Прочитај ми чланак
Српски државни врх требало би да у платформи за Косово и Метохију разради комбинацију територијално-персоналне аутономије за нашу јужну покрајину, која би се ослањала на моделе Јужног Тирола и Епена у Белгији.
Србија би, према новом предлогу, била присутна у свим сегментима државности, осим безбедности и судства
Према информацијама, ово је једна од опција која би могла ускоро да се нађе на преговарачком столу, а суштина је да косметски Албанци добију веома широку аутономију, са својим органима власти, али без кључних елемената државности.
Истовремено, персонална аутономија била би гарантована Србима на северу КиМ и онима који живе у енклавама јужно од Ибра. Они би имали своје школе, факултете, болнице, које би биле повезане са Београдом. Практично, наша држава би била присутна у свим сегментима, осим безбедности и судства.
Међутим, чак и у правосуђу би наши сународници добили извесни степен аутономије, јер би учествовали у доношењу свих закона који се тичу њих и имали би право вета на прописе, уколико сматрају да су против њихових интереса. Добили би и гарантована места у органима судства и полиције.
Професор међународног права Тибор Варади рекао је да модели Јужног Тирола и Епена подразумевају широку аутономију за припаднике мањина, у овом случају Немаца.
– Аутономија у Јужном Тиролу иде дотле да Немци могу да се обраћају на свом језику Врховном суду Италије, имају представнике у свим државним органима… То су успешни модели мањинске аутономије који су успели да смире међуетничке тензије и нешто од њих би свакако могло да се примени и на случај Косова и Метохије.
Члан некадашњег преговарачког тима и бивши министар за КиМ Слободан Самарџић сматра да су Јужни Тирол и Епен само добре илустрације, али то не значи да могу да се примене у нашој јужној покрајини.
– Ми смо током преговора 2007. године наводили примере Јужног Тирола, Хонгконга и Оландских острва као креативна решења, али то није подразумевало да се ти случајеви пресликају на Косово и Метохију. Нешто из тих модела може да се преузме, али треба да се води рачуна о специфичностима конфликта између Срба и Албанаца. Наша платформа садржала је формулу ”више од аутономије, мање од независности” и верујем да на тој линији треба тражити решење за коначни статус покрајине – рекао је Самарџић .
Владимир Тодорић, из Центра за нову политику, каже да би за КиМ био најбољи микс поменуте две варијанте:
– Територијално-персонална аутономија важила би за Србе и практично би била у оквиру независне државе коју Београд у овом тренутку не мора да призна. Али, то ће се вероватно поставити као услов за чланство у ЕУ.
Док се у београдским кабинетима ”још кува” стратегија, Албанци ће у четвртак у косовском парламенту разматрати Резолуцију о нормализацији односа са Србијом. Циљ тог документа је да такозваној влади Космета да легитимитет за вођење дијалога са Београдом.
(Вечерње новости)
