандидата за 250 места у парламенту.На једну столицу у законодавном дому јуриша 12 страначких представника.
Ово ће бити десети парламентарни избори од увођења вишестраначја. Чак седми пут грађани излазе на биралишта пре рока. Право гласа имају 6.765.998 бирача који су распоређени на 8.262 места у централној Србији и Војводини, плус 90 локација на Косову и Метохији.
Осим у државним институцијама, грађани ће гласати и у 705 приватних објеката. Републичка изборна комисија изнајмила је куће и кафане, а власници добијају по 5.000 динара.
Биралишта се отварају у седам сати ујутру, а биће затворена у 20 сати. Прве незваничне резултате РИК и ЦеСИД саопштиће између 21.30 и 22 часа. Коначни ће бити познати до 20. марта у 20 часова. Крајњи рок за расподелу мандата је 30. март, а парламент мора бити конституисан до 19. априла.
Дијаспора ће гласати на 35 места у 20 држава. Иако се претпоставља да има око четири милиона Срба у печалби, за гласање се пријавило нешто више од три хиљаде грађана.
У понуди на гласачком листићу светлоплаве боје штампаном у 32 језичке варијанте налазе се листе: „Александар Вучић – Будућност у коју верујемо“, „Ивица Дачић – СПС-ПУПС-ЈС“, ДСС, ЛДП, СВМ, СРС, УРС, „Са ДС за демократску Србију“, „Двери – Бошко Обрадовић“, СДА Санџака – др Сулејман Угљанин, „Борис Тадић – Нова демократска странка – Зелени, ЛСВ – Ненад Чанак, Заједно за Србију, ВМДК, Заједно за Војводину, Демократска левица Рома“, „Трећа Србија“, „Црногорска партија“, „Листа националних заједница – Емир Елфић“, „Доста је било – Саша Радуловић“, „Коалиција грађана свих народа и народности (РДС – СДС)“, „Патриотски фронт – Др Борислав Пелевић“, „Руска странка“, „Партија за демократско деловање – Риза Халими“.
Од 19 листа седам је мањинских. Од 3.020 кандидата, 1.087 је жена.
УПУСТВО – КАКО СЕ ГЛАСА
Гласачки листић за парламентарне изборе светлоплаве је боје. Београђани ће, поред овог гласачког листића, добити још један, с именима кандидата за одборнике Скупштине Београда.
Бирачи са собом треба да понесу обавештење о гласању које су добили, али могу да гласају и без њега. Оно без чега се не може гласати јесте неки од личних докумената неопходних за идентификацију, дакле – обавезно понети личну карту или пасош, а може и стара возачка дозвола; нова неће бити од помоћи, јер на њој нема јединственог матичног броја. Ко не буде имао неки од наведених докумената, неће моћи да гласа. На сваким изборима догађа се да неко не дозвољава прскање спрејом, али прскање кажипрста спрејом је услов за гласање.
Гласање је тајно, гласа се лично заокруживањем редног броја испред назива листе. Може се гласати само за једну листу и само заокруживањем редног броја испред ње. Ко заокружи и редни број и назив листе, или више листа, треба да зна да је тиме поништио гласачки листић, односно бацио свој глас, јер ће такви листићи бити неважећи.
На бирачком месту и на 50 метара од њега забрањено је истицање симбола политичких партија и другог изборног материјала. Уколико се у току изборног процеса наруши ово правило, као и тајност гласања, бирачки одбор се распушта, а гласање се на том месту понавља. Законом о избору народних посланика забрањено је „коришћење пејџера, мобилних телефона и других средстава комуникације”.
Под мало другачијим условима одиграваће се избори на Косову и Метохији. Тамо ће око 100.000 бирача гласати на 90 локација. По завршетку заокруживања, које ће контролисати ОЕБС, запечаћен материјал биће пренет у општину Рашка, где ће се листићи бројати.
Док траје гласање забрањена је било каква изборна пропаганда и постављање материјала на раздаљини мањој од 50 метара од места за гласање.
Грађани који можда нису добили позив и не знају где треба да гласају могу да добију ове податке уносећи матични број на сајт Министарства правде и државне управе – ВИДИ ОВДЕ.
Мандат владе премијера Ивице Дачића трајао је мање од две године, а „преживео“ је и једну реконструкцију. Министри су положили заклетву 27. јула 2012. године. Дачићев кабинет имао је 19 чланова, 17 министарстава и четири потпредседника. То је најмања влада од 1990. године.
Све странке делегирале су посматраче на бирачка места. Максималан број контролора који једна партија може имати на изборима је око 25.000 људи.
То значи да ће гласање, укључујући и 735 независних домаћих и страних посматрача, надгледати око 300.000 људи. У Србију ће у дану за изборе стићи чак и чланови централних изборних комисија Русије и Албаније, као и волонтери из Јапана.
Ванредни републички избори коштаће 1,146 милијарди динара. Ова средства обезбеђена су из буџетске резерве, јер избори приликом прављења буџета нису били планирани.
Темељ влади
Кладионице предвиђају да ће излазност на парламентарним изборима бити око 56 процента, што је, према мишљењу политичких аналитичара, више него довољан одзив за пун легитимитет будуће власти.
Јер, уколико би се ове процене обистиниле, то би значило да је гласачке листиће заокружило више од 3,8 милиона грађана. Имајући у виду да је реално бирачко тело у Србији око 5,5 милиона, будућа владајућа коалиција би свој легитимитет темељила на одлуци 70 одсто грађана.
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже за „Новости“ да сваки одзив испод 50 процента баца сенку на легитимитет власти:
„Пожељно је да изађе макар један бирач више од половине уписаних. Све остало указује на кризу политичког легитимитета целе политичке елите“.
За београдски парламент конкуришу 23 партије и савеза
Паралелно са републичким изборима, 1.597.624 Београђана данас на 1.178 бирачких места гласа за будуће одборнике у Скупштини града. У престоничкој изборној трци учествоваће 23 листе, коалиције и групе грађана.
Чак 1.606 кандидата конкурише за 110 одборничких места, а њих 15 за фотељу градоначелника. За улазак у парламент, потребно је пет одсто подршке, осим у случају мањинских партија. Свако треће место на листама заузела је дама.
Први на гласачком листићу биће напредњаци с листом – „Будућност у коју верујем“. После њих Градској изборној комисији документа су предали представници колиције СПС-ПУПС-ЈС, док је трећи Коштуничин ДСС. Следе ЛДП, СРС, УРС и група грађана „Ћирилица за Београд“. Демократе се налазе на осмом месту на листићу, а иза њих је група грађана са сличним именом „Демократија-Европа-Србија“.
Десета је „Трећа Србија“, па Тадићева НДС и „Двери“. Од 13. до 23. места су углавном групе грађана – „Патриотски фронт – Борислав Пелевић“, „ГЕПС за Београд“, „Економски покрет“, „Грађански покрет јесте свеједно“, „Патриотизам у парламент“, „Слободна Србија“, „Доста је било“, „Ниједан од понуђених одговора“ и „Бели листићи“. Поверење гласача покушаће да придобије Савез војвођанских Мађара и Странка Руса Србије.
(Вечерње новости, Политика, Фото: Срђан Илић, Д. Јевремовић)
