СЕРЂО РОМАНО: Бомбардовање Србије била политичка грешка!

09:30 01.04.2019.

Серђо Романо, политички теоретичар у интервјуу за "Новости": Београд да настави пут ка ЕУ, а да остане пријатељ са Русијом. НАТО је политичко-војни савез који припрема и води ратове

РИМ – СПЕЦИЈАЛНО ЗА „НОВОСТИ“

Нe могу рећи ништа друго и другачије од онога што сам вам рекао лично и пре десет година и што мислим од самог почетка тих догађаја, трагичних по Србију: бомбардовање је била политичка грешка и није требало казнити једну земљу која то није заслужила, као што сам одувек подвлачио и да је независност Косова грешка. И у једном и у другом случају, биле су занемарене неке друге могућности.

Серђо Романо, један од највећих ерудита данашњице, у ексклузивном интервјуу за „Новости“, тако износи кратак закључак о трагачиним догађајима који су нам се догодили пре 20 година. Овај писац, новинар, историчар, колумниста, крепак и у поодмаклим годинама, веома ретко даје интервјуе, било италијанским, било страним медијима. Романо, који ће у јулу напунити 90 година, познат је по свом енциклопедијском знању, као минуциозни посматрач историје новог доба, и италијанске, и француске, али и руске и америчке.

СВЕТ НА РАСКРШЋУ

* Појасните нам шта значи ваш кредо „конзервативни либерал“?

– Ја сам европеиста. Сада сам убеђенији више него икада да ЕУ мора да направи известан прогрес, јер у овом свету какав је данас, све више подељен, расцепљен, којем се све више прети, па чак и позитивним факторима као што је велика технолошка револуција, морамо стално да се суочавамо са проблемима које сами као појединачна земља не успевамо да разрешимо.

* Разговарали смо пре 10 година. Читајући оно што објављујете, јасно је да сте остали доследни ранијим ставовима, па и оним везаним за бомбардовање СРЈ.

– Понављам да је бомбардовање била политичка грешка, али када се гради политика, моје је мишљење, влада из Београда не треба да је гради на носталгији. Србија данас има један пут испред себе, а то је улазак у ЕУ, и чини се да је то најбоље, а могућно решење, без много сећања на прошлост. Треба ићи напред и гледати у будућност, која мора бити позитивна за земљу.

* САД и ЕУ траже да Београд и Приштина седну за сто и преговарају. Да ли је тај позив само декларативан, јер су управо они и погурали и признали независност Косова?

– Сасвим тачно, али је реалност да се нити САД, а ни Европа, не могу вратити назад и признати да су погрешили. Независно Косово се не може више расплести, међутим, треба све учинити да се створи клима заједничког живота на том простору. Жртвовање треба да буде обострано и уверен сам да ће оног дана када Србија постане чланица ЕУ, имати један поуздан глас у тој унији и бити земља са ауторитетом. Не волим да дајем савете, али сам уверен да је пут Србије окренут ка ЕУ, јер у њеном окриљу биће ауторитативнија и у односу према Косову.

* Србија жели да уђе у ЕУ, али бива увек „ошинута“ бичем јер остаје пријатељ са Русијом, и не жели да уђе у НАТО.

– Разумем историјско пријатељство Србије са Русијом и увек сам био противник оне политике која је имала предзнак антируска. Био сам и остао противник политике НАТО. Када помињете Русију и НАТО, писао сам више пута како је политика НАТО негативна, штетна. НАТО није политички савез, он је политичко-војни савез који је служио и служи за припремање и вођење ратова. Једна од свакодневних активности НАТО је да ажурира стратешке планове, са претпоставком неког могућег ратног конфликта. Када прошире присуство НАТО у свим оним земљама које су чиниле Варшавски пакт, и све се више приближавају границама Русије, јасно је да руска влада не може бити равнодушна, напротив, мора бити забринута.

НОВИНАР, ДИПЛОМАТА, ПИСАЦ

Серђо Романо био је и новинар и дипломата у Лондону, Паризу, у САД (при НАТО) и у Москви, професор на многобројним угледним универзитетима широм света. Сматра се једним од водећих европских теоретичара политике. Боравио је више пута у Београду и имао сусрете са нашим интелектуалцима, сусрео се и са покојним патријархом Павлом, био је гост Београдског сајма књига. На српски језик је преведено више његових књига.

* Кажете да је Русија оправдано забринута јер би се могла наћи у „сендвичу Алијансе“?

– Онај ко је на челу Руске Федерације не може а да се не запита који је разлог то приближавање њеним границама. НАТО је компонован тако да припрема рат. Не заборавимо да Северноатлантска алијанса има једног врховног команданта, он иде у своју канцеларију сваког јутра и његов посао начелника главног штаба је да се припрема за евентуални ратни конфликт. Али, треба рећи и то да су ратове водиле САД, а НАТО је помагао Америци. И због тога, понављам, Србија треба да има јасан приоритет, а то је да уђе у ЕУ. Русија је довољно интелигентна да се ни на који начин не опире приступању Србије ЕУ, јер би тако имала и пријатеља у европским институцијама.

* У последњих 20 година геостратешка и геополитичка мапа света је доста промењена. Како је ви видите?

– Ако причамо о великим силама, видимо да током Трамповог председавања Америком постоје извесне ствари које јасно показују његов политички фокус. Ушли смо у једну фазу која ће сигурно бити веома дуга – нешто што се зове нови хладни рат, између САД и Кине. Не знам шта би могао да уради евентуални Трампов наследник, уколико би он изгубио следеће изборе, али актуелни амерички председник је тако поставио ствари, да је хладни рат са Кином једноставно неизбежан. Трамп врши притисак и на европске савезнике да му помогну да прикоче и блокирају велики успон Кине на светском плану. То је пробао и са италијанском владом, то ће пробати и са осталим владама.

* Италија је потписала споразум са Кином, а уочи тог чина стигло је америчко упозорење да „пазе на безбедност земље“.

– Не делим америчку или било чију забинутост да је циљ Кине да доминира на светском нивоу, јер је Кина, упркос изузетном економском напретку, и даље „екстремно крхка“, пре свега зато што постоји склоност ка унутрашњим побунама. Кина има много проблема које треба да разреши, пре свега на економском плану, јер им је раст успорио, бруто национални доходак не расте више у процентима као пре, иако је и садашњи пораст само сан за европске земље. Сетимо се да Кина има близу 1,4 милијарде становника и њима је неопходан снажан економски раст.

* САД, дакле, циљано нападају Кину, како би задржале своју доминантну позицију у свету?

– Та забринутост због могуће доминације Кине у свету је потекла управо из САД, јер хоће да сачувају лидерство на светском плану. Америка и даље мисли да има задатак да влада светом, зато призива у сећање кинески империјализам. Нити верујем да Кина жели, нити може да циља на светску доминацију. Реч је о томе да САД желе да сачувају своју доминацију и виде Кину као конкурента.

* Трамп је добио подршку и од неких европских земаља, осврнувши се посебно на безбедност ЕУ.

– Ту ја видим питања унутрашње политике сваке појединачне европске земље. Неке Трампа сматрају за привилегованог саговорника и виде у њему представника онога што би желеле у својим земљама. Када чујем да неке европске партије сматрају да Кина представља опасност, препознајем њихову жељу да виде Трампа као савезника, заштитника, „падрина“.

* Да ли је замешатељство око „брегзита“ и намере Велике Британије да изађе из ЕУ по вама оправдано?

– Велика Британија је и ушла у ЕУ да је спречи у порасту и развоју, није ушла са позитивним намерама. Ако хоће да изађе, ја не бих учинио ништа да је зауставим. Питање, по мени, јесте нешто друго: велике су тешкоће у ЕУ, како је поново оживети, ујединити и спојити пукотине, јер унутар ње расте партија која је антиевропска. Предстојећи избори ће бити веома значајан тест где смо. У свакој европској земљи постоје партије које би, свака од њих, да у Европски парламент у Стразбуру унесу „фитиљ“, једну бомбу, фактор несагласја, и биће срећни ако успеју да креирају парламентарну групу која је антиевропска. То је заиста забрињавајуће и ми гледамо да створимо другачију климу. Ако смо били за то да се створи европска институција, не можемо сада радити на њеном рушењу. Надамо се да ће та антиевропска снага бити приморана да игра на европски начин.

* Колико сте књига написали до сада?

– Више од педесет, а мање од сто.