Pročitaj mi članak

Prof. Kerković na konferenciji u Solunu: Srbija da postane član BRIKS

0

Na 19. Međunarodnoj konferenciji „ICABE 2023“, održanoj od 18. do 21. oktobra na Aristototelovom univerzitetu u Solunu, narodni poslanik PG Srpski pokret Dveri-Patriotski blok prof. dr Tamara Milenković Kerković je, na poziv organizatora, kao specijalni gost, održala uvodno predavanje o fenomenu privrednog rasta zemalja BRIKS, neformalnog „bloka“ Kine, Rusije, Indije, Brazila i Južne Afrike. Tom bloku se, nakon letošnjeg samita u Johanesburgu, pridružilo još šest zemalja, a još 30 država izrazilo je interesovanje da se pridruži ovoj grupaciji.

Након што је као професор Универзитета у Нишу и народни посланик из Србије свечано отворила Конференцију „ICABE 2023“, која је и ове године окупила професоре и стручњаке из бројних европских и земаља Латинске Америке, Азије и САД, проф. Миленковић Керковић говорила је у уводном предавању о правним аспектима и макроекономским показатељима ове групе најбрже растућих светских економија које су, користећи нетрадиционалне методе контратрговинске политике, успеле да смање своје међународна задужења, да значајно подигну ниво страних инвестиција без субвенција страним компанијама, да подигну ниво технолошког развоја и запосленост, да смање спољнотрговински дефицит, прошире своја тржишта и повећају извоз. Земље БРИКС-а су у последњих 20 година дуплирале свој удео у глобалном СДИ (страним директним инвестицијама) и стране инвестиције у овим земљама чине 22% укупних инвестиционих токова.

Током 14 година од првог самита лидера Русије, Кине, Бразила и Индије у Јекатеринбургу, БРИК је постао најпре неформални клуб, коме се 2011. године придружила и земља „четвртог“ континента – Јужноафричка република, због чега је акроним промењен у БРИКС. Овај неформални блок лидера БРИКС постао је изазов постојећем глобалном економско-финансијском поретку, остварио визију „мултиполарности“, а оснивањем инвестиционе Нове развојне банке, уздрмао готово седам деценија дугу доминацију Групе Светске банке и долара као светске валуте. Земље БРИКС-а стварају четвртину светског БДП, заузимају 30% светске територије, у њима живи 42% светског становништва, а по предвиђањима самог инвестиционог глобалног гиганта „Голдман Сакс“-а, кинеска, руска и економија Индије ће до 2050. године престићи у расту све остале развијене привреде, док ће поред Кине, Русије и Индије из БРИКС-а, тада у групи најразвијенијих економија бити само још САД и Јапан. До ових драматичних промена у светској привреди довела је, пре свега, сарадња Кине и Русије, чија су спољна дуговања најмања (Русија 17,2% од БДП и Кина 21,4% БДП) и БДП по глави становника (Русија 10.078$, Кина 12.720 $ по глави становника у 2022. години) највећи, у односу на остале чланице БРИКС. Уместо политике субвенционисања страних директних инвестиција, коју Србија безглаво спроводи од 2006. године, дајући страним инвеститорима 93.5% од укупних субвенција, земље БРИКС су инвестиције привлачиле далеко софистициранијим техникама, попут buy back послова, контракуповине и off set техника.

За Србију би било добро да у будућности постане део овог неформалног блока земаља, који сада нема статус ни регионалне а ни међународне организације, али ће то бити могуће тек када Србија поврати сувереност над својом економијом, привредом, енергетиком и финансијско-монетарним системом.