Прочитај ми чланакИ на предстојећим београдским изборима очекује се учешће више од 20 изборних листа, као и 2014, када је испод цензуса остало чак њих 19. То отвара дилему да ли је глас за листу која остане испод цензуса заправо бачен глас, односно да ли се ти гласови, по Д'Онтовом систему расподеле мандата, пребацују онима који остваре најбољи изборни резултат?
У ЦеСИД-у кажу да се с тим у вези у јавности влада неоправдана фама. Истина је, тврде, да већи проценат расутих гласова погодује листама које направе бољи изборни резултат.
Изборна листа под редним бројем 18. те 2014. године предлагала је радијског водитеља Игора Бракуса као кандидата за градоначелника Београда.
“Драги суграђани, с партијама на власти и у опозцији, нећемо улазити ни у какве коалиције и савезе, нити потписивати било каква историјска помирења”, поручивао је тада Бракус.
Ни за шта од тога нису добилии прилику, јер су на тим изборима освојили свега 1,45 одсто гласова. Били су једна од 19 листи које су остале испод цензуса, што је укупно било 18 одсто такозваних бачених гласова. Или прецизније, гласова од којих су, у расподели мандата, највише просперирали они који су на изборима остварили најбољи резултат – напредњаци.
“Шта да вам кажем? 2014. године када смо ми одлучили да изађемо на београдске изборе била је другачија ситуација. Јесте било све свеједно и све је било дно, а сада четири године касније није више све свеједно. Ја сам очајан политичкком ситуацијом, и у Београду, и у Србији. Мислим да је ово најгоре што нам се икада догодило, и сад немам неког решења осим да се не кандидујем с мојим покретом, тако да то нисмо ни урадили, тако да ето и ми се плашимо сад тог ‘баченог гласа’”, поручује данас Бракус.
Изађите на изборе и дајте глас онима којима мислите да треба, не плашите се да сте тако гласали за оне против којих сте – поручује Бојан Клачар из ЦеСИД-а.
Гласови странака које нису прешле цензус, тврди Клачар, нису отишли другима, већ у такозвани „изборни бунар“.
“Гласови оних листа које су изнад цензуса рачунају се по Д’Онтовој формули. Тако да, с једне стране, није тачно да се наш глас било коме прелива, јер је Д’Онтова формула јасна, статистичка, математичка формула, с друге стране, јесте чињеница да уколико постоји велики број бачених гласова, да то у расподели мандата одговара више оним странкама које су направиле бољи изборни резултат”, објашњава Клачар.
Осамнаест одсто бачених гласова 2014. омогућио је већ број мандата свим странкама које су прешле цензус. Највише онима који су имали најбољи резултат – напредњацима – али су већи број мандата, пропорционално снази, добили и социјалисти, демократе, као и ДСС.
