Прочитај ми чланак

„Радите са изборима шта хоћете, али одрадите за нас посао на КиМ”

0

Са КиМ нестао је и посљедњи симбол државности Србије, њене таблице.

Од понедељка на улицама Косовске Митровице више неће бити аутомобила са ознаком КМ, ако се такви аутомобили случајно и појаве, одмах ће бити одузети као нерегистровани. Зато је разумљиво што је задњих дана преко 5.000 незаштићених Срба у страху пререгистровало своју имовину. Влада Србије с друге стране од 1. јануара омогућава улазак у Србију аутомобилима с тзв. РКС табљицама.

Као и све остало и ово је лаж јер аутомобили са РКС таблицама већ десетак дана јурцају Србијом попут фотографисаних кола паркираних у Нишу. Како ли се гледајући у ову таблицу осећају Нишлије које су у касетне бомбе гледали као у пахуље снега… Да ли се због овог у гробу окреће Нишлијка Слађана Станковић која је на КиМ живот положила у 34. години. Како се осећају војници који су у сред рата са целим светом херојски заробили 3 америчка војника. Како ли се осећа цели Нишки корпус некад стациониран у својим касарнама у Косовској Митровици, Приштини, Призрену, Ђаковици…

Да је Србија те 2009. године признала независност КиМ сасвим сигурно би дошло до новог рата. Због тога се медијском обрадом, људи полако кувају и умањује им се критичко расуђивање. Нажалост, овде наши многи грађани не разумеју да политичари и не морају званично признати независност КиМ да оно суштински постане независно. Пребацивање таблица на табљице, само је финализација тог процеса. Процеса који траје годинама и у којем нам је сваки највећи пораз представљен као победа.

Много су се огрешили на свето КиМ посљедњих година, али колико год су се огрешили кроз своје медије упумпали су нам, на драматичан начин, своје највеће успехе. Срби на КиМ учествују на парламентарним изборима тзв. „Републике Косово” још од 2008. године. Српске судије су део Уставног суда „Републике Косово“ од 2009. године а Србија признаје документа која издаје „Царина Косова“ од 2012. године. Бриселским споразумом из 2013. године Србија је де факто признала независност Косова а на северу КиМ изгубљена је пуна аутономија коју смо до тада имали. Изгубљена је судска, законодавна и извршна власт док је јужно од Ибра изгубљена и персонална аутономија. Олимпијски комитет Србије 2014. године прихватио је пријем Косова у Међународни олимпијски комитет. Владе Дивац је тако преузео историјску одговорност на себе и остао упамћен као први спортиста који је омогућио да се наши спортисти такмиче против оних са КиМ. Србија је прошле године признала личне карте које је издаје „Република Косово.“

А онда је након оног манекенства и скидања полицијских униформи пред камерама и њиховог изласка из „косовских“ институција које је било, погађајте, управо због таблица, Србија сад признала те исте таблице.

Не Србија већ „српски“ политичари, они су само урадили оно због чега су и доведени на велику сцену а то је да признају Косово као независну државу. А, лична документа и таблице су главни елементи државности сваке државе света.

Уз помоћ искључиво „српских“ политичара, Косово је постало део свих међународних мултилатералних институција са свим аспектима независне државе сем те њихове формалне шкработине на папиру. Табљице су имплицитно признање независности Косова након чега ће званично признање Србије постати мање битно. Србија је 2017. године признала и међународни позивни број и „Републици Косово” поклонила број +383. Електросистем, Трепчу и Газиводе добили су онако успут, као бакшиш. Јасно је свима одавно да по плану Србија треба да остане онолика кад јој сви узму довољно територије да себе намире.

Још давно је између позивних бројева за Србију +381 и Хрватску +385 остављено неколико бројева вишка.

Неко као да је знао да ће се касније Црна Гора одвојити и добити број +382, сад Косово добија број +383 а након свега што се дешава Срби треба озбиљно да се запитају за кога се то на њиховој територији у блиској будућности чува позивни број +384…

Како се овде ништа не дешава случајно тако се баш од 1. јануара укидају визе за носиоце пасоша „Републике Косово“ у земљама Шенген зоне. Овде није тешко погодити чији ће и пасош, након таблица, Срби на КиМ брзо узети. С друге стране возачи са „косовским“ таблицама могу слободно у Србију, док возачи са српским таблицама не могу слободно на КиМ. Полицајац у Косовској Митровици ауто са регистрацијом КМ може запленити док се полицајац у Нишу не може позвати на Устав и возило са таблицама РКС искључити из саобраћаја. У преводу, Србија је постала протекторат „државе“ Косово. Вук је коначно и де јуре признао Косово као независну државу а његови вучићи га подржавају и даље шта год он урадио.

Поломљена скупштина, слупана 2 стакла било је врло лукаво смишљено, од полицијског сузавца густо замагљено, тако да се о табљицама ништа није видело, само се одједном чуло. Због тога се ових дана на друштвеним мрежама види једна застрашујућа помама вучића који бране свог вођу чопора а то није нормално за нашег верујућег човека који види да се са КиМ тргује као са јефтином робом испод капута.

Али вукова главна карактеристика јесте чопор, они се тако понашају и у природи, када нападају, они нападају сви до једног.

Оволика борба за власт у Србији посљедњих дана је несхватање политичког процеса света: „Радите са изборима шта хоћете, али одрадите за нас посао на КиМ.” Али власт за нормалне људе уопште не би требала да буде пријатна, јер би баш ту требало да људи имају највећу одговорност. Уживати у власти могу само људи који су потпуно ненормални.

Вук ће се и након ових дешавања са табљицама у неком од својих излагања представити као жртва а онда ће у другом чину те позоришне представе на бину изаћи као Вук који побеђује. То је континуитет који траје, а он је Вук који се жртвује за све нас.

Поред споменика Билу Клинтону у Приштини, шћиптари обавезно треба да подигну споменик и Вуку. Човеку који им је у миру створио државу…