Pročitaj mi članakU Srpsku radikalnu stranku se učlanio 2001. godine, navodno iz revolta što mu je otac Miodrag kao generalni direktor Industrije obuće Beograd i značajan kadar SPS, nakon 5. oktobra dobio otkaz. Nakon osnivanja SNS, napustio je Šešelja i otišao sa Vučićem
Агенција за борбу против корупције је пре мање од месец дана и после шест година „већања“ закључила да генерални секретар председника Србије Никола Селаковић ипак није у сукобу интереса. У светлу нових околности, у којима се Селаковић помиње као будући министар спољних послова, јасно је да оваква одлука није била случајна.
Знам да је Селаковић био добар министар правде, знам да говори два светска језика и волела бих да буде у мом кабинету”, рекла је јуче Ана Брнабић, мандатарка за састав нове владе, не откривајући да ли су тачни наводи медија да ће Никола Селаковић наследити Ивицу Дачића на месту шефа српске дипломатије.
Ипак, из њене изјаве може се закључити да је у најмању руку кандидат за министарску функцију у влади и да му се смеши повратак у Немањину 11.
Сукоб интереса
И баш уочи могуће селидбе, Агенција за спречавање корупције усвојила је жалбу Селаковића, коју је поднео још давне 2014. Наиме, тада је Агенција закључила да се он налази у сукобу интереса и препоручила његово разрешење са функције министра правде.
Наиме, Селаковића је Агенцији у априлу 2014. године пријавило Удружење судијских и тужилачких помоћника Србије због сумње да се водио интересима када је за функције заменика јавног тужиоца и судије, као члан Државног већа тужилаца и Високог савета судства, гласао за своје блиске сараднике из Министарства.
Он се “теретио” да је директно учествовао у њиховом одабиру за кандидате на више функције, а реч је о Радомиру Илићу (актуелном државном секретару) и Мирјани Михајловић, који су тада били његови саветници.
Истине ради, на Селаковићу није кривица што је одлука о жалби донета тек шест година касније, уместо после неколико месеци, али је моменат у коме се доноси све само не случајан.
Година без функције
Бивши министар правде спада у оне функционере напредњака који су морали да направе паузу у обављању државне функције.
Био је члан Српске радикалне странке, а један је од оснивача Српске напредне странке 2008. године, од када и почиње његово активније учешће у српском политичком животу. Након што је СНС преузела власт 2012. године, Селаковић као најмлађи члан Владе Србије постаје министар правде, а на истој позицији је остао и после избора 2014.
Министарску фотељу је задржао до 2016. године, након чега је био без функције све до 2017, кад је, након избора Александра Вучића за председника Србије постао његов генерални секретар.
ФОТО: Српскa Православнa Црквa
Координација односа председника и СПЦ
Утисак је да се на тој позицији највише бавио односима са Српском православном црквом, односно да их координише, нарочито кад је реч о Косову. Део владика у њему види човека који је задужен да врши притисак на СПЦ и који треба да амортизује ставове који нису у складу са актуелном државном политиком.
Према незваничним наводима, непосредно пред посету митрополита црногорског-приморског Амфилохија, а након црногорских избора, вршио је притисак на патријарха Иринеја, говорећи му да скрене пажњу Амфилохију да не критикује Вучића због споразума који је склопио у Белој кући.
Инцидент са “хрватском” флашицом
Селаковић је пре политичке каријере радио као асистент на Правном факултету у Београду.Остао је упамћен и по гафу са флашицом хрватске воде на Правном факултету. Једна се студенткиња пожалила да јој је он, тада асистент, бацио флашицу хрватске воде у ђубре која је стајала на њеној клупи. Како је пренео Истиномер писање недељника Време, Селаковић је прво потврдио ту причу, рекавши да је бацио флашицу желећи да објасни студентима да ће Србији помоћи ако буду куповали домаће.
Потом је демантовао да је бацио флашицу, објаснио да је све лаж и естрадизација. Он је тада рекао да је на предавању о злочинима у Другом светском рату и нацифашистичком законодавству у НДХ, о геноциду над Србима и јамама у Хрватској, угледао флашицу хрватске воде на клупи и закључио предавање да су Срби пре 70 година бацани у јаме а да данас пију хрватску воду Јамницу, јер се та вода хрватског произвођача “пуни баш у селу Јамници где су до 1995. живели Срби а данас их нема”, те да је на основу те приче исконструисана лаж о бацању флашице у канту.
Победник на такмичењу у беседништву
Завршио је Шесту београдску гимназију. После основних и мастер академских студија на Правном факултету у Београду, од 2010. године похађа докторске студије. Током студија три пута је побеђивао на такмичењу у беседништву на Правном факултету. Био је члан тима на међународном такмичењу из области Интернационалног јавног права “Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition”, а 2007. године добио је прву награду Алан Вотсон Фондације за пројекат “Душанов законик и правни транскрипти”.
На Правном факултету 2009. године постаје стручни сарадник у настави на предметима “Упоредна правна традиција” и “Национална историја државе и права”, на којима је 2010. изабран за асистента.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 24, 2020
