Прочитај ми чланакЦрна Гора је желела да се отцепи од Србије, и као што и код нас одједном Украјина више није Русија, а Црна Гора више није Србија. Црна Гора јесте Србија
У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин. Здраво браћо и сестре. Слава нашем Створитељу, слава нашем Искупитељу у Духу Светом. Амин.
У рубрици „Идите и погледајте“, данас ћемо вам понудити филм Јулије Бочарове, документарац под називом „Ластавице Христове“. Завршен је 2021. године, а током Недеље Православља, ево нас на прагу његовог приказивања на великим екранима. Дакле, он је врло актуелан. Ово је прича о малој, али веома поносној и лепој Држави Црној Гори. Црногорци су „два пута Срби“, како неки кажу. Они су високи, здрави, зато су добри кошаркаши, јаки и неустрашиви. Они су били предводници српског устанка на Балкану против турске власти. Тамо су православни људи, тамо су велики светитељи Василије Острошки, Петар Цетињски и многи други. Ову су државу отргли од Србије уз помоћ „демократских“ манипулација. Савремена демократија у америчкој интерпретацији је велика лаж. Сатанска лаж је када људи желе једно, али – уз помоћ манипулације – поставља се слој других, проданих, који раде по команди споља и сав народ је под овима проданим душама, и ево ти демократије. И новинари лажови, тенденциозно шире лажну пропаганду, по америчком рецепту демократије.
И тако је то било у Црној Гори. Желела је да се отцепи од Србије, и као што и код нас одједном Украјина више није Русија, а Црна Гора више није Србија. Црна Гора јесте Србија. Крајем 2019. године, 22. децембра, ова компрадорска црногорска врхушка, донела је закон о одузимању црквених вредности Српској православној цркви у Црној Гори, и стотине хиљада људи, као на знак и по диктату срца, изашли су на улице са заставама Србије и са иконама Господа Исуса Христа. Крсни ход, литије биле су истовремено и протестни скупови и демонстрације против овога насиља над Српском црквеном прошлости. На челу ове поворке био је почивши Митрополит Амфилохије Радовић. Он је водио ове стотине хиљада људи и на основу његове биографије, односно на основу његове приче о себи самом, о својој судбини, о његовом виђењу историје, направљен је филм Јулије Бочарове. Препоручујем за гледање најширем аудиторијуму. За време свог живота, блаженопочивши епископ Амфилохије, обновио је и изградио 700 храмова Божијих. Размислите о овом броју. Овај филм је, у суштини, посвећен бесмртној моћи православне вере и о томе против кога она ратује. Слава Богу, много се открило, као што се лимена конзерва отвара скривеним отварачем конзерви, тако и рат својом оштрином открива и разоткрива целину трулежи. Рат ништа не ствара, само разоткрива јунаке и издајнике. Митрополит Амфилохије, царство му небеско, у овом филму каже, да рат НАТО-а већ дуго траје против нас. Југославија је била прва, и, што је Милошевић рекао пре смрти, следећа је Русија. НАТО никада није озбиљно скривао своје планове, да смо непријатељи, а ми смо непријатељи само зато што чувамо благо православне вере. И са друге стране покреће процес Белзебуб и Американци који су му послушни, њихов политички слој руководства, та иста мочвара која није победила Трампа. Ми то можемо да разумемо, или да не разумемо – али боље би било да разумемо – да иза наших леђа је Господ Исус Христос и сви свети с њим и управо је то разлог за рат, јер баш то љути онај део ове сатанске васељене, која се бори на страни Белзебуба. О томе је говорио митрополит Амфилохије, о потреби јединства међу православним Русима, Украјинцима, Белорусима. О трагичној судбини Србије, у којој је пала прва жртва глобалне манипулације. О демонизацији српског народа, о окупацији Косова и проблемима у Црној Гори. О свему овоме говори филм Јулије Бочарове.
Препоручујем да запамтите име „Ластавице Христове“, филм о митрополиту Амфилохију и његовом погледу на светску историју и данашње дане. То је оно што данас препоручујем у рубрици „Иди и погледај“. Бог је с нама, разумите језике и покајте се, јер је с нама Бог. Од страха се не плашимо и не збуњујемо, јер је с нама Бог. Збогом.
