Прочитај ми чланак
Српски отаџбински фронт о питању одредбе члана 63, став 2 ССП којим странци стичу право на куповину земљишта и некретнина које ступа на снагу 2017. године, и који се односи и на све непокретности испод површине земље (руде, извори воде и други ресурси)
Српски отаџбински фронт указује јавности да поред низа проблема са којима се суочава српско друштво и држава у читавом постоктобарском периоду, а нарочито у последњих неколико година, када долази до кулминације и синергије промашене политике и концепције у „реформском путу без алтернативе..“ за око две године, ако се ништа дотле не предузме по том важном питању, долази на ступање из потписаног ССП о праву странаца на куповину земљишта и некретнина у Србији. Члан 63. Став 2 Споразума о стабилизацији и придруживању гласи „По ступању на снагу овога Споразума Србија ће да допусти држављанима чланица Европске уније да стичу својину над непокретностима у Србији, уз потпуну и целисходну примену постојећих поступака…“
Оно што посебно и додатно заврињава, је да се у овом случају да се Влада Србије (а тада је Демократска странка била на власти), обавезала да ступањем на снагу овог споразума, не само да прода земљу, него и све непокретности испод – што значи руде, налазишта нафте, водно земљиште са изворима воде.
Након криминализовано спроведене приватизације, реализоване нарочито до друге половине 2000-их година, што је између осталог резултирало и чињеницом да је данашња номинална индустријска производња у Србији око 40 % оне од пре четврт века, владајући кругови у земљи, који настављају у континуитету постоктобарску неолибералну концепцију (иначе и практично и теоретски пропалу у свету још 2008. године), устремили су се на продају преосталих неколико капиталних државних предузећа, попут Телекома, као и на преостало квалитетно земљиште и природне ресурсе, након чега би српска популација, нарочито младе генерације и буквално постали подстанари и сиромаси на родној груди.
Досадашњим обликом криминално почињене приватизације, поред сламања индустрије, банкарског сектора, чији су остаци (који чудом још раде, „након успешно спроведених реформи“) углавном у страним рукама, и значајан део најквалитетнијег земљишног фонда се нашао у рукама странаца, укључујући и рецимо граничне зоне према Хрватској (и то у рукама хрватских тајкуна) – што ни једна суверена ни озбиљна држава не би дозволила.
Србија је европска земља са изузетним погодностима за развој пољопривреде и аграра (морфометријска структура рељефа, где преовлађују равнице и нижа побрђа, квалитетом земљишта, укључујући и чернозем, најквалитетнију земљу за аграр у свету, климатске факторе, хидрографију и др). Имајући у виду да је пољопривреда грана привреде где нису потребна изузетна улагања и стање наше презадужене привреде, те чињеницу да у Србији још увек значајан део становништва живи у руралним областима, огромну незапосленост која ствара оутбук геп (одступање од оптималног рада привреде и пуне запослености), јасно је да је квалитетно земљиште и друге повољности за развој пољопривреде представљају моћну полугу ревитализације привреде, и изласка земље из (програмираног) краха и беде у које нас води већ компромитована политичка елита на власти у постоктобарском периоду и компрадори са полугама моћи над државним институцијама из дела повлашћене друштвене елите. Овоме треба додати и уникатну повластицу специјалног трговинског споразума са Русијом, коју има Србија, и која би посебно ефикасно могла у перспективи да се реализује по питању пољопривредних производа, (овде на руку повећања нашег извоза у Русију иду и постојеће санкције земаља ЕУ).
Из смањења суверености и самосталности Србије због политичке и компрадорске елите на власти у постоктобарском периоду, развој трговинске сарадње овог уникатног споразума и повластица који имамо са Русијом до сада је мало коришћен. Вучићева влада иде чак корак даље у раубовању наших интереса по питању пољопривреде, па најквалитетније земљиште уместо поспешивања његове обраде и низа подстицаја становништву Србије, посебно оном који чини готово 30 % незапослених и у сивој економији, продаје и уступа Арапима, а због додворавања Бриселу, не користи максималне могућности повећавања трговинске сарадње са Русијом.
Постоји велика лепеза правних, практичних и административних могућности кориговања и чак измене најнегативнијих одредби постигнутог споразума ССП који се односи на право странцима да купују земљиште и некретнине у Србији од 2017. године. Значајан део тих одредби и сличних решења имају саме земље чланице ЕУ да би се обезбедиле од овако лоших решења, с тиме да се мора признати да је тадашња Влада Србије коју је чинила већина из ДС, заиста постигла у том правцу уникатно лош и катастрофалан споразум. Читав споразум се може начелно оспоравати и тражити његово одлагање и фундаментална измена на основу клаузуле промењених околности (rebus sic stantibus), попут економске кризе, драстичног пада вредности земљишта и некретнина и др. Потом случај низа земаља ЕУ, укључујући и Хрватску која је изменила и одложила примену ССП, нарочито по питању земљишта.
Ту су потом, читаве лепезе решења домаћег законодавства по наведеним питањима, која се добрим делом могу ослонити на чињеницу да се наведеним споразумом инсистира на држављанству будућих купаца земљишта у Србији, али не и на пребивалишту, што се иначе обилато користи у законодавствима бројних чланица ЕУ. Дакле, могу се прецизирати домаћим законодавством захтеви пребивалишта или чак сталног боравка за лица која учествују у откупу, вршење права на пречу куповину, аграрни максимум за правна и физичка лица странце, како на територији земље, тако и по областима.
Могућности остају велике, али актуелна власт у Србији се по многим питањима до сада марионетски везала и лично задужила према страном фактору, па и не чуди да и по овом питању нема отварања дебате у друштву и стручној јавности, да не говоримо о практичним потезима за санирање овог проблема. Стога Српски отаџбински фронт позива стручну и ширу јавност, опозицију постојећем процесу растакања земље на отварање и овог питања од егзистенцијалног и далекосежног интереса за све грађане Србије, којима нико, па ни садашња гарнитура на власти, не може узети право на будућност.
Извори:
СОФ, srpskiotadzbinskifront,)
Ако Вам се свидео овај текст
можете нас подржати слањем СМС поруке.
