Прочитај ми чланак
(Срна)
Директор Документационо-информативног центра Саво Штрбац изјавио је Срни да сматра да ће Хрватска бити гора према Србији током приближавања ЕУ, него што је то била Словенија према Загребу, те оцијенио да је апсурд што Хрвати сада својатају научника Николу Теслу и књижевника Иву Андрића.
Штрбац је рекао да не вјерује Хрватима да ће одржати обећање да неће правити препреке Србији на путу ка ЕУ као што је то њима чинила Словенија, јер је Хрватска много пута до сада изиграла многе договоре.
„Можда сам ја субјективан, али ја њима не вјерујем ништа… Увијек говоре да неће они бити као што је Словенија њима радила, али ја мислим да ће они бити гори према Србији него што су били Словенци према њима, само ће то радити мало перфидније, правити те проблеме, неће отворено“, рекао је Штрбац.
Он навео да је довољно рећи да је власт промјењива и да су католички бискупи путем Бискупске конференције, као и виктимолошко друштво и странка ХДЗ упутили апел хрватској влади да не повлачи тужбу за геноцид без референдума.
Штрбац је навео да ће разговора о повлачењу тужби за геноцид Србије и Хрватске бити, али да се он нада да неће бити постигнут договор до јесени, када би већ у септембру требало да буде одређен почетак главног претреса пред Међународним судом правде и било би сулудо послије тога и повлачити их.
Што се тиче помињања Тесле и Андрића као једних од највећих Хрвата, Штрбац је рекао да је то чудно помињање Андрића, а апсурно помињање Тесле, јер су му Хрвати прије неколико година рушили кућу и споменике и преименовали трг у Госпићу.
„Они су заслијепљени мржњом према свему што има везе са српством и Србима. Тако је и са Николом Теслом. Он је њима био четник, непријатељ, а не научник свјетског гласа. Да буде апсурд и данас су српска села, гдје има повратника, и даље у мраку, иако Хрвати славе човјека који је освијетлио цијели свијет, а не могу села у Лици и Далмацији гдје је он рођен“, рекао је Штрбац.
Наводећи да је навикао да Хрвати својатају Теслу, иако он нема везе са хрватском државом јер је био држављанин тадашње Аустроугарске, нити је подржавао фашистичку Павелићеву Хрватску /НДХ/, Штрбац каже да је врло интересантно и помињање Андрића, који није живио у Хрватској.
Штрбац оцјењује да, када је ријеч о правима Срба у Хрватској као што су обнова кућа, неисплаћене пензије и штедни улози и станарска права, уласком Хрватске у ЕУ та права Срба неће бити дискриминисана у европским прописима и правним оквирима, него у пракси, и неће бити примјењивана.
Он је рекао да у избјегличког српској популацији постоје два супротна мишљења поводом остваривања њихових права након уласка Хрватске у ЕУ, односно једни мисле да ће се то брже и праведније рјешавати, а други мисле да ће бити још горе, јер је Хрватска остварила свој циљ да уђе у ЕУ и нема више за шта да се врши притисак на њу.
„Ја заступам средње мишљење, да неће бити ни горе нити боље и да ће рјешавање српских проблема ићи темпом каквим је ишло у посљедњих годину или двије“, рекао је Штрбац, наводећи да ће Срби моћи, послије обраћања хрватским судовима, да иду на европски Суд за људска права.
Хрватски премијер Зоран Милановић је на свечаности у Загребу, поводом уласка Хрватске у ЕУ, пожелио да „хрватска посебност буде препозната у европској разноликости“ и као примјере те посебности навео имена „најпознатијих Хрвата икад“, а на првом мјесту Николу Теслу, а потом и Иву Андрића.
