Прочитај ми чланакПарламентарни избори одржани 16. октобра у Црној Гори, земљи која је на прагу учлањења у НАТО и на путу ка ЕУ, на којима ниједна странка није освојила већину за формирање владе, остали су у сенци хапшења групе српских држављана која је, по речима црногорских званичника, планирала државни удар у изборној ноћи.
Парламентарни избори одржани 16. октобра у Црној Гори, земљи која је на прагу учлањења у НАТО и на путу ка ЕУ, на којима ниједна странка није освојила већину за формирање владе, остали су у сенци хапшења групе српских држављана која је, по речима црногорских званичника, планирала државни удар у изборној ноћи.
На сам изборни дан попут бомбе у регионалним, али и светским медијима одјекнула је вест о хапшењу 20 држављана Србије с бившим шефом српске Жандармерије Братиславом Дикићем на челу. Испрва није било много информација о том случају, али се подсећало на ранију најаву Управе црногорске полиције да постоји могућност да у Црној Гори током изборне ноћи буде изазвано насиље.
Док су грађани остваривали своје бирачко право, из Специјалног државног тужилаштва Црне Горе је саопштено да за 20 ухапшених држављана Србије постоји основ сумње да су извршили два кривична дела.
„Основано се сумња да је почетком октобра у Србији и Црној Гори формирана криминална организација, с циљем утицаја на законодавну и извршну власт у Црној Гори. Сумња се да је план ове организације био да у време проглашења резултата на парламентарним изборима, уз употребу оружја, нападну окупљене грађане испред Скупштине Црне Горе и службенике Управе полиције, а да потом заузму просторије Скупштине, с намером да прогласе изборну победу одређених политичких партија“, саопштено је из тужилаштва.
„Такође се сумња да је план криминалне организације био лишавање слободе премијера Црне Горе“, наведено је у саопштењу.
Страни медији су о хапшењу у Црној Гори нашироко писали, указујући на надметање Запада И Русије за ту земљу.
Америчка агенција АП писала је о „сукобу Запада и Русија на у изборима у маленој Црној Гори“ јер „Црногорци гласају да би утврдили да ли та мала балканска држава наставља своје ка Западу или се враћа на традиционалног савезника, Русију”.
„Сучељени су дуговладајућа Демократска партија социјалиста, с премијером Милом Ђукановићем на челу, и група проруских и просрпских опозиционих група које се чврсто противе прозападној политици владе, посебно уласку у НАТО“, навео је АП.
Агенција је нагласила да би „исход избора могао да угрози ширење НАТО и Европске уније у Југоисточној Европи и могао би бити одлучујући за покушаје Кремља да поврати утицај у стратешком региону Балкана“.
Фото: Тањуг, архива
Црногорски специјални тужилац за борбу против организованог криминала и корупције Миливоје Катнић је неколико дана након хапшења српских држављана изнео тврдњу да постоје докази да је план био да се група обуче у униформе црногорске полиције, да уђе у Скупштину Црне Горе, па да одатле, у одређеној ситуацији, запуца на грађане, што би, према плану, изазвало насиље ширих размера. Он је казао и да списак осумњичених није коначан, те да постоји више десетина особа инфилтрираних у Црну Гору.
У међувремену, ухапшени су саслушани, 14 их је задржано у притвору, а шесторо је пуштено. Црногорски медији објављивали су транскрипте наводних разговора осумњичених, детаље саслушавања, изјаве адвоката Братислава Дикића који тврди да он штрајкује глађу, као и да је он због болести дошао у Црну Гору и да нема никакве везе са оним за шта је осумњичен. Писало се и да се Дикић жалио да се у спушком затвору не осећа безбедно, односно да га је “страх од затвореника албанске националности”, да је под надзором лекара, као и да свакодневно тренира и здраво се храни.
И док је све време црногорска опозиција у јавност пуштала тврдње да је цео случај хапшења и “државног удара” фингиран и смишљен како би се утицало на крајњи исход избора, сам изборни резултат и могућности за стварање владе у тој земљи, чини се, постали су најмања брига.
Појавило се само неколико спорадичних вести о томе како би владајућа Демократска партија социјалиста Мила Ђукановића са својим „природним“ коалиционим партнерима – странкама мањина могла да формира владу и да ће се то одиграти „експресно“.
Тачно десет дана након одржавања избора стигла је и званична вест да Генерални одбор ДПС-а бира тим за преговоре са мањинским странкама и СД о формирању 41. црногорске владе.
Црногорски медији су јавили да се очекује да преговори теку убрзано и сав посао буде окончан до 10. или 11. новембра, пошто би претходно био конституисан и нови сазив парламента.
Из ДПС-а је саопштено и да је заменик председника те странке Душко Марковић, кандидат за мандатара за састав нове Владе Црне Горе.
На изборима 16. октобра ДПС је добио 36 посланичких мандата, али партија сама не може да формира Владу. Стога рачуна на, како истиче, „природне партнере“, странке које у црногорском парламенту заступају интересе мањинских заједница.
Са њихова четири посланика и два посланика Социјалдемократа Црне Горе, ДПС би имао већину са 42 посланичка места, од 81, колико има црногорска скупштина.
Фото: Тањуг, архива
Ђукановић одлази с државне функције да би се вратио?
Убрзо, регионални и светски медији почели су са спекулацијама да, још актуелни црногорски премијер и председник ДПС, Мило Ђукановић напушта државне функције.
АП је навео да Ђукановић спрема оставку „после више од 25 година неоспорне власти“, али напомиње да је он у прошлости двапут подносио оставку, али да се враћао на власт било као премијер, било као председник.
Америчка агенција подсећа и да је Ђукановић 1991. године са само 29 година постао најмлађи премијер у Европи и истиче да је он међу балканским лидерима најдуже на власти.
Дугогодишњу власт Ђукановића на месту премијера или председника нагласио је и Ројтерс, који је додао да га опозиција оптужује за ауторитаризам и корупцију.
Британска агенција примећује да Ђукановић није рекао да ли ће изаћи из политике, или ће остати председник ДПС-а.
И АФП наводи да је Ђукановић двапут поднео оставку на функцију премијера, али истиче да је он остао председник странке, подсетивши да се он повукао са чела владе 2006. и 2010. године, али да се оба пута вратио на власт после двогодишње паузе.
Због свих ових навода има и мишљења да ће и овога пута Ђукановић применити свој „стари рецепт“ и кандидовати се за председника Црне Горе на председничким изборима 2018. године.
Балкански и други шпијуни
Међутим, сам Ђукановић више је говорио о хапшењу у изборној ноћи него о (не)политичким плановима.
После састанка с директорима Агенције за националну безбедност и полиције Црне Горе Ђукановић је рекао да је донет закључак да о случају ухапшене групе с Братиславом Дикићем на челу треба обавестити државу Србију.Тада је навео и да је добио информације које су га учврстиле у уверењу да је активност једне криминалне групе људи која је покушала да организује криминалну групу и да спроведе терористичке акте на простору државе Црне Горе била акција која је опасно претила и држави и националној безбедности.
Три дана касније, премијер Србије Александар Вучић рекао је да су и у Београду ухапшена „нека лица“ повезана са догађајима у Црној Гори и да су заплењени новац и униформе.
Он је после састанка Бироа за координацију служби безбедности истакао и да постоје непобитни докази да су одређена лица, која нису она која су ухапшена у Црној Гори, а која су пратила пут кретања премијера Црне Горе Мила Ђукановића, на дневном нивоу и обавештавали друга лица која су “требала да поступе“. Премијер Србије је навео и да су код ухапшених лица пронађени новац, 125.000 евра и униформе.
Премијер Вучић је говорио и о томе да су забележене значајне активности страних обавештајних служби, као и да документи са обрадама Управе криминалистичке полиције завршавају у страним рукама.
Црногорски премијер је након тога изјавио да је Истрага у Србији потврдила све оно о чему је ДПС говорила током предизборних кампања, уочи и на дан избора.
„Нема никакве сумње, део истраге који је вођен на територији Србије је потврдио све о чему смо говорили и током предизборне кампање, уочи и на сам да избора. Значи да имамо снажну инволвираност иностраног фактора када је у питању процес парламентарних избора у Црној Гори“, казао је Ђукановић.
Он је додао да је „дошло до тога да се види коме су још служили и с ким су још сарађивали, што тајно – што јавно, што прећутно, што договорима у Београду, а што у Москви или на некој другој адреси са које још нема јасних сигнала. Али доћи ћемо до свега“.
Хапшења пред изборе у Црној Гори нису новина
На сајту Радио Слободна Европа објављен је текст у коме се подсећа на раније случајеве привођења уочи црногорских избора.
Први случај догодио се у октобру али 1997. између два круга председничких избора на којима је актуелни премијер и лидер ДПС Мило Ђукановић тесно победио тада већ бившег партијског колегу Момира Булатовића.
Неколико сати пред почетак изборне тишине, полиција је у хотелу Љубовић, данашњем хотелу Сити у Подгорици ухапсила 11 особа из Србије које су признале да су дошле у Црну Гору да помогну Булатовићу на изборима. Ухапшени су признали да је њихов задатак био да „изазивају нереде, узнемирење и страх код грађанства“.
Сви ухапшени у октобру 1997. су изашли из притвора убрзо после избора, а 2002. су и званично били ослобођени свих оптужби.
Други случај се одиграо 9. септембра 2006. године, дан пред парламентарне изборе, прве након обнове црногорске независности. У тој операцији, ухапшено је 17 осумњичених за планирање терористичких акција на дан избора.
Полиција је на подручју Малесије, доминантно насељеним албанским становништвом, тада ухапсила чланова групе која се сумњичи да је планирала да „угрози уставни поредак и безбедност Црне Горе“.
Полиција је тада тврдила да су ухапшени терористи и поједини припадници УЧК-а планирали да на дан избора, уђу на територију Црне Горе и изврше терористичке акције у Тузима и Малесији. Они су проглашени кривим и осуђени на затворске казне од две и по до шест и по година, односно укупно на 51 годину затвора.
