Прочитај ми чланак
Владика Његош се вероватно преврће у гробу. Јер, никада у својој историји Црна Гора није више одисала нечојством и издајом. Дочекали смо и то да је, за црногорско руководство, обнова Његошеве капеле „атак на темеље црногорске вредности“.
Поставља се питање, како Његош, који заправо и јесте темељ црногорске вредности може сада да буде рушилац истих? Које су то вредности Владе Мила Ђукановић, Ранка Кривокапић, Игора Лукшића и осталих?
Председник црногорске скупштине Ранко Кривокапић (познат у народу и као Кривомозгић) оценио је да је захтев митрополита Српске православне цркве (СПЦ) Амфилохија да се обнови капела на Ловћену „атак на темељне црногорске вредности“ и поручио да држава „то не сме да дозволи.“
„Насртаја ће бити док год СПЦ мисли да замени оно што се оружјем некада постизало у Црној Гори. Док год мисли да културном надомести војну окупацију“, рекао је Кривокапић Телевизији Црне Горе поводом захтева митрополита српске цркве Амфилохија за обнову Његошеве капеле на Ловћену.
Председник црногорске скупштине, међутим, сматра да је „проблем“ у држави Црној Гори, „која мора имати елементрану обавезу да брани државно достојанство“.
„Влада мора бити моћна да спроводи законе и изнад свега – свако ко врши државну функцију мора имати елементарну обавезу да брани државно достојанство“, закључио је Кривокапић.
Захтев за обнову капеле на Ловћену изнео је недавно митрополит СПЦ у Црној Гори Амфилохије, који је, на једној литургији код Котора, рекао да је о томе разговарао са председником Црне Горе Филипом Вујановићем.
Реаговао је кабинет црногорског председника и саопштио да је Вујановић рекао Амфилохију да је то у надлежности Владе Црне Горе. Из владе је раније саопштено да ће извршна власт размотрити све иницијативе које се тичу 200. годишњице рођења Петра Другог Петровића Његоша.
Петар Други Петровић Његош сахрањен је 1855. године у капели на Ловћену, коју је сам подигао и по сопственој жељи.
Капелу је 1916. делимично оштетила аустроугарска војска, а Његошеви посмртни остаци пренети су у Цетињски манастир. Године 1923. краљ Александар Карађорђевић је на Ловћену подигао нови споменик, који, према наводима историчара, није био посвећен Његошу, него Светом Ђорђу, крсној слави Карађорђевића.
Комунистичка власт у Црној Гори је 1974. године отворила Маузолеј Његошу на Ловћену, а стара капела је срушена. Њено камење је обележено и похрањено у подножју Ловћена, са идејом да се на другом месту обнови капела.
Подизање Маузолеја наишло је на противљење СПЦ, али највише отпора том подухвату пружили су академско-књижевни кругови у Београду. СПЦ никад се није помирила са подизањем Маузолеја Његошу на Ловћену.
Посебан разлог за противљење била је и чињеница да је Његошев Маузолеј изграђен по пројекту вајара Ивана Мештровића.
