Прочитај ми чланак

Руски новинар Пшеничников: Вучићево отимање НИС-а део великог ударца на Русију!

0

Шта се крије иза подлог плана око НИС-а Александра Вучића? Све је за "Србин инфо" разјаснио др инж Мирослав Паровић, као и познати руски аналитичар и новинар Игор Пшеничников (Цариград ТВ), чији вам текст управо преносимо:

Александар Вучић у предстојећем разговору са Путином неће говорити о томе како да се супротстави америчким санкцијама заједно са Русијом, већ ће „са сузама у очима” обавестити председника Русије да „Србија нема другог излаза”. осим да повуче акције НИС-а у Русији.

Председник Народгног слободарског покрета доктор Мирослав Паровић у интервјуу за портал СРБИН.инфо открио је истину о сукобу око НИС-а. Према његовим речима, Вашингтон планира да све енергетске компаније у источноевропском региону између Балтика и Јадрана пређу под контролу америчких инвестиционих фондова. И све транзитне маршуте. Према речима Мирослава Паровића, то је план америчке „дубоке државе“, а „Вучић је мали играч“ у овој игри.

Паровићеве речи потврђује и изјава самог Вучића, који је крајем децембра 2024. године у интервјуу немачком Ханделсблату рекао да:

…„Северни поток“ ће припасти америчком инвеститору, а гас ће гасоводом стићи из Русије у Европу. Запамтите моје речи“!

Односно, Вучић зна планове неког америчког „инвеститора“ да купи Северни поток и преко њега шаље руски гас у Немачку до краја 2025. године.

У контексту Вучичеве изјаве немачком листу, Мирослав Паровић је уверен да председник Србије учествује у амбициозној америчкој игри.

Очигледно, и сам Вучић је тражио санкције НИС-у. Све што каже је потпуно нелогично. Нема логике да САД намеравају да уведу санкције НИС-у, где је већински акционар Гаспром њефт, „ћерка“ Гаспрома. Истовремено, САД не уводе санкције против „Гаспрома“. Дакле, ово је отворено договорена игра — рекао је Паровић за Србин инфо.

Суштина је да су САД преузеле апсолутну контролу над дистрибуцијом енергетских ресурса у Европи и лишиле Русију, која поседује ове ресурсе, било какве могућности да утиче на европску енергетску индустрију.

Завладивши свом инфраструктуром транспорта нафте, гаса и струје у Европи, Американци су добили апсолутну политичку контролу над Старим светом. Ово је један од инструмената притиска који нови председник САД Трамп може да употреби у току могућих преговора са Русијом око Украјине.

Укратко, ако председник Србије Вучић пристане на отме имовину Русији, он ће једноставно подржати Вашингтон у сузбијању Москве како би се сукоб у Украјини завршио по условима САД, а не под условима Русије.

Вучић је покренуо јефтину обману о „Србији у безизлазној ситуацији“ у вези са захтевом Вашингтона да Русији одузме већински удео у највећој српској нафтној и гасној компанији НИС (Нафтна индустрија Србије).

Вучић је на седници Владе рекао да ће од 25. до 27. јануара затражити телефонски разговор са руским председником Владимиром Путином у вези са потврдом информација о увођењу санкција Вашингтона против НИС-а због чињенице да је та компанија делимично у власништву руског Гаспром њефта. Руска компанија поседује више од 56 одсто српског НИС-а, једне од највећих вертикално интегрисаних енергетских компанија на Балкану.

Наиме, Вучић већ води информативне припреме за то да ће од Русије бити одузете акције НИС-а које припадају Русији. „САД ће увести санкције, не неке опште или финансијске, већ свеобухватне санкције нашој компанији НИС. То неће бити санкције компанијама у руском власништву или које финансирају руске банке, већ директне санкције НИС-у. То нас ставља у изузетно тежак положај“, истакао је Вучић.

Српски председник је рекао: „Сматрам да Русима не треба одузимати имовину. <…> Апсолутна последња опција би требало да буде непријатељско преузимање, иако знам да је више од половине владе за ову опцију. је могуће само ако постане јасно да нећемо моћи да преживимо“. Другим речима, Вучић је најавио да ће се догађаји развијати управо у овом правцу: Русији ће бити одузете акције НИС-а у власништву Русије. Вучић је обећао да ће Русија добити обештећење за губитак ове имовине. Како – биће одлучено у блиској будућности.

Дотичући се рокова које је Вашингтон ултимативно дао Београду, српски председник је рекао: „Даћемо нам 30 дана да проценимо своје способности и предузмемо кораке, а за 60 дана морамо да завршимо цео процес. Односно, до 15. марта од Руса ће бити затражено да оду.

Питам се да ли ће Вучић обавестити Путина да САД намеравају да преузму НИС у власништво када руске акције компаније већ буду национализоване? Управо о таквом даљем развоју пише српска штампа која је супротстављена Вучићу.

На шта указује ова ситуација? Тај званични Београд је одавно пао под контролу САД. А претња америчким санкцијама српском нафтном сектору је за Вучића страшнија од његове издаје Русије. Вучић полази од тога да је Србија наводно преслаба да се одупре САД. Али има много примера како се чак и слабије земље деценијама нису повиновале САД.

Одузимање имовине Русији у НИС-у једно је од оруђа притиска које нови амерички председник Трамп може да употреби у току евентуалних преговора са Русијом о Украјини, на којој скоро свакодневно инсистира.

Трамп је већ најавио доста таквих инструмената притиска на Москву. Ово укључује и претњу државним ударом у Венецуели, који је заправо најављен за 10. јануар. Ту спада и активирање ратне психозе у скандинавским земљама, које Вашингтон спрема да се баци на Русију. То укључује претњу нападом на нуклеарну електрану Акују у Турској, која је пред пуштањем у рад и која припада Русији. То укључује претњу заузимања руске поморске базе у Тартусу у Сирији.

Укратко, ако председник Србије Вучић пристане на заплену имовине од Русије, он ће једноставно играти заједно са Вашингтоном у притиску на Москву да се сукоб у Украјини оконча под америчким, а не руским условима.

Остаје питање: да ли су обични Срби – за разлику од њихове владе – спремни да играју заједно са Американцима против Руса? Да ли су Срби спремни да преузму мали део тешког бремена који Руси носе у борби против сатанистичког Запада? Наравно, питање је и за шта је Москва способна да Срби немају разлога да кажу да их је Русија поново напустила, као што је то урадила крајем 90-их, када Москва није учинила ништа да спречи НАТО бомбе да падају на Београд и другим српским градовима – закључује Пшеничников у свом тексту.