Pročitaj mi članak

Siniša Mali se hvali padom inflacije, a cene astronomske u odnosu na prošlu godinu

0

Dok građani Srbije jedva spajaju kraj s krajem, zbog svih poskupljenja koja su ih zadesila u prethodne dve godine, ministar finansija Siniša Mali pronašao je način da ih ubedi da situacija ipak nije tako strašna – inflacija, kako kaže, u oktobru je bila 8,5 odsto. Nije se pohvalio činjenicom da je, kada je hrana u pitanju, već sve previše poskupelo, te bez obzira na to šta kažu zvanični podaci, većina građana ovo slabljenje ne oseti. Tako se možda retko ko seća da je pre samo godinu dana, kilogram svinjetine koštao 750, dok sada košta 920 dinara.

Са септембарских 10,2 одсто, инфлација је у октобру успорила на 8,5 одсто – тако бар каже Синиша Мали.

Према његовим речима, то је знак да је акција “Боља цена”, у којој је тридесетак производа снижено, дала резултате. Међутим, стручњаци за „Нову“ објашњавају да нису сагласни са Малим. Према речима др Љубодрага Савића, професора Економског факултета, свакако да “Боља цена” има утицај на кретање инфлације, али никако не одлучујући.

Разлог за то врло је једноставан.

Како објашњава др Савић, у оквиру акције снижено је 36 производа, док је неупоредиво више производа које потрошачи у Србији свакодневно користе, а који су поскупели.

“Не мора да значи да представници власти лажу када кажу колика је инфлација, већ је методологија израчунавања инфлације незахвална. Прате се цене и прави се узорак који је непоуздан, јер од свих тих производа, грађани неке користе свакодневно, а неке готово никада”, објашњава саговорник нашег листа.

Реалан ефекат ове акције видеће се тек следеће године, када она више не буде важила, сматра Савић.

“Ако инфлација и тада буде слабила, то је онда знак да су кључни неки други фактори, а не само ово”, каже Савић, додајући да је ово сценарио који је очекиван.

Он каже да би, једино ако би инфлација почела опет да расте, то значило да је “Боља цена” била кључ њеног слабљена, али овај сценарио не види као реалан.

Да “Боља цена” нема велики утицај на слабљене инфлације каже и економиста др Љубомир Маџар.

“Питање је колико је учешће тих произвида у укупном робном фонду. Ја то не знам, али сам уверен да је релативно мало, што значи и да су одредили да цена тих производа буде нула динара, то опет не би био кључни разлог за слабљење инфлације”, каже др Маџар.

Маџар каже и да ове мере могу да донесу краткорочне резултате, али дугорочно нису добре. Наиме, у Србији, али и целом свету, постојале су акције у којима је држава ограничавала цене, али оне су се углавном завршавале огромним поскупљењима.

“Држава не служи да одређује цену паризера, она има друге ствари којима треба да се бави”, каже Маџар за “Нову”.

Животни стандард већ увелико срозан

А да грађанима не значе много званични подаци и бројке које износи Синиша Мали, говоре цене на рафовима, јер можда оне расту спорије него пре годину дана, али и даље расту.

И досад су свакако већ довољно порасле. Поготово цене намирница које грађани свакодневно користе.

На пример, килограм свињског бута пре годину дана коштао је 750, док данас кошта 920 динара. Поскупело је уље, са 142 на 152 динара, јогурт са 165 на 175, јаја са 230 на 240 динара.

Потом је, за 20 динара, поскупео пилећи филе.

Иако можда делује да ово нису драстична поскупљења, чињеница је да су управо током читаве 2022. године сви производи и превише поскупели.

Тако више нема млека за 120, килограма свињетине за 700, јер сада кошта и до 1.200 или кромпира за 60 динара, јер сада иде и до 150 – а то нам је све донела година за нама, те је јасно да није важно да ли сада цене расту, када су досад већ довољно порасле.

А има и много драстичнијих примера, што потврђују и званични подаци Републичког завода за статистику. Јаја сада коштају и по 25 динара по комаду, а килограм кромпира иде и до 150. И јунетина у просеку кошта 1.300 динара по килограму.

Izvor: nova

Oznake: , ,